Ovaj ekskluzivan primerak urađen je po ukoričenim primercima “Gradine” iz fonda Narodne biblioteke “Stevan Sremac”,koje je biblioteci 1996.godine poklonio Mirko Živanović, sin Jeremije Živanovića, jednog od petorice urednika, profesora niške gimnazije, koji su s početka 20. veka pokrenuli izdavanje “Gradine”.
– Ovo kapitalno izdanje je književni praznik, jer “Gradina” već duže od jednog veka zauzima izuzetno mesto u istoriji periodike – kaže Zoran Pešić-Sigma, priređivač izdanja, danas glavni urednik “Gradine”. – Uz skenirane stranice stare “Gradine” objavljena je bibliografija, koju su pripremili Zoran Živković i Lenka Živković, dva izvanredna teksta(analitički tekst Save Penčića i redigovan tekst Jovana Pejčića)više dragocenih radova o srpskoj periodici, originalne radove Borisava Stankovića, Sime Matavulja, Svetozara Ćorovića, Šantića, Jelene Dimitrijević, te prevodi stihova Hajnriha Hajnea, Šilera, Bajrona…
– U vreme kada se grupa profesora ovdašnje gimnazije odlučila na jedno ovakvo privatno izdanje, izlazilo je svega nekoliko časopisa, od kojih je danas živ samo Letopis Matice srpske – ističe prof. dr Jovan Pejčić, saradnik u izdanju.-Gradina se priključila “Srpsko-bosanskoj vili”, “Brankovom kolu” u Sremskim Karlovcima, u Beogradu izlazi “Nova iskra”,”Zvezda” Janka Veselinovića. Čekaće se još godinu dana na Srpski književni glasnik, a 1901. godine pokreće se “Kolo”, gde će “Nečistu krv” započeti da objavljuje Bora Stanković. Presudan je bio uticaj mostarske “Zore” (Šantić, Dučić, Ćorović i Šola).Saradnici ova dva lista blisko su bili povezani, a pedagoško-prosvetna orijentacija preslikaće se na niški časopis.
Programska pesma Jeremije Živanovića iz 1900. godine, 66 godina kasnije kada se obnovio časopis još uvek je bila smernica. Ideja o reprint-izdanju nije od juče, a prema rečima Zorana Živkovića, direktora Univerzitetske biblioteke “Nikola Tesla”, tvorcima to nije uspelo godinama unazad. Važni saradnici na projektu bili su stručnjaci Narodne biblioteke, čija su izdanja korišćena zajedno sa originalnom paginacijom periodike. Autentični brojevi skenirani su modernom tehnologijom, nedavno uvedenom u bibliotečki rad.
MAŠTOVITI CRTAČI
Prvi brojevi “Gradine” u skromnoj niškoj kasabici, koji se još uvek nije oslobodio orijentalnih okova, a težio je građanskoj kulturi, imali su čak 2.000 prenumeranata! Svet se,međutim, brzo zasitio, te je naglo počeo da opada broj pretplatnika, pa se Gradina gasi zaključno sa 36. brojem, odnosno 38 sveskom. Bila je najbolje grafički uređen časopis kod Srba, po maštovitosti crtača, konceptu, dizajnu, pa i saradnicima.
