Вршац – Позната руска књижевница Јелена Чижова боравила је у Вршцу на позив Књижевне општине Вршац, која је управо објавила њен роман „Време жена” (за који је добила „Руски Букер”), прво дело ове књижевнице на српском језику, а већ су завршене припреме и за штампање њеног следећег романа – „Полукрвка”. У препуном Салону Народног позоришта „Стерија”, пре неколико вечери, Чижова је љубитељима књижевности представила своју књигу. Након тродневне посете Вршцу, од данас је и гошћа Београда, где ће се у Српском ПЕН-у састати са колегама. Чижова је, иначе, уредница међународног часописа „Lettre internationale”, и директорка петербуршког ПЕН клуба.
По образовању је економиста, некад је била успешна пословна жена, докторирала је, правила много планова и снова о књижевном раду, коме није могла у пуној мери да се посвети. Добри познаваоци њене биографије кажу да се писању књига потпуно окренула након пожара на броду „Сећање на Меркура”, којим је са Крима, 1998. године, путовала према Истанбулу. Пуних шест драматичних сати помоћи није било ниоткуда. У потпуној судбинској неизвесности, она је одлучила да ће се, уколико преживи, посветити искључиво књижевном стваралаштву, и тако остварити своје снове.
У роману „Времену жена” три старице усвајају нему девојчицу, ћеркицу комшинице, фабричке раднице умрле од рака. „Тајно је крсте, не дозвољавају да иде у обданиште, како је тамо не би заразили совјетском идеологијом, уче је да говори француски језик, причају јој бајке, али и истине, рецимо, о блокади Лењинграда, и на њу, на тај начин, преносе већ заборављене предреволуционарне моралне норме”, објашњава Петру Крду уредник КОВ-а.
Међутим, када је напунила седам година, девојчица је проговорила и после израсла у талентовану уметницу. Роман је, у неку руку, посвета руским женама.
У другом роману, „Полукрвка”, који је КОВ припремио за штампу, такође у преводу Љубинке Милинчић, Јелена Чижова, којој је историја стална опсесија, исказује свој критички однос према идеологији и заправо, описује живот девојке у времену Стаљина. Она не успева да се упише на факултет, само зато што јој је отац Јеврејин. Јунакиња романа зато стиче комплекс инфериорности. Сазнајемо и да је са овом књижевницом договорено и објављивање „Лавре”, трећег њеног романа на српском језику, у коме је описан реалан живот цркве „изнутра”, са много занимљивих и потресних детаља.
На питање, како би изгледао свет када би женама, које су у Русији веома уважаване било поверено управљање светом, Јелена Чижова је одговорила:
– Мислим да је указивање таквог поверења жени, у овом тренутку, немогуће због друштвених ставова у Русији. То је могуће само у појединим демократским земљама. Русија је врло традиционална земља, и још дуго ће таква бити. Свет би требало да буде хармоничан, да жене и мушкарци равноправно учествују у доношењу важних одлука. Током 20. века, руске жене су морале да преживе, па су преузимале на себе терет опстанка, и не може се говорити о равноправности са мушкарцима. Док су им мужеви и синови ратовали и гинули, и страдали од репресије, оне су подизале децу, и упркос свему – преживљавале и преживеле. То је било време жена као јачег пола, и оно још траје. Совјетска власт је, међутим, променила свест руских мушкараца, који не преузимају одговорност за свој живот и живот породице. Добили смо неколико генерација обешчашћених мушкараца, што се осећа и данас. У почетку перестројке, деведесетих, жене су се бориле за преживљавање своје земље, и биле у првим редовима, а мушкарци иза њих. Постоје два типа жена: оне које су равноправне са мушкарцима, раде на важним местима, и представљају конкуренцију мушкарцима, и други тип жена, које желе, уз помоћ мушкараца, да буду само лепе лутке. Та разлика у совјетским временима није била толико изражена као сада.
Јелена Чижова сматра да данас постоје два типа људи, о чијим шансама каже:
– Постоје два типа људи: подлаци, зли, који су у стању да газе по лешевима, имају шансу да преживе али, једнаку шансу имају и одговорни и вредни људи, који су спремни да раде и преузму одговорност за себе, своју породицу и државу. Тешко је рећи који од ова два типа људи има већу шансу, мада од тога зависи будућност. Уколико у Русији победник буде први тип људи, онда ће Русија бити велика земља, али маргинална и изолована. Уколико победи други тип, у шта не верујем, Русија ће бити нормална и равноправна. Када је о свету реч, преовладавају подлаци.
Када говори о Русији, Јелена Чижова сматра да у њеној земљи влада велика корупција која има совјетске корене.
„Човек који се формирао у совјетском времену, спреман је да тренутно измени своје принципе, да се снађе, да одмах усвоји мишљење које долази „одозго”.
То је биће које не може да разуме друге, и мрзи људе. Из таквог типа људи настаје корупција”, каже Чижова, која је управо завршила роман посвећен деведесетим годинама у Русији, када је радила као саветник директора једне велике фирме.„То време познајем јако добро, и желела сам да га пренесем читаоцима. То је страшно време, када су се људи, излазећи из совјетског периода, претварали у вукове и овце”, каже Јелена Чижова.
(Извор: Политика)
