zaista je bolje.A  ima se i zbog čega prekoreti žiri, ali ni u kom slučaju ne  zato što dobitnici prethodnih godina  nisu zasluživali to proznanje, naprotiv.Aleksandr Kušner, Oljesa Nikolajeva,Oljeg Čuhonjcev,Timur Kiblov,Ina Ljisnajackaja i Sergej Gandljevski, dobinici „Poete“, sve su to značajna imena ruske književnosti koja su mnogo učinila za otadžbinsku poeziju.Ali neko je od njih, iz mlađe generacije , ipak mogao pričekati pa makar mu   zasluge i talenat  i ne bile skormnije , dok ovu nagardu ne dobije Viktor Sonsora.

Treba podsetiti da je nagrada „Poeta“  ustrojena po modelu Nobelove i za nju se ne sačinjava nikakav širi ili uži izbor , i dodeljejuje se ne za pojednu knjigu, nego za“sveukupnu zaslugu „.Istovormeno se  mora istaći da   baš u toj „sveukupnosti „ Viktor Sosonora prednjači i malo se koji dobitnik ili budući kadidat može porediti s njegovim pesničkim opusom.Čak je teško  reći šta je njegova jača strana – biografija ili poezija.On se družio sa Ljljom Brik,Lujom Aragonom,Elzom Triole i Nikolajem Asejevim.Ljilja Brik ga je nazivala naslednikom Majakvskog, a  njegovoij poeziji visoke ocene je davao  slavni ruski akademik Lihačov .

Prva zbirka stihova Viktora Sosnore  objavljena je 1962. pod naslovom  „Januarske padavine „, a dosada je objavio nekoliko desetina poetskih knjiga i niz proznih dela.Držao je predavanja na univerzitetima u Francuskoj, SAD, Poljskoj,a dobio je  i dve književne nagrade -„Apolona Grigorjeva „( 1999.) i „Andreja Belog „( 2004).

Dana 28. aprila laureat „Poete „ će proslaviti svoj 75. rođendan.Ruski komentatori kultiurnih zbivanja primećuju kako se  u poslednje vreme vraća sovjetska moda po kojoj se sve više književnih nagrada dodeljuju vežući ih za datume.Tako je konačno došao red i na Sosnoru.

Ruska nacionalna nagrada „Poeta „dodeljuje se od 2005.g. ,a njeni laureati mogu postati samo živi autori koji pišu na ruskom jeziku, nezavisno od nacionalne pripadanosti i mesta u kojemu žive.

Branko Rakočević