1

Представљамо часопис за културу и културну баштину КАНДЕЛАБАР, Инђија

 

 

U odnosu na druge periodike koje izlaze u Sremu ovaj godišnjak je po takvoj svojoj koncepciji postao prepoznatljiv, a najviše po nastojanju da podstakne istraživački duh čiji je rezultat objavljivanje radova koji su u stručnim krugovima ocenjeni najvišom ocenom. Takvom koncepcijom nastojimo da obezbedimo kvalitet ovog časopisa. Zavidan kvalitet tema koje naši stručni saradnici i umetnici obrađuju doprinose onoj koncepciji koja je oslobođena granica, visokih ograda i podela svih vrsta koje je izlišno naznačavati zbog očuvanja dobrog ukusa. Redakcija se vodila idejom da je mali prostor uvek bio i jeste tajna i mesto izuzetnih stvaralačkih ostvarenja. Žudnja da se pronađe problem u njemu, da ga pojedinac visoko pozicionira, taman dovoljno tako da ga ono dovede do stravaračkog rešenja, zatim, da “male” teme ne postoje i da metafora “detalja” koji ga čine predstavljaju čudesnu svetlost koja omogučava da se prošlost tih sačuvanih detalja useli u naše pamćenje.Tako da je prošlost grada budućnosti samo jedna među brojnim poetsko-književnim temama koji se mogu naći i pročitati u ovom časopisu.

 

Monoksil u lapidarijumu sremskomitrovačkog Muzeja Srema

POVRATAK U NEOLIT

Dragoljub Popović

Rane sedamdesete godine minuloga veka, bile su

svakako godine ekspanzije i istraživačkog zanosa, naravno

i godine velikih uspeha istraživača pomenutog muzeja.

Obavljali su se istraživački radovi na nekoliko lokaliteta u

 

samom gradu Sremskoj Mitrovici, i to je svakako budilo


 

 

znatiželju, kako kod samih građana, tako i različitih institucija

 

u zemlji i u inostranstvu, pa čak su se

zaintresovale i naučne i kulturne institucije

iz prekomorskih zemalja. Gradjani Sremske

Mitrovice bili su svedoci svakodnevno

novih prizora koji su se ukazivali, kako su

arheolozi otkrivali zidine drevnog Sirmijuma.

Kao što je poznato, istorija poseduje,

kao nuspojavu, misteriju, tako da su po

gradu prepričavane razne misteriozne priče,

kao što je ona o zlatnoj kapiji u sredini reke

Save naspram gradske plaže i druge priče.

Medjutim , kada je stigla vest, kako je u selu

Hrtkovci, nedaleko od poznatog arheološkog

nalazišta Gomolava, otkriven veliki ugljenisani

praistorijski čamac iz doba neolita

i da će biti dovežen u Mitrovicu u Muzej

Srema, tada su sve misterije postale istinite i

sve je postalo moguće!

Даворин Ливаја, професор – Бешка

Cum dixeris, quod quis, audies, quod non quis.

(Када причаш шта хоћеш, чућеш шта не желиш)

Латинска пословица

Историјска наука и историографија уопште

у Србији деле судбину друштва у транзицији. То

друштво је још увек под пресијом „кртице историје“,

непрекидно раздирана дихотомијом традиционалног и

модернизацијског развоја у садашњости и програмске

стабилности за будућност. Та „кртица историја“ још

увек оставља снажне трагове националистичког, често

шовинистичког

и реваншистичког. Рационална и ирационална

злоупотреба прошлости све више поприма

облик непомирљивости. У одсуству елементарне политичке

културе, са ниским прагом критичког расуђивања,

где се упијају информације савремених медија

без провере и немирења (што је први корак слободе),

нове

тенденције схватамо као нову замку у којој одсуство

елементарне грађанске толеранције користе

сналажљиви

профитери и националне месије. Медији,

посебно

електронски, постали су главни извор информација,

дезинформација и окупирали у толикој

мери

људски

живот да историјска наука мора да реагује

на

ту појаву нових субјеката историје. Медији

манипулишу

масама, снажан су ослонац технологији

владања

и креирања свакодневног живота. А научни часописи,

као и научници у институтима и на факултетима,

сведени

су на друштвену маргину. У средишту

пажње

је селектирана научна елита са свим бенефицијама

и промоцијом, профитабилношћу и занемаривањем

основних

постулата струке.

