Izložba i veče Vladana Matijevića privukli su vidnu pažnju javnosti, pre svega naših stvaralaca koji žive i rade u Parizu, ali i Francuza. Važnost predstavljanju programa Gradske biblioteke i srpske kulture, koje se održavalo pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i grada Čačka, potvrdilo je i prisustvo ambasadora Dušana Batakovića, koji je izložbu otvorio i na kraju pozdravio Matijevića i njegov doprinos savremenoj srpskoj, ali i evropskoj, literaturi.
Dokumentarni film Puriše Đorđevića snimljen je davne 1980.godine po scenariju Cvetka Petkovića, Disovog rođaka. Početni kadrovi snimljeni su u pesnikovom rodnom Zablaću, prate Disa kroz Beograd, Albaniju koju je prešao sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu, do kolonije u Pti Dalu i Parizu i tragičnog stradanja u vodama Jonskog mora. Slikom, muzikom i svedočenjem ljudi koji su poznavali Disa, Đorđević je na sebi svojstven način ispričao dramatičnu priču o vremenu i tragičnom srpskom pesniku, koja je izazvala uzbuđenje kod publike i na najbolji način još jednom osvetlila prijateljstvo francuskog i srpskog naroda iskovanog u prošlosti.
Proza Vladana Matijevića nije nepoznata francuskoj javnosti. Matijevićevi romani “Časovi radosti“ i “Van kontrole“ u prevodu Gojka Lukića, objavljeni su pre dve godine u Parizu kod izdavača “Les Allusifs“ čije knjige se štampaju za francusko i kanadsko tržište.
“Ja nisam društven, već povučen, stidljiv i asocijalan pisac. Živim u malom gradu. Pišem penkalom i još nisam prihvatio računar kao sredstvo za nastajanje mog dela. Ne gledam televiziju, retko poslušam vesti na radiju, ne čitam dnevne novine, ali čitam puno knjige.Kritičari su mi predložili da posle “teških“ romana “Van kontrole“ i “Pisac izdaleka“, za koji sam dobio NIN-ovu nagradu, napišem nešto lakše. Napisao sam “Časove radosti“ i to kritika nije uopšte zabeležila. Kao da su se svi uplašili doživljaja junakinje Mace Aksentijević, pa sam se vratio ponovo teškim stvarima. Moj poslednji roman “Vrlo malo svetlosti“ dobio je ove godine dve nagrade, kritika me ponovo hvali“, kazao je Vladan Matijević predstavljajući se 2.aprila publici u Kulturnom centru Srbije u Parizu.
O književnom putu Vladana Matijevića govorila je Danica Otašević, direktor čačanske biblioteke. Ovom prilikom pročitana je na francuskom Matijevićeva priča “O žalu device za minotaurom“, dok su odlomke iz knjige “Časovi radosti“ čitali autor i rediteljka Irena Bilić u prevodu na francuski.
Gradska biblioteka “Vladislav Petković Dis“ organizovala je književno veče Vladana Matijevića u Parizu u okviru bogatog programa 48. Disovih svečanosti, a promocija Matijevićeve poslednje knjige u Čačku biće održana krajem aprila.
(Izvor: b92.net)
