RUŽNI, PRLJAVI, ZLI - ZAUVEK (Mirjana Đurđević)
22. 08. 2010. u 21:42
Te 1976, tapkaroši i semenkari su se spremali da dignu spomenik Rokiju i King-Kongu (što se nakon tri decenije polovično i ostvarilo, u Žitištu), a mi 'načitaniji' i 'društveno svesniji' balavci pametovali smo nad Svim predsednikovim ljudima i Mrežom. U neku ruku, i to su postali filmovi našeg života. Manje ili više. Mreža, na koju se ujutro kačimo pre pranja zuba, nije ni nalik onoj Sidnija Lameta. Nikako da nam se rode ti Hofmani i Redfordi koji bi stali na rep svim predsednikovim ljudima (i svih predsednika ljudima). Ali su nam zato šibadžije i majmuni večni.
Te sam godine, međutim, u mladalačkoj nadobudnosti, videla a previdela ono najvažnije – film Etorea Skole Ružni, prljavi, zli, snimljen u slamovima na obodu Rima.
Seća li se još iko pater familiasa Điaćinta (Nina Manfredija), na jedno oko ćoravog milionera iz karton sitija s pogledom na Vatikan? 
Novac koji je dobio kao odštetu za izgubljeno oko sakriva na najnemogućnijim mestima: u poljski klozet, pod babu koja iz invalidskih kolica improvizovanih od razvaljenog automobilskog sica po vasceli dan gleda crno-beli test signal RAI 1, u gaće, rupu u zidu... Ne bez razloga. Svako od članova njegove živopisne familije – sve samih brkatih žena, džeparoša, prostitutki, prosjaka, secikesa, bogalja, travestita, bezbrojne musave dece začete pod zajedničkim krovom po sistemu ko koga stigne – ima ideju šta bi sa Điaćintijevim milionom. Kada on u trećinu bračnog kreveta dovede i svoju ljubavnicu, mlađu i deblju od zakonite brke, i sa njom počne da krčmi milionče na pečenje, svima prekipi i odluče da ga otruju a novac podele. Ne uspeva im, a razjareni Điaćinto poliva potleušu benzinom i pali je. Ni njemu ne uspeva masovni zločin. Film se završava tako što ponovo svi žive zajedno, samo što je njihov bedni kućerak sada i nagoreo, a doselili su se i još neki ljudi kojima je zgarište prodato...
Film sam ponovo, sasvim slučajno, videla u Kinoteci ranih devedesetih. I namah pomislila kako je Skola predvideo raspad Jugoslavije i snimio ga, na svoj način, lepih petnaest godina unapred. Sledeći put, ne mogu više reći slučajno, pogledala sam ga nedugo nakon lex-specijalne 'pobede' tromesečnih šetnji 1997. Opet je Skola bio video 'moju budućnost'. Tokom bombardovanja 1999. nisam ni mogla ni morala u Kinoteku. I film sam znala napamet, i da je sve već odavno snimljeno, na periferiji Rima, jedino je taj put bila u pitanju koprodukcija sa Holivudom. Petooktobarske promene brzo su mi pokazale da smo i dalje ružni, pljavi, zli. Povremeno ne znam tačno ko drži mišomor a ko kantu sa benzinom ali sam sigurna da je igra i dalje u toku.
Etore Skola definitivno je snimio film mog života. Nevolja je u tome štoga nisam birala.
Večernje novosti 22.08.10.
Novi roman Dejana Stojiljkovića ''Duge noći i crne zastave''
Follow @knjizevnostorg
Novo Poezija i Proza
Јовица Ђурђић: ”У ХАЉИНИ ЈОШ МИРИШЕ ЛАН”
Jelena Stojković-Mirić: “Uvek sve može nežnije"
Novo Rubrike
Odgovor Radmili Lazić - Goran Cvetković, pozorišni kritičar
Novo Kolumna
Novo Intervjui
Vojislav Karanović : Pobuna protiv straha
Ajla Terzić: Pravila su kao korzet
Jasna Horvat: Moj je roman kao Rubikova kocka
Mile Stojić: Poezija je i prkos nepodnošljivoj inflaciji riječi
Novo Kritike
Biografija kao historiografija
Žorž Bataj: Metafizika zla i erotizam ćutanja
"Lomljenje vjetra" Ede Popovića: U Holdingu ništa nije sveto
Dragoljub Stanković, Barka tela, KOV, Vršac, 2010
Prošlo je sedamsedest godina od smrti Virdžinije Vulf. Zarad sećanja na veliku književnicu, predstavljamo vam snimak njenog glasa dok čita sopstveni esej „Craftsmanship” za emisiju BBC-ja emitovanu 29. aprila 1937. godine. Poslušajte!
