Da podsetimo, sredinom avgusta 2005. “Nolit” je kupio Veterinarski zavod Zemun koji je pola godine ranije prešao u vlasništvo tekstilne firme “Zekstra”. U to vreme “Zekstra” je već bila vlasnik i knjižarskog lanca kancelarijskog i školskog pribora “Šumadija”, pa je, kako je objasnio Đurić, kupovinom “Nolita” zaokružena celina koja će obezbediti “da i u ovoj branši budemo broj jedan”. Nešto kasnije novi gazda je na konferenciji za medije najavio da će u izdavačku kuću uložiti milion evra, i nabaviti
najsavremeniju štampariju.
PORODICA ZAŠTITILA IME
SIN molera, Pavle Bihali je 1928. sa bratom Otom pokrenuo časopis “Nova literatura” i izdavačko preduzeće kome je dao skraćeno ime “Nolit”. Verovao je da pisana reč može da pomeri svet, što ga je kasnije koštalo glave. Njegova porodica zaštitila je ime i znak “Nolita” i o tome je dobila rešenje Zavoda za intelektualnu svojinu. Novi vlasnik međutim nije našao za shodno ni da se obrati porodici, a kamoli da zatraži dozvolu da kuća koju je kupio i dalje nosi isto ime.
– Nismo kupili “Nolit”, rekao je tom prilikom Đurić, zbog njegovog atraktivnog prostora i knjižara u centru Beograda, već iz želje da toj izdavačkoj kući vratimo stari sjaj.
Vrlo brzo, međutim, pokazalo se da su to bila samo prazna obećanja i zavaravanja kulturne javnosti koja je bila veoma rezervisana prema načinu privatizacije i novom vlasniku.
Jedna za drugom zatvarane su najpoznatije “Nolitove” knjižare. Najpre ona na Terazijama, gde su knjige ustupile mesto tekstilnoj robi “Maks Mara”, a zatim je na red došla čuvena knjižara “Pavle Bihali” pod izgovorom navodne rekonstrukcije. Do poslednjeg dana radova Đurić je, za “Novosti”, tvrdio da će na tom mestu ostati knjižara. Pokazalo se da je to nova obmana jer je u izlogu umesto dela klasika i savremenih pisaca osvanula garderoba. Natpis “Pavle Bihali” je bačen, i to baš na 80-godišnjicu “Nolita”, a zasjala je firma “Zekstra&Co”.
Proteklih godina, zahvaljujući samo upornosti, snalažljivosti i entuzijazmu glavnog i odgovornog urednika Zorana Živkovića iz “Nolita” su izlazili novi naslovi, ali bez ikakve podrške novog gazde.
I tako se došlo do situacije da prostorije u kojima je svojevremeno tadašnji direktor Sava Lazarević primio Miloša Crnjanskog posle njegovog povratka u zemlju, a urednikovali čuveni Vasko Popa, Ivan B. Lalić, Zoran Mišić, Bora Radović, Milica Nikolić… i kao u svoju kuću dolazili najviđeniji pisci – sada zvrje prazne. Čeka se neki novi “domaćin”…
(Izvor: novosti.rs)
