Podnaslov ove knjige, čeda izdavačke kuće „Evoluta”, glasi „Društvena emancipacija partizanki u Srbiji 1945-1953”, a nastala je na osnovu magistarskog rada autorke odbranjenog na Katedri za interdisciplinarne studije Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ivana Pantelić radi na Institutu za savremenu istoriju i saradnica je Centra za ženske studije i istraživanje roda.

Godinu 1953. odabrala je kao među jer se tad AFŽ „ukida bez ijednog glasa pobune”.

– Ta godina je bila pogodna zbog simbolike. Ona reprezentuje koliko je emancipacija žena, u ovom slučaju partizanki, kao njihovih predvodnica u posleratnoj Jugoslaviji, bila loše postavljena. S jedne strane, žene su dobile velika prava, u socijalnom i zakonodavnom smislu, a s druge strane, što se tiče njihove političke emancipacije, ona je ipak bila deo obaveze ispunjenja kvota. Ipak, one su 1945. dobile pravo glasa i postale aktivne u društvenoj sferi politike koja je dotad bila potpuno zatvorena za njih. U najvišem vrhu bilo je nekoliko žena koje su formalno zaista zauzimale veoma visoke funkcije. Međutim, one su, kao i u AFŽ-u, zapravo, što se tiče ključnih odluka, zavisile od drugih, dobijale i izvršavale direktive – rekla je mlada naučnica.

Ivana Pantelić je koristila metodu oral history, odnosno intervjuisala te žene koje i danas sebe smatraju partizankama i oslovljavaju se sa „drugarice”. Jedna od njih je i Herta Has, druga Titova supruga. Ovo pionirsko delo, u oba smisla te reči, pratiće i objavljivanje posebne knjige u kojoj će se naći svi pomenuti intervjui.

M.S.