Prevodi pesama plod su nekoliko generacija srpskih prevodilaca, među kojima se ističu Milan Đorđević, Vasa Pavić i Vojislav Pejović. Nekoliko pesama preveo je i sam Simić.
“Čitanje Simićevih stihova ukazuje na neutaživu odisejsku potrebu da se zaviri u svaki kutak sopstvenog sveta, da se rasvetle skriveni i senoviti prostori, da se u običnom prozre uzvišeno, a u elementarnom jedina punoća ljudskog života”, stoji u pogovoru izdanja koji potpisuje Gojko Božović.
“Okrećući se od mita i od istorije, Simićeva poezija se usredsređuje na modernu stvarnost i na urbanu jedinku koja u vizuelno konkretizovanim prizorima svog okruženja prepoznaje svoj jedini život, varljiv, ali vidljiv, privremen, ali u epifanijskim časovima neodoljivo lep”, navodi se u pogovoru.
Čarls Simić rođen je u Beogradu 1938. godine. Njegova dela prevedena su na sve veće svetske jezike. Za poeziju je dobio niz najvažnijih svetskih priznanja, među kojima su i Pulicerova nagrada, Nagrada „Edgar Alan Po“, Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada „Valas Stivens“, Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu.
Ovom nizu priznanja nedavno su se pridružile još dve velike nagrade: Medalja „Robert Frost“ za životno delo u poeziji i Nagrada „Vilček“ za umetnost i humanistiku.
