Бергман (1918-2007) је почетком 90-тих година 20. века започео своју аутобиографску трилогију романом “Најбоље намере” у коме је описао односе својих родитеља на почетку њихове везе. Књигу је у преводу на српски објавила “Геопоетика” 2009. да би сада стигао условно речено “наставак”, јер “Рођени у недељу” може да се чита и као засебна целина.

Причу је временски позиционирао десет година после догађаја описаних у првом делу, али сада је тежиште на односу између оца и сина.

Познат као уметник коме је увек у центру приче породица и односи унутар ње и тај микрокосмос је Бергманов свет у коме ствара драме, филмове, романе подижући их на ниво универзалног.

Као што је умео да пише сценарије по којима су он или други, снимали незаборавне филмове који су доцније веома успешно преношени у штампану форму, тако су и ови његови романи веома “филмични” па је син Данијел Бергман преточио сетну, горку, болну, али прожету топлином и љубављу причу о оцу и сину у филм убрзо након што је штампан роман 1992. године.

Главни уредник “Геопоетике” Владислав Бајац сматра да се читаоци романа могу уверити у Бергманову генијалност да са мало речи, али веома упечатљиво ствара слике, а да при томе текст остаје чиста литература, а не документаристичка дескрипција.

За Бајца је посебан квалитет књиге што обилује финим, некад бизарним, детаљима показујући Бергманову моћ опсервације, складно стапајући две уметности: филм и књижевност.

Следећи, последњи том, “Разговор у четири ока” биће објављен на српском 2012. године.

(Извор: РТВ)