RITUAL SAMOCE
Utorak 18,30
Skuvala sam kafu,
sipala pice
odsekla parce torte
(ili sve to zajedno).
Crne kozne rukavice,
zagrejana pec.
Mazila sam se do zanosa,
pobedila jos jednu
decembarsku noc...
------
OBISTINILO SE
Baci to srce, više ne pripada tebi!
Zaronio si glavom kao noj u
Pesak,
Glavićem ćeš zaroniti u umno
Hladnu ženu!
Uživi se u podsvest, učini mi, ubi se!!!
Tatjana Debeljacki
------
IZGUBLJEN SAN
Mogle smo da budemo bolje
Da smo verovale u razgovore o sreći.
Ponestaje nam snage za nove prilike.
Pravo glasa je često odsutno.
Gledale smo te k’o starog
umornog psa, koji polako
umire, nemoćan da nešto
promeni, da oživi snagom
pomisli, isplakanih očiju.
Trebalo je da doživimo dubine noći,
da čujemo stihove Bodlera i Prevera
Iz eha tvog glasa topline.
Pri posetama izložbi slika,
Divili bismo se senkama.
Pariz je sada drugačiji.
Treperi tvoj lik u svim svetlima.
Tatjana Debeljački
------
ZA-SLUGE
Dolazak koristi za pripremu buduće
psihodramske šanse.
Mašta nadvila svoju senu nad srećnom prošlšću.
Prtiv-volja otvara manifestaciju,
beskućnik promišljeno, zadovoljno
postiže i zadržava zavisnost, oplemenjuje
uskladjenost vrelinom prljavština. Na delu
miris parfema neutralisan votkom, skida se da ne izgužva odelo.
Ljubomora ga pita kad je prevari? Pre dva meseca!
Stalna, trajna izdaja, neskoncetrisana…
Strašljiv, plašljiv, muževan glas u znaku uzvika!
Žudnja i strast su dalekovidne!
Egoizmom negativne, iz nirvane metafizičke strasti
Sta si se uhvatio za nju ko dete mami za suknju!!!
TATJANA DEBELJACKI
------
OPROŠTAJU
Nije ovo slagalica,
Drvo života,
Uzor vrline,
Dnevnik hronike,
Oštri sused,
Mali pljusak,
Cvet zaborava,
Vitka vrba.
Probudi se
Usnuli leptiru
Nuždom uzbuđen,
Kukavico!
Ostavio si mi rajsku pticu,
Poput strelice, ravno u srce.
U čaši - pola vina,
Buru oćutanih reči...
Predah ti noć,
Stihovi pupoljak.
Gorka, slatka,
Zanesenosti
Tatjana Debeljački
------
Između
O svemu – ni o čemu. Ne mora se
shvatiti ono što treba da se
shvati. Između znati i ne znati, između
života i smrti,, između dva oblaka, između
zelene, crvene žene, žene i ljubavnice.
Između punog – praznog, toplog-hladnog,
između srećne i tužne, između ravnodušne i
ljubomorne. Naboj ludosti, ludilo hteti-biti
raste u glavi, otvara bol za one koji vole snagom
koju ne poznaju. Božanske ljubavi, zašto su
svi, ili skoro svi nesrećni. Iskoristi dublje
nego što doseže moje iskustvo. Ti si
jedini kome sam pokušala da se svidim, i
jedini kome sam se svidela. Božanstvo, hvala
ti. U tebi nisam videla ljubavnika koji se
skida do pola. Želela bih da pišem knjigu
kao što pišem u ovom trenutku, kao što govorim,
da reči iz mene izlaze, da uspomenama tražim
dokaz ljubavi, ili kako da te vratim. Teško je
naterati te na večeru uz muziku, da prespavaš
u mom krevetu, da zavoliš male grudi. Samo od
svega po malo, u meni nešto zavoli. Pripadam
stvarnom životu, ono što ispunjava vreme u
stvari ga uništava. Ko zna koliko mi je dece
bilo suđeno, dal' lik odgovara mom duhu,
možda sam pogrešno ubran cvet.Kom veku pripadam?
Bilo gde, bilo kad, ne možemo ubiti životinje u nama.
Iz tvojih očiju zrači blagost, milovanje božije.
Najlepše stvari činiš tiho. Kad bismo hteli, mogli
da budemo zajedno – kad bismo hteli. mogli bismo
svetim stazama.
Poznanstvo ništa nije promenilo. Uspostavila
sam zvaničnost uz niz jednostavnosti, između dva
jezika, između dve misije. Borio si se iumeđu dve
rastrkane konjice. Ponašanjima zavode jedna drugu.
Zaslepi je minula opasnost! Ulogu glume smestila
sam u bocu. Otupelih čula gledala sam u nju.
Muževni liku, hiljadu žudnji uzdiše za tobom, što
sediš kao na užarenim žicama? Zakopčaj odelo,
izvadi crva iz jabuke, skoči, poljubi me između
dva treptaja. Bili smo tumači, bio je rat, vladao je
strah, govorio je strah, različito između svakog od nas.
Ljubavnik Ledi Četerli, pisac ovih redova, preispituje
tvoje želje, posle toliko vremena. Dodiruješ je nežno.
Za nju to je novi i stari dodir, poznat kao malo
zaboravljen. Svakim dodirom sve više se približavaš
bočnom delu leve dojke. Ne pomera se. Kao da ceo
prostor uzbuđuje. Predmeti za nju imaju druge oblike.
Svetice, tvoje, i niko ničije mesto ne može zauzeti.
Bog se ne sveti iz osvete.
Njegova pravda je strpljiva i nedeljiva za pojedince.
Pesmo, volim ko štonikada nisam volela,
ko što nikada neću voleti.
Zar nisam činila sve da te ostavim,
zar nisi činio sve da zavolim nekoga drugog?
Između svega, sudbini što ne može pobeći
zvezde istim sjajem sijaju.
Neizvesni su Saturn, Uran u kući Venere
između zvezde i zvezdice
isti san sanjamo...
Tatjana Debeljački
------
SLIKE
NE VOLI
NE SPALJUJ
NE DOZIVLJAVAJ
NE VOLI IH
NE SPALJUJ IH
NE DOZIVLJAVAJ IH
VOLI IH
SPALJUJ IH
DOZIVLJAVAJ IH
VOLI, SPALJUJ,DOZIVLJAVAJ
DOZIVLJAVAJ, SPALJUJ, VOLI
SPALJUJ, DOZIVLJAVAJ
VOLI, NE VOLI IH, VOLI IH.
I VOLI I SPALJUJ I DOVLJAVAJ
DOZIVLJAVAJ VOLI SPALJUJ IH-NE?
------
TRAG
BLIŽE I BLIŽE
BRŽE I BRŽE.
UZBUĐENE NAJTAJNIJE,
VREME DRAGOCENOSTI,
OVO JE PREMJERA LJUBAVI.
TANJIM TONOM UZ UZBDLJIVU,
STRASTVENOST TREPERIM,
BRŽI JE U TEBI PLAMEN,
KOJI SVE RUŠI ,
DO ĐAVOLA.
KAKO SI ZNAO
DA VOLIM GRUBOSTI?
NADMOĆNO ISKUSTVO.
HOĆEŠ LI PONOVITI?
A,HA! UZ ŠAPAT
I ŠUM TALASA...
