Francuskinje i lakoća življenja

19. 07. 2011. u 23:34

Špijunski triler „54” o tajnom susretu Tita i Kerija Granta, roman o Modiljanijevom izgubljenom remek-delu, popularno štivo o tajnama uspeha

Čitamo da bismo uvećali svoje svetove, da bismo putovali bez pokreta, da ne bismo bili sami. Sada, dok je leto još uvek u zamahu, i kada je „život lagodan”, čitaju se podjednako dela ozbiljnih pisaca, kao i lakša literatura. Ipak, uvek se vraćamo proverenim vrednostima: Peljevinu, Barnsu, Šlinku, Ljosi,Uelbeku.

„Geopoetika” je objavila treću zbirku priča Džulijana Barnsa pod nazivom „Puls”, koja preispitujemeđuljudske odnose i na pravi „barnsovski” način progovara o starenju, smrti, ljubavi, ali i o globalnoj i britanskoj političkoj situaciji. Brak i ljubav Barns dočarava sa aspekta čula, i nagoveštava načine na koje može da se prevaziđe fizički nestanak drage osobe. Knjigu je prevela Nina Ivanović Muždeka.

Mladi pisac Klemens Zec, koji je bio naročito zapažen i na ovogodišnjem sajmu knjiga u Lajpcigu, autor  je romana „Sinovi planete”, koji je u Nemačkoj bio proglašen debitantskom knjigom godine. Ovo delo čitamo uprevodu Jelene Klar, kod „Mono i Manjane”.

Zaplet o večitom sukobu oca i sina Zec oblikuje i prema zakonima privlačenja i odbijanja u kosmosu, koji „potresaju svetove i menjaju silu gravitacije”. Zec umešno pruža odgovore, zapravo postavljajući pitanja kao što su: „Zašto imitirati glas minulog detinjstva? Zašto ubeđivati prijatelje da ih u starosti očekuje veliko iznenađenje? Zašto dalje prepričavati smrt? Zašto se upinjati, u najodvratnijem smislu te reči, da se pronađe žena koja će dovoljno dugo ćutati? Čemu ovaj ogromni svemir za majušnu planetu koju jedino on interesuje?”.

Već nazivi romana „Q” i „54”, koje je objavio „Plato”, deluju zagonetno, posebno što je kao pisac prvog potpisan izvesni Luter Bliset, a drugog Vu Ming. Naime, Luter Bliset zajednički je pseudonim za četvoricu autora: Roberta Bujia, Đovanija Katabrigu, Federika Guljelmija i Luku di Mea. Svi oni bili sudeo projekta „Luter Bliset” koji je trajao tokom 1999. godine. Autori ističu da su počeli da pišu roman „Q” kada je NATO započeo bombardovanje Jugoslavije u martu 1999, a predali su ga izdavaču 21. septembra, deset dana nakon rušenja kula „bliznakinja” u Njujorku. Sada su okupljeni pod imenom Vu Ming, što na kineskom znači „anoniman”.

Radnja romana „Q” dešava se u 16. veku u vreme reformacije i protestantizma u Evropi. Glavni junak je neka vrsta pikara, koji menja imena i identitete, ali uvek se bori za istu stvar: za bolji i slobodniji život običnih ljudi i potlačenih seljaka, okupljenih pod Luterovim idejama. U Veneciji vodi konačnu borbu sa starim neprijateljem, kardinalskim uhodom, papskim tajnim agentom zvanim Q. Iako se ovaj roman prvenstveno čita kao avanturistički i špijunski, ujedno je i alegorija na naše doba, pritajenu represiju religije, globalizma i svetskih monetarnih fondova.

„54” je roman o pop kulturi, srušenim snovima italijanskog Pokreta otpora i odnosima Italije, Amerike i Jugoslavije. Priča ovog špijunskog trilera dešava se tokom 1954. godine, kada su odnosi Jugoslavije i Sovjetskog Saveza počeli da omekšavaju, nakon Staljinove smrti. Tajni susret Kerija Granta i Josipa Broza Tita na ostrvu Šipan, izazvaće okršaje engleskih i ruskih tajni službi, ali će uticati i na sudbinu jednog običnog italijanskog mladića.

Deo sve popularnije literature o pozitivnom načinu mišljenja, koje energetski kreira naše živote, jeste i knjiga Marija Kržića „Snaga je u nama, razotkrivanje tajne uspeha” (izdanje „Portalibrisa”). Štivo koje svakako može da obogati letnje kumuliranje energije, zbog toga što prevashodno govori o proširivanju svesti ka unutarnjim transformacijama, ka moćnoj podsvesti, jačanju karaktera. Ukratko, sadržaj ove knjige mogao bi se uporediti sa starom mudrošću da je svet testo od kojeg se sve može napraviti, samo ako se ume.

„Portalibris” nastavlja da objavljuje naslove o nepogrešivom francuskom osećaju za lepo autorke Mirej Đulijano, koja inače živi između Njujorka, Pariza i Provanse. Sada je aktuelno delo „Francuskinje, karijera i umetnost življenja” (prevod Emine Pavlović). Mirej Đulijano ne govori samo o odmerenom načinu komunikacije i odevanja, ona i pažljivo savetuje ženama da se usredsrede na kratkoročne ciljeve koje je moguće postići, umesto gomilanja nezadovoljstva zbog neostvarivanja onih dugoročnih. „Francuzi generalno ne procenjuju ljude prema tome koliko zarađuju, dok Amerikanci to čine rutinski: ’Voleo bih da upoznaš
Džil, ona je računovođa u Boingu’. Ja bih to radije rekla ovako: ’Volela bih da upoznaš Džil, upravo se vratila iz Meksika’”, piše Đulijano.

Krimi-zapleti Kena Foleta mogu da budu dobra literatura za leto, a „Evro-Đunti” posebno preporučuje Foletov roman „Skandal s Modiljanijem” (prevod Ivane Lazić). U središtu je potraga za izgubljenim remek-delom Modiljanija, koja ujedno pruža kritički osvrt na svet trgovaca umetničkim predmetima. Da bi priča imala i romantično senčenje, tragači se okupljaju u zabačenom italijanskom selu u blizini jadranske obale.

Glavnu junakinju romana „Plava beležnica” Džejmsa E. Levina, lekara s klinike Mejo, po dozi tragizma neki kritičari upoređuju sa Anom Frank. Levin je, naime, ovu potresnu priču, (kod nas izdanje „Evro-Đuntija”), uobličio u okviru svog medicinskog istraživanja, na osnovu razgovora sa decom beskućnicima, prodatom u seksualno ropstvo, u Mumbaiju. Pažnju mu je privukla devojčica, zatvorena u kavez, koja je svoju beležnicu ispunjavala fantastičnim pričama, dalekim od stvarnosti.

Izvor: POLITIKA.RS; AUTORKA: Marina Vulićević

---

---

Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Rss