“Osvetljavajući geološke slojeve minulih decenija, Stefanovićev roman postaje snažna društvena hronika u kojoj se istorijske i društvene sile ne mogu razumeti izvan umetničkih vizija i entuzijastičnih projekata dobrovoljnih marginalaca”, naveo je Božović.

Glavnu građu za knjigu autor je, kako je napisao u beleškama koje prate roman, pronašao u sabranim spisima slikara Leonida Šejke.

“Tokom pisanja društvo mi je pravio i roman Džona Apdajka ‘Potraži moje lice’, u kojem se opisuju životi američkih slikara u 50-im godinama prošlog veka. U centru je apstraktno, akciono slikarstvo Džeksona Poloka koje je postalo uzor zvaničnom slikarstvu u Jugoslaviji posle raskida sa socijalističkim realizmom”, napisao je Stefanović.

Autor je istraživao i fondove beogradskog Muzeja savremene umetnosti, Biblioteke grada Beograda, Galerije Grafičkog kolektiva i druge zbirke.

Proza Nenada Novaka Stefanovića (Beograd, 1961) prevedena je na više jezika, a od njegovih romana najviše uspeha kod kritike i čitalaca imao je “Doktor sluša sving” (2009).