"Nesanica" - Marina Šur Puhlovski

[Malvina]

Zdravo, čitaoci Nesanice i oni koji ćete to postati čitajući iz prikrajka naše komentare!

Predlažem da uvedemo skalu za sasvim lično ocenjivanje knjiga o kojima razgovaramo. Ovo ocenjivanje moglo bi nam poslužiti kao nekakav pokazatelj u tome koliko su naši ukusi slični/različiti.

Skala:

0 - ne vredi trošiti vreme na tu knjigu
1 - vredi, zbog jedne jedine rečenice ili misli
2 - dobra je za relaksaciju, kao literatura za plažu
3 - osrednja knjiga, može se i preskočiti, ali nije zaludno pročitati je
4 - odlična knjiga, preporučiću je dalje
5 - knjiga koja me je pomerila s mesta

Ako smatrate da treba korigovati skalu - čekam predloge.
Ako ste pročitali Nesanicu, kako se ona kotira na vašoj skali?
Kod mene je dospela na vrh!

[tramtincica]

kod mene je isto 5, zato je i preporučujem.
prof. Šafranek nazvala ju je romanom desetljeća, i ja se u potpunosti slažem. interesantnu se reakcijeu hrvatskoj javnosti (ako takvo nešto postoji kad su u pitanju knjige). dobila je svega par kritika, jednu tako nemušto sročenu da bih se zaklela da je kritičarka pročitala tek par stranica, napreskokce. uglavnom, nitko je, osim prof.Šafranek na promociji, nije javno hvalio, ali je prvo izdanje rasprodano vrlo brzo iako se radi o štivu koje traži određenu zrelost čitatelja.
ušla je u uži izbor na VBZ-ovom (anonimnom) natječaju za roman, ali su te godine Miljenko Jergović, Julijana Matanović, Zoran Ferić, Ivica Ivanišević, Ervin Jahić, Strahimir Primorac i Nenad Rizvanović
 (nabrajam da se ne zaboravi tko je donio tu sramotnu odluku) izabrali grozni, jedva pismeni Šalkovićev uradak.
za ostale nagrade nije bila kandidirana.
je li roman prešućen zato što ga je napisala žena? zato što ni urednik ni spisateljica nisu dovoljno nametljivi?
i tako prešućen, roman je rasprodan. znači li to da pravim vrijednostima nije nužna marketinška halabuka? 

[Malvina]

ok, recimo da je žiri napravio slučajnu ili namernu grešku, ali šta je sa kritičarima?
Da li je književna "produkcija" u Hrvatskoj tako jaka da roman kao Nesanica može da prođe neprimećeno i od kritičara?
Kako Hrvatska stoji sa kritičarima? Pitam, jer o tome ne znam ništa, a zanima me.

Kako opisati Nesanicu? Zagrcnuta ispovest, noćni monolog u ritmu i tonu naricaljke... Ne mogu da pronađem reči koje bi predočile bar obrise te knjige. To se jednostavno mora pročitati! To je savremeni Petrijin venac.
Nesanica se otvara do dna, bez patetike, sa preciznom ironijom, sa razgolićenim bolom, bez uvoda, bez zaključka - čita se bez daha. Toliki roman (oko 320 str.), a nema brbljivosti, ničeg suvišnog, nema posustajanja, pokleknuća u intenzitetu vođenja priče.

Zaista bih volela da čujem mišljenje nekog muškarca o ovoj knjizi.

Da li se govor u prvom licu množine kao zamena za govor u prvom licu jednine javlja i u nekim drugim knjigama? Da li postoji u svakodnevnom govoru u cilju iskazivanja podsmeha, ironije?

[tramtincica]

ok, recimo da je žiri napravio slučajnu ili namernu grešku, ali šta je sa kritičarima?
Da li je književna "produkcija" u Hrvatskoj tako jaka da roman kao Nesanica može da prođe neprimećeno i od kritičara?
Kako Hrvatska stoji sa kritičarima? Pitam, jer o tome ne znam ništa, a zanima me.

ne stižem sve odgovoriti, da se zadržimo na kritikama. pretjerujem kad kažem da je roman prešućen. možda je bila kritika u nekom od književnih časopisa koje ne pratim, svakako je bilo nešto osvrta po novinama. htjela sam reći da nije dobio ni desetinu one pažnje koju za svaku knjigu dobivaju Ferić, Popović, Perišić, Baretić, da ne govorimo o Vedrani Rudan.
evo linkova, pa procijeni tko je pročitao roman, tko ovlaš prelistao, tko kopipejstao recenzente i urednika da se riješi brige, a tko promašio ceo fudbal:
http://www.mvinfo.hr/izdvojeno-kritike-opsirnije.php?ppar=1809
http://www.radio101.hr/?section=1&page=2&item=30699
http://www.studentnet.hr/knjige/show/3109/

[Malvina]

Jutarnji list: deluje da je knjiga pročitana, ali kao da nije. Prvo, ne razumem koja se zamerka nalazi formi tog romana. Da li je forma toka svesti demode ili šta? Nisam čula objašnjenje u tom tekstu, a osetila sam negativan prizvuk. Druga stvar: Sofiju uopšte nisam doživela kao "ženu na rubu nervnog sloma". Doživela sam je kao ženu u svoj njenoj punoći, u svim njenim ulogama, sa manama, sa snagom, sa zrelošću koja donosi izmeštanje iz same sebe i analitičko posmatranje svog života. Autobiografski ton tog romana meni ne dolazi otud što Sofija povremeno govori iz ja-pozicije, nego otud što je njen lik tako živ, tako stvaran da poželiš da je sretneš i da joj stisneš ruku za to što je takva kakva jeste.