Naši o drugima

Ukrajina – “između istoka i zapada”

Cacko Stefan, dipl. sociolog

Da bi smo znali nešto o ukrajinskoj veri i kulturi

moramo objasniti dolazak ukrajinskih Slovena na današnju

teritoriju Ukrajine. Sloveni su se u evropskoj istoriji pojavili

oko 800. godine pre naše ere, ali se njihova ekspanzija dogodila

nekih 1400. godina kasnije kada su se proto slovenski

jezici podelili na tri grane: južnu, zapadnu i istočnu. U 10.

veku Sloveni su naseljavali teritorije od Rusije na istoku i

Grčke na jugu pa sve do reka Elbe na zapadu i Volge. Od zapadnih

Slovena nastaće: Poljaci, Česi, Slovaci i Vendi (koji

su nestali). Od južnih Slovena nastaće: Slovenci, Hrvati, Srbi

i Bugari a od istočnih Slovena nastaće: Rusi, Ukrajinci i Belorusi.

Sloveni su primili hrišćanstvo tokom 8. i 9. veka naše

ere. Pisani izvori o slovenskoj religiji ne dopiru pre 5. veka

naše ere (Prokopije iz Cezareje).1 Najvažniji izvor o slovenskoj

religiji jeste Kijevska hronika iz 12. veka naše ere,

koja govori o hristijanizaciji Rusije pod Vladimirom prvim

(988. godina naše ere) Hronike o antipaganskim kampanjama

biskupa Ota od Bamberga (12. vek naše ere, zapise

o tome imamo od Eba, Herborda i anonimnog kaluđera i

Priflinga). Takođe treba spomenuti hronike Titmara od Merzeburga

i Geralda Lodenburškog (izvore sačuvao Helmond

od Boasua). Jedini direktni izvori jesu arheološki i sastoje

se od nekoliko hramova i kipova koje se nalaze na teritoriji

današnje Ukrajine.

Mile Vajagić

FESTIVAL UMETNOSTI

MLADIH – INĐIJA

PROJEKAT

“LETANDUR”

Klub sedam, omladinska organizacija iz Inđije dobitnik

je ovogodišnje donacije koju dodeljuje Erste Banka

i Balkanski fond za lokalne inicijative(BCIF). Od juna

2007. godine, kada je pokrenut ovaj program donacija pod

nazivom “Centrifuga” do danas su održana tri konkursa u

kojima je nagrađeno 20 omladinskih organizacija iz 18 gradova

širom Srbije.

Klub sedam sa svojim projektom Art fest “Letandur”

je jedan od retkih kvalitetnih pokušaja da mlade usmeri

ka izvornoj kreativnosti jer im se pruža mogućnost

da budu deo stvaralačkog koncepta koji uključuje aktivnu

mobilnost brojnih umetničkih senzibiliteta.

Upravo zbog toga, “Letandur” je našao svoje mesto

u osam ovogodišnjih stipendija koliko je dodeljeno. Iznos

sredstava namenjen izabranim projektima je ukupno 2 450

000 din. Interesovanje za program kulturne decentralizacije

“Centrifuga” raste iz godine u godinu, čak 82 omladinske

organizacije iz gradova u kojima posluje Erste banka,

poslale su svoje projekte a pored Inđinčana nagrađeni su

i “Kroz prozor” iz Zrenjanina, „Neformalna grupa mladih

Spring time” iz Kruševca, „Dobri ljudi” iz Valjeva,

„Šekspirovadeca” iz Užica, „Creativia” iz Kikinde, „Eko

glas” iz Jagodine i „Firma” iz Novog Pazara.

 

Objavljeno u: Rubrike

Spremi

Jedan komentar na članak "Представљамо часопис за културу и културну баштину КАНДЕЛАБАР, Инђија"

Komentariši

Submit Comment

Sigurnosna provjera *

© 2018 Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |