Nevidljivi pisci

[JohanMose]

Razgovarao sam sad s kolegom koji radi neku priču za Večernjak, o tome Gdje su ti pisci? Kad bi izdvajao pisce koji su izašli iz Hercegovine (u kojoj svako piše, od domaćica, preko metalurških radnika do advokata i političara), pao bi mi na pamet samo Veso Gatalo za kojeg je neko možda čuo u široj regiji. I to radi toga što je dobio Sferu i još par jačih nagrada. A ostali? Ništa.

Koga bi Vi mogli izdvojiti? Razmislite, od svih domaćih ljudi koji pišu, ko se probio? Ali probio da sam ja, ovdje čuo za njega ko je iz Splita, Niša ili Tuzle, nekih 500 km tamo amo i poželio mu kupiti knjigu?

Ako ih nema puno, zašto? Je li moguće da baš svi pišu loše knjige? Sumnjam. Ima li iko ovdje da knjigu progura? Izreklamira tako da bi je neko ko nije rodbina i poznanik poželio kupiti?

Kad ste Vi zadnji put kupili knjigu od domaćeg, živućeg pisca i koja je bila?
Kupuje li iko knjige koje ti ljudi pišu uopšte?

Jesu li i zašto naši pisci nevidljivi?

[Ludi Radoje]

Ja Uglavnom ne kupujem nove knjige ljudi koje ne poznajem, jer su skupe, a kad to uradim - čini mi se da kupujem mačka u vreći jer knjiga može ispasti shit. I ne znam koga bi izdvojio od živućih pisaca čiju bi knjigu kupio. Nekad sam kupovao Jergovića, ali on je postao ''Jergović'' više skandalima i prepuckama nego pisanjem... Možda Aralicu i Kapora.
S druge strane, mislim da nije nikad bilo baš mnogo živućih veličina koje su ljudi čitali tipa Andrić, Krleža, Ujević, Dizdar.
Ali s treće strane, sad je more loše literature po policama, teško je i naći nešto dobro... A reklame nema ni za lijeka. Ja nisam čuo da neko reklamira knjigu. Jok. Samo ove zajebancije tipa Da Vinčijev kod... Možda je do izdavača kojima se vjerovatno ne isplati da ulažu mnogo u reklamu...

[tramtincica]

Ima pisaca koji ne žive u Hrvatskoj, ali su vidljivi koliko i njihove zagrebačke i splitske kolege. Mlakić, Veličković, Samardžić iz Bosne. Dobro, Mlakić objavljuje u VBZ-u, nekako ga i vidim kao domaćeg pisca. Iz Srbije Arsenijević, Crne Gore Nikolaidis, Brković. Preko mora Mehmedinović, Hemon. Vjerojatno sam nekoga i zaboravila, ispravite me.
Drugo je pitanje koliko su pisci uopće vidljivi.

[Mitch_B1]

Realno,

u Hercegovini (ili iz Hercegovine ponikli) trenutacno se ne moze pricati o imenima koja nisu ''nevidljiva''. Gatalo je mozda najeksponiraniji, prije koju godinu to je bio Marijanovic , a hoce li netko biti u buducnosti, vrag bi mu znao.
Malo se pise, jos manje objavljuje. Osim toga, ako ti knjigu ne objave u Zagrebu ili Sarajevu ili Beogradu, nemas sansi da udjes u ''orbitu'' (osim slucajno).
no, mislim da to samo po sebi nije najveci problem koliko je problem u tome sto udruge pisaca okupljaju na desetine clanova, a nitko od njih nema medjunarodnu reputaciju.

i problem ''nevidljivosti'' nije samo specifikum Hercegovine i nego i drugih regija "u provinciji" 
uostalom, treba pisati, bez kompromisa, pa ako sto bude - dobro i jest...

[Nevencica]

Mislim da je postalo previše lako i brzo napisati i objaviti. Ukoričiti knjigu, samo po sebi ne znači nikakvu kvalitetu, pa ni trud, nego činjenicu da vlasnik ima 300 evra i stampariju u komsiluku. Kako da pisci ne budu nevidljivi kad je prisutno toliko malo kvalitete. Mislite li da neko Jako i Dobro djelo ne bi Jako i Dobro odijeknulo...
Daleko od tog, dok se piše, dobro je... Znači da se nešto i čita...

[vortexmoon]

Aleksandar Hemon :in love:

[tramtincica]

Mislite li da neko Jako i Dobro djelo ne bi Jako i Dobro odijeknulo...

mislim da ima puno faktora o kojima ovisi hoće li nešto odjeknuti, a marketing je najjači među njima.

