Da, i tada je Grosman došao na promociju sa aurom pisca poznatog po teškim društvenim temama tipičnim za društva koja su suviše opterećena prošlošću. Upravo po onoj neprikosnovenoj Sabatovoj rečenici da „pisac mora biti nepotkupljivi svedok svog vremena“, Grosman je izjavio: „Pisci treba prvenstveno da budu ti koji se neće uklopiti u opšti hor i pesme koje uglas pevaju i vlasti i mediji i vojske, nego da promišljaju svet na sopstveni način i pokušavaju da nađu svoju sopstvenu formulaciju realnosti“. Sa prozora svečane sale Gradske kuće, Grosmanu je pokazana palata Merkur koja se gradu „nameće kao nesumnjivo središte“ s čijim opisom iz pera Aleksandra Tišme je Grosman nekada davno ušao u svet Blama.

„Posvećujem ovo veče jevrejskom piscu Aleksandru Tišmi koji je živeo u ovom gradu. Kad sam dolazio u Novi Sad srce mi je tuklo u grudima jer sam osećao da putujem u grad u kojem mogu upoznati tu osobu koju sam toliko voleo, tog Blama. Tišma je uspeo svojim talentom da pretoči životnu priču Jevreja u ovom gradu i priču o Blamu u moju ličnu priču“.

Sledeće sedmice, u sredu, 13. aprila, David Grosman ponovo dolazi u Novi Sad, kao učesnik 5. međunarodnog festival proze Prosefest koji organizuje Kulturni centar Novog Sada. U međuvremenu, objavio je prošle godine roman Do kraja zemlje, koji se, zahvaljujući Davidu Albahariju – koji ga je odmah preveo i Arhipelagu, u istoj godini, za Beogradski sajam knjiga pojavio i
na srpskom jeziku. Roman je za kratko vreme objavljen u više od 20 zemalja i nagrađen je nagradom Albatros i Nagradom nemačkih izdavača i knjižara za mir, a proglašen je i jednim od deset najboljih romana u protekloj deceniji u Izraelu, za najbolju knjigu Amazona i knjigu godine u izboru kritičara Njujorkera. Upravo roman Do kraja zemlje bio je i neposredni povod da se početkom ove godine David Grosman nađe na listi 100 globalnih mislilaca čije ideje i javno i profesionalno delovanje utiču na svetsku javnu i društvenu scenu. Reč je o godišnjoj listi najuticajnijih svetskih mislilaca koju objavljuje prestižni politički magazin Forin polisi.

Dok čita Do kraja zemlje, na gotovo 600 stranica ispisanu uzbudljivu, nesvakidašnje punu sagu o izraelsko-palestinskim odnosima, o ljubavi i patnji, i o pogibiji sina u ratu sa Hezbolahom u Libanu, pred čitaocem se ukazuje sudbina glavne junakinje Ore koja, dok sin odlazi u rat, sa mužem kreće na pešačenje stazom duž granice oko Izraela. Majstor dijaloga, Grosman stvara lik Ore koja u u jednom trenutku izgovara – „Ovo je moja zemlja. Nemam gde da odem, ali, u isto vreme, ova zemlja nema šanse“.

Pisac pripoveda sugestivno i uzbudljivo, a njegov roman dobija snagu velike freske i polifonije u kojima se sabiraju slike i glasovi, iskustva proživljenog života i sve ono što je vredno sećanja. Knjiga se ne može ispustiti iz ruku do samog kraja gde čitaoca zatiče beleška autora da je roman počeo da piše godinu i po dana pre nego što je njegov mlađi sin Uri bio regrutovan, kao i stariji Grosmanov sin Jonatan u oklopne jedinice. „U to vreme, osećao sam – ili, tačnije, želeo sam – da ga knjiga koju sam pisao zaštiti“. Sudbina je htela da Uri bukvalno poslednjih sati Drugog libanskog rata bude ubijen. Kad je
prošao predviđeni period žaljenja šiva, pisac se vratio pisanju knjige čiji je veći deo bio već napisan. „Ono što se najviše od svega promenilo bio je odjek stvarnosti u kojoj je napisana konačna verzija“, zapisaće Grosman na kraju beleške.

Grosman je pre dve godine rekao da je za njega srž pisanja privilegija da spoznamo ljudsko biće iznutra.

„Obično smo dobro zaštićeni od drugih ljudskih bića jer imamo unutrašnje bedeme, ali spoznati najdublje jedno biće iznutra, to je bit pisanje“. A zar nije to bit i čitanja? Kad vam Grosman dočarava likove, ruše se svi unutrašnji bedemi. To mu treba reći kad u sredu stigne na Festival proze u Novi Sad, gde ga stameno čeka palata Merkur i gde se može sresti upravo onaj Blam zbog kojeg je Grosmanu lupalo srce, onaj Blam kojeg je imao privilegiju da stvori Tišma, kao što je Grosman Oru.

(Izvor: danas.rs ; autorka: Gordana D. Nonin)

Prosefest u Novom Sadu, od 13. do 15. aprila

Festivalski programi održavaju se u Velikoj i sali „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada, svečanoj sali Gimnazije J. J. Zmaj i pozorišnoj sali Gimnazije Laza Kostić.

Božović glavni urednik projekta „Sto slovenskih romana“

Na sastanku Foruma slovenskih kultura u Moskvi Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, nacionalnog izdavača edicije Sto slovenskih romana, izabran je za glavnog urednika projekta Sto slovenskih romana koji uključuje sva pojedinačna nacionalna izdanja. Uloga glavnog urednika projekta Sto slovenskih romana jeste da koordinira rad nacionalnih edicija Sto slovenskih romana u svim slovenskim zemljama, da organizuje i podstakne rad na prevođenju, objavljivanju i promovisanju ovih edicija, kao i da predstavlja projekat i organizuje njegovu promociju u drugim kulturnim i jezičkim sredinama. Gojko Božović izabran je za glavnog urednika projekta Sto slovenskih romana na mandat od dve godine. Arhipelag je, inače, u ovom trenutku, najaktivniji nacionalni izdavač edicije Sto slovenskih romana, što je više puta istaknuto na sastancima Uređivačkog borda, Programskog saveta i Borda Foruma slovenskih kultura u Moskvi koji su održani od 3. do 6. aprila. Model objavljivanja i promovisanja knjiga iz edicije Sto slovenskih romana, koji je predstavio Arhipelag, uključujući i gostovanja i srpske turneje pisaca romana iz ove edicije, ocenjen je kao osmišljen i izuzetno uspešan, pa je kao takav preporučen i drugim nacionalnim izdavačima ove edicije. Na sastanku Foruma slovenskih kultura u Moskvi, Gojko Božović predstavio je prezentaciju edicije Sto slovenskih romana na Svetskom kongresu PEN u Beogradu od 12. do 18. septembra.

K. D.

(Izvor: danas.rs)