Posle se ta pobuna raspala, ali Klaja se ni tada nije prepustio emocijama, iako je poraz pobune bio očigledan. Ostao je – sećam
se, miran i razložan – oprostio se od saradnika iz Štrajkačkog odbora, zahvalio se i otišao u vode svojih, već tada razgranatih, teoretskih studija drame i pozorišta. Ne znam ni jednog studenta iz naših generacija da je u tako kratkom periodu – od sedamdesetih do početka devedesetih godina prošlog veka – na fonu i ne na margini, društveih torbulencija – postigao tako značajne uspehe osvetljavajući mnoge teoretske pojmove, u jednoj tako maloj sredini kao što je naša. U nekoliko tih prvih godina posle diplomiranja, Klaja je uspeo da, skromno i ozbiljno – postane čovek kome se obraćate ako vas interesuje tačan i jasan sud o bilo kom delu savremene dramaturgije u svetu. Kada je bilo postavljeno pitanje ko će zameniti legendarnog pro-
fesora Stanislava Bajića, na predmetu Istorija Svetske Drame i Pozorišta na Akademiji – nije bilo kandidata koiji se mogao meriti sa, tada još sasvim mladim Draganom Klajićem, koji je odmah po tom i doktorirao – uz redovnu profesuru! I ne samo to – Klaja je bio na svim važnijim Festivalima pozorišta u Jughoslaviji, bio u svim važnijim pozorišnim časopisima, bio na svim važnim teorijskim i kritičarskim konferencijama – od BITEF-a do Sterijinog Pozorja, pa i dalje – u Ljubljani i u Zagrebu, na Sarajevskom MESS-u…. Svuda je bio rado vidjen i prosto nezaobilazan, kada su se formirali sudovi, pre svega o novim pravcima pozorišta u Jugoslaviji.
A kad je bilo jasno da će se Jugoslavija raspasti, bio je svuda gde se intrelktualna elita dosledno borila protiv tog raspada, predvidjajući svu surovost tog istorijskog kolapsa jedne značajne društvene i kulturne celine. Borio se do samog kraja – a onda je, svi koji smo ga znali bili smo poraženi njegovom odluikom – otišao zauvek u Amsterdam…Tamo je radio na medjunarodnim projektima povezivanja svetova teatra i nauke, estetike i društvenih kretanja…Bio je profesor, istraživač, savetnik, pisac, promoter..I uvek se za njegov rad vezivala POZITIVNA energija stvranja NOVIH – teorija, koordinacija, programa, festivala, knjiga, predstava…Kad god je trebalo da se nešto važno u Beoradu, Novom Sadu, Subotici…Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju… i posle raspada velike zajedničke dtržave – desi i spremi – uvek su, kao važnog i najvažnijeg gosta, organizatori zvali Dragana Klaića – da nas informiše i da nas sve usmeri u nove akcije i da otvori nove i šire poglede koji su posle njejgovih diskusija ili predavanja – postajale prirodno razumljive i lako ostvarljive.
Nažalost, Klaja nas je ostavio da se dalje snalazimo kako znamo i umemo, ali sve one ideje i akcije – plemenite i studiozne, koje je započeo i ostvario – sve one neverovatno brojene i složene akcije društvenog pozicioniranja umetnosti pozorišta i ostalih struklturnih artiklulacija civilizovanog ustrojstva sveta…sve te akcije ostaće kao žiivi i dinamični SPOMENIK OVOM NEUMORNOM PREGAOCU. Ogromna je šteta što je veliki deo poslova kjeje Klaja započeo, ostao nedovršen njegovom prersanom smrću.
Goran Cvetković, Kulturni krugovi, ponedeljak, 29.avgust 2011
