“Odlaskom Brane Crnčevića Srbija je izgubila još jednog velikana domaće književnosti, čija su dela služila mnogim generacijama kao inspiracija, a ubeđeni smo da će isto tako služiti i onima koji će za nama doći. Njegova politička misao ostaće vodilja srpskim naprednjacima u budućnosti, a njegova uloga u stvaranju SNS i u ostvarenju svih njenih uspeha nikada neće biti zaboravljena”, saopštila je SNS i najavila da će njeno Predsedništvo održati komemorativnu sednicu povodom smrti Crnčevića, a datum sahrane biće naknadno saopšten.
Vest o smrti Crnčevića prenele su i svetske novinske agencije, opisujući ga kao tvrdokornog nacionalistu i saradnika Miloševića i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, osumnjičenog za genocid pred Haškim tribunalom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Strani mediji podsetili su i da je Crnčević započeo karijeru za vreme komunizma u bivšoj Jugoslaviji, te da je radio i kao novinar i urednik, objavljujući i knjige za decu, pesme i aforizme. Proslavio se osećajnim stilom u knjigama za decu, za koje je i nagrađivan (nagrada Zmajevih dečjih igara 1987), kao i aforizmima o svakodnevnici koje je odlikovala oštra ironija. Posebno se istakao, međutim, političkim angažmanom u vreme raspada bivše Jugoslavije i bujanaja nacionalizama, postavši blizak sa Miloševićem sve do njegovog spora sa Karadžićem.
Crnčević je početkom 90-ih bio i predsednik Matice iseljenika Srbije, a bio je i član Srpske demokratske stranke i aktivno uključen u kampanji podrške Karadžiću dok se krio od Haškog tribunala. Nakon dobrovoljne predaje lidera radikala Vojislava Šešelja Haškom tribunalu, Crnčević se angažovao u SRS, a potom je učestvovao u osnivanju SNS na čelu sa Tomislavom Nikolićem.
Rođen 1933. godine, Crnčević je studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a nakon angažovanja u listovima “Jež” i “Duga”, kao i u listu za decu “Mali jež”, objavio je prvu knjigu za decu “Bosonogi i nebo”. U međuvremenu je objavljivao i kolumne u različitim listovima i časopisima, uključujući “Politiku” i “NIN”. Prva njegova zbirka aforizama zvala se “Piši kao što ćutiš”.
Pisao je i pod pseudonimima Vinon Rumski i Branislav BIP.
Objavljivao je i romane, priče, televizijske drame, pesme…
