Prvi je Irvin Jalom sa delom „Zvaću policiju“ (Prevod Suzana Spasić i Slađana Madžgalj). Junak ove priče je Jalomov prijatelj koji u svojevrsnoj ispovesti govori o davno potisnutom događaju iz detinjstva: o graničnoj situaciji u kojoj se našao za vreme Drugog svetskog rata u Budimpešti pod nemačkom okupacijom u kojoj je kao Jevrejin bio prinuđen da živi pod lažnim identitetom.

Svoje mesto su u ovoj ediciji našla su i dva italijanska autora koje naši čitaoci već poznaju. Tu je novi roman Nikole Amanitija „Ja i ti“ (prevod : Mirela Radosavljević i Aleksandar Levi). U svom kratkom ali ubitačnom romanu koji je u Italiji objavljen nedavno, uz pohvalne kritike inače čangrizavih italijanskih kritičara koji vole da traže dlaku u jajetu, Amaniti oštro kritikuje tradicionalnu italijansku porodicu. Reč je o dubokoj, gorkoj, ali veoma emotivnoj priči.

Sa novim rukopisom stiže i Margaret Macantini. Kod nas je već objavljen roman „Ostani tu“, a sada se pojavio „Zoro.“ Reč je o monodrami klošara koji se odrekao svog prvobitnog identiteta. Njegov svet sveo se na podzemnu železnicu, gradske parkove, ćoškove ulica sa kojih posmatra ljude i život.

Ono što objedinjuje sve tri knjige pored formalnih karakteristika kratkog romana ili produžene novele jeste i motiv odbačenosti koji sva tri pisca različito obrađuju. Kod Jaloma to je političko-istorijska odbačenost koja rađa pojedinačne drame odbačenosti, kod Amanitija je u pitanju odbačenost od strane porodice, dok je kod Margaret Macantini u središtu pažnje motiv sociološke odbačenosti.

Izvor: Danas