Pesmu Gđa Faust britanske pesnikinje Kerol En Dafi, dobitnice nagrade T.S. Eliot (2006), ali i domaće a međunarodne nagrade Branko Radičević (2011), možete pročitati na stranama Kulturnog dodatka Politike, na ovom linku.
O pronicljivoj, razumnoj i nadasve poštenoj kritici medija koju je okupljenim novinarima upriličio Ginter Gras, možete čitati ovde.
Izdavačka kuća “Booka” objaviće novi roman Frederika Begbedea "Ljubav traje tri godine". Vest o tome možete pročitati na ovom linku, a njegovo gostovanje u emisiji „Nedjeljom u dva” (novembar 2007) pogledati ovde.
„Guardian” je nakon izjave književnika i nobelovca V. S. Naipaula da mu nijedna žena nije ravna u pisanju, osmislio test u kojem se nudi 10 odlomaka iz 10 različitih knjiga, a vi morate procijeniti radi li se o autoru ili autorici. Guardian-ov test i sami možete „isprobati”...
Pisma koja je Mileva Marić-Ajnštajn pisala svojim kumovima iz Ciriha od 1935. do 1941. godine u Novi Sad, objavljena u knjizi “Dragi moji kumovi”. Opširnije.
Američki pisac Philip Roth dobitnik je međunarodne književne nagrade Man Booker. Vest o tome pročitajte ovde .
Kritika je uglavnom bila suglasna, Wallace je dostojni nasljednik Pynchona i DeLilla, najtalentiraniji američki prozaik koji se pojavio u posljednjih 30 godina. “Književnost treba opisati što to znači biti jebeno ljudsko biće. Želim pisati strastvenu moralističku prozu”, govorio je David Foster Wallace. Ovih dana objavljen je njegov nedovršeni roman “The Pale King”, djelo na kojem je radio desetljeće pred smrt. Opširnije.
Beograđanka Tea Obreht dobitnica je ovogodišnje britanske "Orindž" nagrade za svoj prvi roman "Tigrova žena" (The Tiger's Wife) o nedavnim sukobima na Balkanu. Knjigu će objaviti izdavačka kuća „Laguna”, pa će ona, od septembra, biti dostupna i našim čitaocima. Saznajte više!
Dobitnik glavne književne nagrade ovogodišnjeg sajma knjiga u Leipzigu 28-godišnji je Clemens Johann Setz. On je u jednom intervjuu rekao: 'Realizam je najlakši put da bi se došlo do srži jednog lika ili priče. Zbog toga se mnogi pisci zaustavljaju kada imaju priliku otići u nadrealno ili fantastično, jer smatraju da se to ne uklapa. Ali u znanstveno-fantastičnom je itekako moguće opisati jednu figuru, čak mnogo bolje nego jezikom svakodnevice. Za mene je to pitanje iskrenosti.' Saznajte više.
"Vavilonska kula od knjiga", impresivna umetnička instalacija sagrađena od 30.000 knjiga napisanih na raznim jezicima sveta, podignuta je na San Martinu, centralnom gradskom trgu Buenos Airesa, povodom proglašenja tog grada od strane UNESCO-a za svetsku prestonicu knjige 2011. godine. Kako, pročitajte ovde.
Thomas Pynchon vjerojatno je kandidat broj jedan za status najvećeg suvremenog američkog književnika. Kao da nema dovoljno bizarnih stvari povezanih s Thomasom Pynchonom, osmi maj od sad će u javnosti biti poznat i kao Dan Pynchona .
У Европи сада имамо врло добре законе, и ако је судити по „папирима” жена је равноправна мушкарцу. Међутим још увек је јака традиција дискриминације – каже за „Политику” Дача Мараини. Опширније.
Rss
Novo na Forumu
- Odg: Formiranje umijeca knjizevnog izrazavanja Luna 23.01.2012, 07:14:57
- Odg: Gabriel Garcia Marquez hux 01.01.2012, 02:06:38
- Odg: poezija by hozeombre hux 01.01.2012, 01:48:50
- Odg: Formiranje umijeca knjizevnog izrazavanja hux 01.01.2012, 01:43:15
Linkovi
Književni portali:
Za ljubitelje SF&F-a:
Online knjižare:
Besplatne e-knjige:
Književni blogovi:
Sajtovi pisaca:
Ostalo
Mini marketing
Sve što vas zanima o autoru romana Krvoslednici, Manchester City Blues i WAR možete naći na: Sajt pisca - Saša Stojanović Čarli
------
Zavirite u Jurski park, novu knjigu Željka Barišića, mnoštvo čuda Vas očekuje.
Kontakt: robertmlinarec@yahoo.com
Cijena: 80 KN ili 20 KM ili 1000 DIN
------
Ovdje možete reklamirati svoj rad, knjigu, blog ili neku četvrtu književnu dranguliju. Cijena simbolična, prostor ponuđen! Javite se! (knjizevnost.org@gmail.com)