Amsterdam, I. McEwan

[Malvina]

Ko je glavni junak?

[Malvina]

Da li su svi prezauzeti ili je pitanje preteško?

[Ludi Radoje]

Molly Lane i njena dva štimača - Clive i Vernon...

Trka! Samo da se puspasim - pisem poslije nocu!

[bookeraj]

Ko je glavni junak?

Odgovaram. Pitanje jest teško. Kad bih razmišljala o čemu jest radnja romana, rekla bih da je glavni lik Strah od bolesti i smrti.
Vjerujem da su podjednako bitni i Clive i Vernon - njih bih označila kao glavne likove. Moji razlozi su jednostavni: radnja prati sudbine i jednoga i drugoga, koje su nedjeljive i isprepletene, od početka do kraja radnje.
Svaki na svoj način, motivatori su radnje - Molly Lane, George Lane, Rose Garmony.
Objekt na kojem se radnja izvršila jest i Julian Garmony.

Toliko zasad, ali morat ću još koje slovce napisati kasnije. Dobar mi je to roman, doista.

[Malvina]

Mislim da je to pitanje na koje se mogu dobiti različiti odgovori.
Pri prvom čitanju, imala sam utisak da postoje dva ravnopravna glavna lika: Clive i Vernon.
Pri drugom čitanju izdvojio mi se Clive kao apsolutni glavni lik, dok je Vernon nekakvo krivo ogledalo u kom se vidi Clive.
Mislim da je I deo romana (koji mi se najviše dopao zato što je maestralno izveden) postavio i pozornicu i na njoj likove. Prva rečenica predstavlja 2 lika povezana trećim. Kasnije se pojavljuju i ostali. Ali drugi deo tog poglavlja, označen sa ii govori samo o Cliveu.

[bookeraj]

Možda Clive jest malo naglašeniji i možda Vernon predstavlja kontrast u odnosu na Clivea, ali ja mu ne bih odricala njegovo samostalno značenje: njihova suprotnost očigledna je u odnosu društvenog djelovanja/nedjelovanja: Clive se odbija umiješati u slučaju onog serijskog silovatelja, a Vernon žrtvuje svoju osobu radi društvenog prokazivanja osobe za koju u ovom licemjernom društvu smatra da je nepodobna za obavljanje javne službe (dobro, njegova motivacija jest dvojbena i to je svakako još jedno pitanje za raspravu).

Ja sam doživjela to tako kao da niti jedan od njih nije sasvim kompletan bez drugoga: Vernon postoji samo uz/za druge (dok je kao sam potpuno prazan i gotovo kao da ne postoji), dok Clive postoji samo za sebe, a ne i za svoju okolinu. Kao da su Vernon i Clive jedan drugome yin, odnosno yang, pa u konačnici i njihov odnos, bez obzir na zajedničku ljubavnicu Molly, postaje ljubavnički ljubomoran i posesivan (tako se osjeća prvenstveno Clive, kao da je on onaj iskorištavani u njihovoj vezi).

Slažem se da je odnos Clivea i Vernona ključan za ovaj roman.

[hux]

Clive Vernon bio bi moj odgovor na pitanje glavnog lika, i to kao pseudonim za Ian McEwan. Da li je ko primjetio da jedan za drugoga nisu ni jednom bili najbolji prijatelji vec stari ili najstariji prijatelj?

Mislim da si u pravu bookeraj kad kazes da su to strah od smrti ili smrt. Medjutim ja smatram da je to u vise u kontekstu ostavljanja traga za sobom poslje smrti. To se jasno vidi kod Cive-ove opsjednutosti svojim kapitalnim djelom, dok u Vernonovom slucaju to se odnosi na  svrgavanje uvrnutog politicara, sto on smatra velikim postignucem. Dakle oni i nisu toliko razliciti.

Cak bi se mogli  posmatrati kao jedna licnost: zajednicka ljubav(nica), mrznja prema onom kriticaru sto se pojavljuje u Amsterdamu, opsesija svojim radom i na kraju samoubistvo zbog razocarenja prvenstveno u svoje djelovanje. 

[Malvina]

Dakle oni i nisu toliko razliciti.

Da, to je jedan od mojih zaključaka. S tim što mi je delovalo da je autor malo blagonakloniji bio u oslikavanju Clivea. A možda je to samo moj doživljaj.
U čemu su Clive i Vernon isti?
I jedan i drugi, kad je u pitanju lični interes koji proglašavaju za viši cilj, ne prezaju od nedozvoljenih sredstava. Za Clivea, viši cilj je milenijumska kompozicija, odnosno umetničko delo (zapravo, zadovoljenje lične sujete - "genije"), dok Vernon pokušava da "spase" državu spasavajući sopstvenu kožu.

