“Pismo Haralampiju” je, po rečima priređivača ove knjige Dušana Ivanića, stalno bilo priključivano Dositejevim sabranim delima. Zadužbina je, s obzirom na jubilarnu godinu (200 godina od Dositejeve smrti) organizovala objavljivanje “Pisma Haralampiju” kao posebne knjige u obliku faksimila ili fototipije originalnog teksta i transkripcije originalnog teksta na savremeno pismo. Tom transkripcijom se ne dira u Dositejev jezik, nego se stari znakovi zamenjuju novim.
– Značaj “Pisma Haralampiju” je višestruk. Upućeno je jednom parohu srpske crkve u Trstu, Haralampiju Mamuli. Sadrži osnovne Dositejeve ideje koje se tiču jezika književnih tekstova. On predlaže da taj jezik bude opšti narodni jezik, koji razumeju svi građani srpski i svih naših konfesija – pravoslavne, katoličke, islamske, od Banata do Jadranskog mora. On predlaže i da se narod oslobađa dogmatskih mišljenja ili stvari, da se modernizuje i prihvata iskustvo moderne Evrope, evropskih naroda – kaže Ivanić.
Dositej se, osim toga, zalaže za versku toleranciju među narodima koji su konfesionalno podeljeni, jer kaže: “Više niko na to ne gleda u Evropi”. Ovo pismo sadrži jezgro celokupnog Dositejevog dela: njegov stil, njegovu prisnost, intimizaciju, lako kretanje kroz autobiografske primere, ironizaciju, kritičnost do satiričnosti.
– To je pravi manifest moderne srpske kulture. U pogovoru ovom izdanju stavio sam naslov: “Najava vaskrsa srpske kulture”. To je poziv na modernizaciju i usaglašavanje srpske kulture sa potrebama modernog čoveka: štampanje knjiga, osnivanje škola, odnos prema verskoj tradiciji, vrlo ozbiljna oštra kritika kaluđerstva… Dositej se “Pismom” zapravo uključio u tada moderne reforme cara Josifa Drugog. Te reforme nisu se ticale samo verske tolerancije i ravnopravnosti Pravoslavne crkve Katoličkoj, one su se ticale i nade da će Josif Drugi u savezu sa Rusijom osloboditi balkanske narode od Turaka – kaže Ivanić.
“Pismo” je imalo pragmatičan karakter. Dositej je pismo uputio svojim prijateljima da bi oni pozvali ljude koji su spremni da ulože svoj novac u objavljivanje njegovih knjiga.
ISTINSKI JUNAK
NEKE od Dositejevih ideja su, po Ivanićevim rečima, ostale utopijske. Njegova nada da su ljudi koji govore istim jezikom i koji se potpuno razumeju – pripadnici istog naroda, pokazala se kao neostvariva. Istorija je nekada dala potvrdu Dositejevim idejama, a u naše vreme ih osporava. – U vreme stvaranja Jugoslavije, tokom 19. i početkom 20. veka, Dositej je bio argument za jezičko i duhovno jedinstvo toga naroda. Dositej nas stalno upozorava da se oslobodimo zabluda, dogmatskih predstava o sebi i o drugima i da idemo putem napretka. Dositej pripada najaktuelnijim nosiocima srpske kulture i istinski je kulturni junak srpskog naroda – zaključuje Ivanić.
