Међу њима је десетак лауреата НИН-ове награде свих генерација (Басара, Великић, Матијевић, Бора Ћосић, Данојлић, Пиштало, Арсенијевић, Владимир Тасић, Албахари, Горан Петровић), као и други аутори, такође
овенчани значајним признањима – песници Радмила Лазић, Стеван Тонтић, Владимир Копицл, Звонко Карановић,
Драгана Младеновић, Војислав Карановић, Јован Зивлак, Марија Кнежевић, те прозаици и приповедачи Љубица
Арсић, Јелена Ленголд, Ласло Блашковић, Ласло Вегел, Вуле Журић, Марко Видојковић, Михајло Пантић, Зоран
Живковић, Владислав Бајац, Александар Гаталица, Иван Ивањи, Игор Маројевић, Сретен Угричић, Срђан В.
Тешин, Жарко Радаковић и Драган Алексић. Биће представљен и трио нове женске драматургије – Маја
Пелевић, Мирјана Марковић и Биљана Србљановић.
Уз бројне програме – стотинак промоција, читања дела која су преведена на немачки, форуме на српском штанду, али и у оквиру трибина и књижевних вечери које организује Сајам, затим у граду Лајпцигу, Дрездену и Келну, биће уприличена и изложба о Андрићу као дипломати и округли сто на коме ће учествовати српски и немачки слависти, а глумац Тихомир Станић у живом разговору са посетиоцима „српске куће”, како је наш штанд прозван, глумиће великог српског нобеловца и интерпретирати одломке из његових дела.
Изложба Феликс Каниц промовише новоустановљени програм подршке страним студентима у виду стипендија за путовање по Србији ради писања нових путописа, у пратњи фотографа, у складу са традицијом коју је у 19. веку успоставио познати бечки етнолог. Културне везе Србије и Немачке биће наглашене и презентацијом књиге „Срби у Лајпцигу” др Душана Иванића.
Као завршница „Године књиге и језика”, и епилог двогодишњих припрема и стратегије нове културне дипломатије коју је, на иницијативу и уз подршку Министарства културе Србије у том периоду водио његов одбор за промоцију српске књиге у свету, наступ „Србија у фокусу” требало би да успостави трајније присуство савремене књижевности Србије на немачком тржишту за које је „Србија неиспричана прича” (како рече Зоран Хамовић, спиритус мовенс организовања лајпцишке смотре). Требало би да омогући и живљу комуникацију писаца Србије и Немачке а уједно и помогне у разбијању стереотипа о Србији и српској култури и уметности.
Стога ће у Лајпцигу бити представљен и програм резиденцијалних боравака страних аутора у Кући писаца у Тршићу и страних преводилаца српских књига у Преводилачком центру у Сремским Карловцима које је у том циљу основало Министарство културе. Посебну промоцију имаће и светски конгрес ПЕН центра који ће у септембру први пут у историји ове асоцијације бити одржан у Београду, а чији ће садржај представити председница српског ПЕН-а Вида Огњеновић. Поред фестивала „Крокодил” и „Прозефест”, биће представљени и пројекти „Сто словенских романа” (издавачка кућа Архипелаг) и „Српска проза у енглеском преводу” (Геопоетика).
Део штанда уступљен је Туристичкој организацији Србије, а за атмосферу и музички штимунг задужен је, поред осталих, Бора Дугић, који ће наступати у пратњи албанског музичког ансамбла.
Осим амбасадора Србије у Немачкој, Иве Висковића, писцима у фокусу подршку ће својим присуством пружити и министри Божидар Ђелић и Пеђа Марковић.
(Политика)