[hux]

Na prvi pogled izgleda kao da je Vernonov cilj "moralan" za razliku od Clive-ovog. Ta slika mi se na pocetku jos dublje urezala u situaciji kada Clive nije htio priteci u pomoc zeni na jezeru. Ali pazljivije posmatrano,  motiv obojice je bio drustvena potvrda, uklesavanje svog imena i zadovoljavanje zelje da budemo bitniji od ostalih. Jer ako je Vernon htio da "spasi" drzavu, mogao je odmah da objavi slike- ili jos bolje upotrjebi ih za drustvenu a ne licnu korist.

Mislim da je  visi cilj ("genijalno djelo") zapravo  iluzija. Podsvjesna obmana da opravda(mo) sebicnost i kukavicluk tako ocigledno prikazani kod Clive-a, a malo bolje prikriveni kod Vernona.

Tako da za razliku od Malvine, ja smatram da je blagonaklonost samo ispocetka pripala Clive-u, dok je razvojem blago presla na stranu Vernona

[tramtincica]

sve to stoji, odnosno stajalo bi, da je bolje napisano. jesu li vam Clive i Vernon stvarno toliko uvjerljivi da ste se uspjeli udubiti u njihove motive?

[Malvina]

Ima li dodirnih tačaka između Klajva i Garmonija?
 
Na kraju prve celine Garmoni izgovara: "Ispoljiti razlike, a i dalje biti prijatelji, nije li to suština civilizovanog života?"

Kasnije, posle sukoba sa Vernonom, Klajv zaključuje slično:
"Sigurno bi mogli da se saglase da su različiti i da nastave da budu prijatelji."

[Malvina]

jesu li vam Clive i Vernon stvarno toliko uvjerljivi da ste se uspjeli udubiti u njihove motive?

Neubedljiv mi je kraj. Dva puta sam pročitala knjigu i, evo, i drugi put mi je neuverljiv kraj. Ne negiram to da je takav kraj mogao biti uverljiv da je možda malo više obrađen, sporije izveden itd. Ispada mi da je čitava knjiga detaljna priprema za međusobno ubistvo - suviše filmično.
Međutim, postoje delovi na kojima mu (autoru) zaista skidam kapu.

[hux]

jesu li vam Clive i Vernon stvarno toliko uvjerljivi da ste se uspjeli udubiti u njihove motive?

Neubedljiv mi je kraj. Dva puta sam pročitala knjigu i, evo, i drugi put mi je neuverljiv kraj. Ne negiram to da je takav kraj mogao biti uverljiv da je možda malo više obrađen, sporije izveden itd. Ispada mi da je čitava knjiga detaljna priprema za međusobno ubistvo - suviše filmično.
Međutim, postoje delovi na kojima mu (autoru) zaista skidam kapu.

Da je sam kraj bio obradjen kao priprema, moglo bi da bude dosadno. I da tramtincice, sasvim su dovoljno uvjerljivi da bi se mogao zadubiti u njihove motive. Zapravo to i nije neko zadubljivanje  obzirom da su isti prozimani kroz citavu knjigu. Ali necu da budem advokat McEwan-ov, i rekli smo da necemo razvijati diskusiju u pravcu dobra/losa mi je knjiga

[hux]

Ima li dodirnih tačaka između Klajva i Garmonija?
 
Na kraju prve celine Garmoni izgovara: "Ispoljiti razlike, a i dalje biti prijatelji, nije li to suština civilizovanog života?"

Kasnije, posle sukoba sa Vernonom, Klajv zaključuje slično:
"Sigurno bi mogli da se saglase da su različiti i da nastave da budu prijatelji."

Garmoni to govori kao neko pravilo (sa kojim se potpuno slazem by the way)
Clive-u je ipak to doslo kao momenat dobrog raspolozenja. Nakon toga on se drugacije postavlja prema Vernonu- tako da je licemjerje jos jedna osobina koju mu dodjeljujem

[hux]

Sada, ono sto meni nije jasno:

Da li McEwan postavlja pitanje- Sta smo sve spremni zrtvovati da bi postali posebni ili veoma znacajni po necemu sto smo uradili? Ili prosto daje odgovor smatrajuci da smo nezasitni egoisti?

Je li u pitanju gorka isitina ili samo mracni scenario necega sto moze biti drugacije?