Sabrana dela koja se objavljuju na inicijativu ova dva državna izdavača, dodao je on, mogućnost su da se ispravi nepravda prema Vinaveru kome se ovo društvo nije odužilo na pravi način. Miloljub Albijanić, direktor Zavoda za udžbenike, istakao je da će se ovaj projekat naći među sličnima kojim su u Zavodu obuhvaćena dela drugih velikana srpske kulture poput Tesle, Pupina, Milankovića, i napomenuo da je ovo deo strateške saradnje dva izdavača a da će uskoro biti pokrenuta i jedna inicijativa o budućnosti državnog izdavaštva u Srbiji.
Gojko Tešić rekao je da mu se ovim projektom ostvario san posle tri i po decenije dosledne posvećenosti fenomenu zvanom Vinaver, svojevrsnom čudu koje ruši sve teorije i svedoči da je i nemoguće moguće jer je, između ostalog, Vinaver, iako srpski nije bio njegov maternji jezik, bio jedan od njegovih najboljih poznavalaca. Takođe, ova sabrana dela pokušaj su da se ispravi nepravda koja je Vinaveru naneta kao žrtvi ideologije i ljudi koji su pedesetih godina odlučivali u ovdašnjoj kulturi.
Prvih osam knjiga u poluzavršnoj su fazi, dodao je on, a tri su već u prelomu. Tu su čuvena knjiga o Lazi Kostiću, sabrani novinski napisi pod nazivom Beogradsko ogledalo, zatim parodije, eseji o srpskim književnicima, čuveno delo Jezik naš nasušni, pozorišne kritike, priče i putopisi, politički i publicistički, kao i tekstovi o filmu, arhitekturi, likovnoj umetnosti. Tu je i izbor njegovih pesničkih prevoda i prepeva, uz podatak da je Vinaver prevodio sa čak sedam jezika – francuskog, poljskog, nemačkog, italijanskog, engleskog, ruskog, španskog.
Ova Sabrana dela u dva kola ili odjednom biće objavljena u rekordnom roku, rekao je Gavrilović, dodavši da tako nešto ipak ne sme de precizira i da će to verovatno biti u naredne dve godine.
Vinaver je jezik
Vinaver je sa jedne strane veoma poznat, a sa druge sasvim nepoznat, primetila je Nadežda Vinaver, snaha Stanislava Vinavera. Količina različitih oblasti koje je ravnopravno držao u glavi ne može da stane u jedan ljudski vek, dodala je ona. Njegov sin Konstantin svedočio je da je sam Vinaver sebe smatrao prvenstveno novinarom, dok je on mislio da je Vinaver pre svega muzičar. Vinaver je i veliki znalac jezika, Vinaver je jezik, podsetila je Nadežda Vinaver, ukazavši na njegove prevode, ali i na njegove pesme o kojima se ne zna mnogo. Inače, on je u Parizu studirao filozofiju kod Bergsona i matematiku kod Poenkarea, koji je hteo da ga uzme za asistenta. Međutim, kad je počeo Prvi svetski rat, Vinaver je prekinuo studije i vratio se da brani otadžbinu.
autor: I.Matijević
izvor: danas.rs