[Malvina]

radio 101: vrlo zanimljivo, ima odgovora na neka moja pitanja. Recimo ono da me zanima kako bi muškarac doživeo taj roman. Piše:

"Iz muške perspektive, Viskovića je osobito zaintrigirao autoričin pristup erotskim elementima, kojih u "Nesanici" ne nedostaje. No, za razliku od, recimo, Vedrane Rudan, Marina Šur Puhlovski pritom ne posiže za ekstremnim vokabularom. No, ona je i dalje "vrlo smiona u načinu na koji rekonstruira prizore erotske fantazije, baveći se vrlo kompliciranim inventarom spolnih i ljubavnih odnosa".

Što se erotike tiče, zanimljiva su mi mesta gde se radi o dečjoj seksualnosti. To sam slabo nalazila u knjigama, to je tabu. ("Pohvala pomajci" - Ljosa). Sjajno su napisani erotski segmenti romana. Nema efekta "ne vidi se šuma od drveta" zbog eksplicitnog izražavanja. Upotreba konkretnih izraza ume da skrene pažnju sa same priče, zato što su ti izrazi individualno obojeni. Ne želim reči, želim smisao.

Ono što je opojno u Marininoj naraciji je to što Sofija ostaje nezavisna u svom monologu, ne dozvoljava ti da se kao čitalac otisneš niz njene rečenice. Ona te opominje da ne govori tebi, ti si gost u njenom govorenju samoj sebi, posmatrač u njenom odnosu sa samom sobom. Ona često zauzdava priču, povlači rečenicu unazad. Slažem se u vezi sa poređenjem naracije sa kasetofonskom trakom, ali ne u tom smislu da je nastavljana selotejpom. To je za mene više islednički snimak koji se premotava unazad na bitnim mestima, mestima koja otkrivaju detalje bitne za istragu. Ali, Sofija je svoj islednik, ona premotava, ona pušta dalje...

[Malvina]

Student: nemam volje ni da komentarišem! Tolika zatvorenost prema toj knjizi mogla bi doći, recimo, iz - straha. Za sažaljenje je onaj ko pročita Nesanicu, a propusti njene darove. Jadno!

[tramtincica]

ovo su bile samo ilustracije književne kritike, bolje reći pisanja o knjigama, u Hrvatskoj. Ponavljam, uz ogradu, možda je negdje stvarno objavljena prava kritika, a ja sam je  propustila.
Mislim da imaš velika očekivanja. 101 je naprosto prepisao po par rečenica iz recenzija, vjerojatno nasumično odabranih.

[tramtincica]

Da li se govor u prvom licu množine kao zamena za govor u prvom licu jednine javlja i u nekim drugim knjigama? Da li postoji u svakodnevnom govoru u cilju iskazivanja podsmeha, ironije?

onako napamet, rekla bih Krleža, kad ironizira i ruga se, ali moram potražiti.
u svakodnevnom govoru, gotovo da ne.

[Malvina]

Efekat je sjajan! Pitala sam se otkud, da li postoji kod jos nekog, tipa Krleza. Mirisalo mi je na Krlezu, mada ga nisam puno citala.
U nekim od onih tekstova koje si linkovala procitah da bi se Nesanica mogla doziveti kao autobiografski roman da se ne javljaju "mi" i "ona" u zamenu za "ja". Ostala sam bez teksta.

Volela bih da cujem Marinu kako cita "Nesanicu". Moguce?

[tramtincica]

bila sam na jednom predstavljanju knjige, u Profilu. Ako se dobro sjećam, neka glumica je pročitala par odlomaka. Marina nije čitala. tako da ne vjerujem da negdje postoji snimka.
općenito, otkud taj bičaj da pisci sami čitaju? netko zna i može naglas čitati, netko ne. 

[Malvina]

Ako zna da čita, ja uvek dajem prednost autoru. Uživam u tome da čujem autora, volela bih da postoje javna čitanja. Autor izgovara onako kako je tekst čuo u glavi, pre zapisivanja. Posebno mi je lepo da čujem pesnika. Milovan Danojlić sjajno govori svoju poeziju, čitavim bićem, telom. Nedavno sam slušala Duška Novakovića - jako lepo.
Što se tiče proze, u najsvežijem sećanju mi je Saša Stojanović - odlomci iz Vara. Ne mogu da zamislim glumca koji bi ga uspešno zamenio.
S druge strane, ima književnika koji ne umeju da govore. Naprosto nisu talentovani za to. Recimo, Zoran Spasojević mi je rekao da on loše čita svoje priče.
Padaju mi na pamet neki profesori na fakultetu koji su bili sjajni stručnjaci, ali su držali loša predavanja.
Čarls Dikens je tako čitao odlomke svojih romana po Americi, da su se osetljive dame onesvešćivale
Kada odem na promociju neke knjige, zapravo odlazim da čujem autora kako govori svoju knjigu, ne da čujem o knjizi i ostalo bla-bla. Ali, to je samo moje mišljenje.

[Malvina]

Pročitala danas u Jednominutnim novelama, vezano za "mi":

ŠALIMO SE

Iz pravca sedišta okruga približava se velika, crna limuzina.
Polako se zaustavlja ukraj puta. Izlazi iz nje čovek u crnom odelu, prilazi parceli pod graškom.
- No, kako smo, kako smo? - pita šaljivo seljake.
- Dobro smo, dobro smo - odgovaraju šaljivo seljaci.

[tramtincica]

poslala još jedan primjerak Nesanice u Srbiju.