[desertus]

Pisca boli ona stvar odjekuje li njegovo 'djelo' ili ne odjekuje. Od samog pisanja se ionako ne može živjeti. Pisanje je čin samozadovoljavanja.

[tramtincica]

da je tako svoje bi priče držali u ladicama. tko bi se gnjavio s urednicima, kritičarima, lektorima, publikom da mu nije stalo do odjeka?
pisanje je samozadovoljavanje, objavljivanje je orgazam. valjda.

[Mitch_B1]

Moje iskustvo s izdavacima, urednicima, knjizarama, predstavljacima je vise nego grozno i ''sretan'' sam sto ne mogu zivjeti od pisanja!
Probao sam objavljivanje knjige 'regularnim' putem - ozbiljan izdavac, ozbiljan urednik, 'ozbiljna' distribucija i pao na dupe od nevjerice.
Sada sam probao biti 'sam svoj majstor' i jezim se od pomisli da bih to morao opet (ikad!) ponoviti. nocna mora. nikakvo (samo)zadovoljtstvo, teska frustracija, gorak pelin u ustima, neka praznina na mjestu gdje (valjda) stoji srce...
A zasto covjek ipak pise?
I ja se to sve cesce pitam 

[schultz]

Natječaji su najbolja prilika, pogotovo za kratku priču koja je sve veći hit... meni su puno pomogli, da bar nešto objavim...

[wesnasna]

Ako su pisci nevidljivi, onda se ne mogu nazvati piscima. Oprostite ako grešim, neko ih, pre ili kasnije "otkrije" (kao što su Šekspira romantičari).

Naši pisci, iskreno govoreći, skoro da nisu ni vredni pažnje. U tom slučaju, ako ih neko smatra nevidljim, u pravu je...

[MatildaKampl]

Tačno je da je u poslednje vreme postalo "previše lako i brzo napisati i objaviti".

Ali,  to ne znači automatski pad kvaliteta,  iako je tačno i to da  postoji opšti pad kriterija  (svuda,  i u svemu)

Uprkos svemu  tome ima mnogo odličnih pisaca na "ovim prostorima".      I među onima koji se na prvi pogled "ne vide".


Upravo i s time,  po "zakonu velikih brojeva", zapravo,  dobijamo i šansu da se pojavi i više dobrih pisaca.


Drugi je problem što se je u toj "prašumi" posle teže snaći,  i teže je uočiti autora doista vrednog pažnje autora.

To jeste i stvar "medijske podrške", to jest njenog nedostatka.

U stvari,  možda  to pokazuje upravo kako i sami treba da se više potrudimo da ih pronađemo.

Po knjižarama,  bibliotekama...  Ne samo da slušamo  "medije".

A pogotovo je,  s dolaskom Interneta lakše tražiti,  i naći dobre pisce.

Dakle,  dosta toga je i na nama samima.

Ko traži  - taj i nađe. 

[wesnasna]

Kad smo kod medijske podrške- ima i takvih koji su sasvim osrednji, ali se prikazju kao geniji i, na ne znam koji nacin (nikako da provalim ) uspevaju da održavaju pažnju javnosti. U korenu svega, kako je već primećeno, jeste hiperprodukcija koja guši kavlitet, ali na duge staze šteti kulturi uopšte.
Ma, mi smo zatrovani svim i svačim, postali smo moralna nedonoščad i kao takvi se ogledamo u pisanoj reči i kvalitetu napisanog. Strašna veza.
I, sasvim lično, nikako da u savremenim delima nađem neki stih ili rečenicu koja će me ostaviti bez daha...
Moram da priznam da sam neretko nesrećna zbog toga, budući da sam vezana za sve ono što jeste i nudi knjiga.

[MatildaKampl]

I, sasvim lično, nikako da u savremenim delima nađem neki stih ili rečenicu koja će me ostaviti bez daha...

Poznato osećanje. 

Ne samo zbog pomenutog opšteg pada kvaliteta, već što smo i sami, vremenom,  zapravo - sve zahtevniji,  i stroži u ocenama.

No, kažem  - ima ih još uvek itekako dobrih,  samo se trebamo potruditi   potražiti ih, a ne samo sedeti i kukati kako je "sve otišlo u...paragvaj",  i osloniti se na to šta kažu mediji,  jer  "medijska mašinerija" od sasvim osrednjeg,  pa i lošeg pisca,  napravi "ime".

Ja, recimo,  dugo znam provesti u knjižari bibilioteci,  listajući i knjige za koje "niko nije čuo",  a ne retko baš tako naiđem na nešto dobro.  Tu su zatim,  i preporuke istinskih "znalaca",  pasioniranih čitalaca,  i kolega pisaca čije mišljenje cenim...

A,  kažem,  i Internet je pun odličnih pisaca, samo treba "ploviti".