TETOVIRANjE

22. 03. 2010. u 19:47

Presovanje senki

Predrag Ž. Vajagić

Prošla su vremena kada su tetovirano sidro, te toponimi vojnikovanja i ašikovanja na mišici lokalnog kabadahije izazivali strahopoštovanje - do izbegavanja da vam se pogled ukrsti sa ukrašenom zverkom. Tetoviranje i dalje inspiriše predrasude, mada je teško pronaći osobu u naponu koja nije bar parče puti namenila oslikavanju.

Gležnjevi, guzovi, plećke, lopatice – otromboljeni su ili zategnuti ljudski pergamenti, željni trajnog obeležavanja i obožavanja. „Društvo spektakla“ nas na silu gura ka fetišu slike. Tetovaža postaje fusnota čovekove lažne predstave o sebi, instant - samopouzdanje koje se ističe i docrtava, a koža - Veronikin ubrus za odraz novih božanstava.


Reč "tattoo" je iz Polinezije i opisuje utiskivanje bodljama ispod kože, verovatno nastalo kad je neki pranespretnjaković petljao sa šiljcima, pa se slučajno upropastio. Prvobitno su grabljicama od kostiju stvarane razderotine, a zatim je u njih utapkavan crni ili cinober pigment. Nedavno su nabasali na sibirskog ledo-ratnika s tetovažama starim 12 000 godina. Grci tako rovaše špijune, pa tih godina nije bilo baš za šepurenje prošetati sličice. Plemena slikovnim citatima na licu ispisuju poreklo ratnika, vreme prve ulovljene antilope, povaljene curice, zadavljenog dušmanina; kao i da li je neka snaša udata, koliko ima žgepčadi, voli li još nešto osim šaranja.

U Japanu za prvi prestup kriminalcu sledi linija preko čela, za naredni docrtava se strelica, a treći povlači još jednu crticu, pa nastaje ne čiča Gliša, već simbol – „pseto“! Kasnije su, ljuti na ukaz da se samo plemićima dopuštaju šarena kimona, počeli tetovirati cela tela, što i danas čine mafijaši – Jakuze, koji poštuju tradicionalna pravila gustog rasporeda slika. Raspeće na plećkama profurali su mornari da se zaštite od bičevanja i serviranja za fruštuk ajkulama. U 8. veku papa Hadrijan je anatemisao tetoviranje. Zabrana opstaje sve dok pomorci ne ponude oslikane domoroce vlasteli na temeljito prepipavanje po šarama.


Koji vek kasnije, nakon što je šestogodišnja ostrvska romansa mornara i ćerke maorskog poglavice skončala na suncu dosade, zavodnik se vratio u Bristol istetoviran od glave do pete. Ostala je izreka da je mornar bez tetovaže kao brod bez ruma, selo bez crkve i devojka bez zamašnog dupeta...Svaka tetovaža je simbolična: prasence i petao na listu noge štite od davljenja, sidro pokazuje da je mornar prevalio Atlantik, a izvrnuta kornjača da je veslao i preko ekvatora. Običaji ušivanja konca pod kožu, te nanošenja brazgotina - opisani su u Bosni i Hrvatskoj. Tokom Prvog svetskog rata Englezi su dezerterima urezivali slovo "D"; nacisti su tetovirali logoraše i elitne SS vojnike...

Najčešće pitanje koje u noćima vaganja postavljaju buduće slikovnice je da li to zadovoljstvo boli. Pa, kako kod svakog! Poželite li da venerin breg (ako ste žensko) ukrasite kakvim drvcetom da sprečite eroziju, ili da kao verna ljuba Anđelija (Džoli) urežete Quod me nutrit me destruit spremite se da vam ne bude prijatno, jer tu se nalaze migoljivi nervi. Boli i dangisanje u skočni zglob, a pistu za poljupce iza uha, bolje ne čačkajte. Najmanje dere gde je mnogo mesa, a preporučuje se da na kuru pristupite ucirkani i neispavani, pa u ritmu štrikanja singerice za tetoviranje (i do 3 000 uboda pod kožu u minutu) propadate u fino međašenje sa snom.

Ali, tako omamljeni nećete stići propitati majstora koji već grize jezik i mučki vas para – da li je navukao nove rukavice, ima li posebnu kadicu za sterilisanje opreme i zna li šta je menjanje igala. No, time ćete u životu doživeti jedan izbečeni nacereni pogled manje. E, sad, koža najčešće nema tu kvadraturu da obezbedi crtežima distancu, pa se često rame uz rame češu Buda i Vladika Nikolaj, ocila i šurikeni, katane i komite, ale i bauci, gremlini i gromovnici...Jedan je čak na nozi ovekovečio kosačicu za travu, jer ga je u životu samo ona usrećila!? Ljudi žigošu i krunice zuba, ali sličan efekat postiže se i jedenjem spanaća.

Nakon tetoviranja ne grebite kraste, par dana izbegavajte kupanje (odisaćete smradom, vežbati za dane u centru zbivanja) i nipošto ne dajte da vam ga drugi dodiruju (mislim, da se razumemo, na motiv tattoo-a). Ali, kad ste već urešeni – samo napred! Leto će ,dok se vi okrenete oko svoje ili tuđe ose, opet biti na meniju, (po)vratiti sparinu u grad: strgnite rukave da tetovaža bljesne, podvijte samo onu čarapu ispod koje oslikana cevanica baca u sevdah i nadajte se da nećete, kad vam motivčić dojadi, poželeti efektniju mustru.

Ima tu zapetljancija, recimo - urežete ime drage, požurite da je obradujete, kad, vidi vraga – eto nje na moćnoj gomilici sa predsednikom kućnog saveta. Zeznuto je i s imenima: Đulzulejha, Mileva i Grozda jesu prekrasna imena sa naših bogaza, ali nekako su efektnija kad se rašćirilišu, napišu po kineski, zasjaje glamurom. A i ona situacija sa preljubničkim gomilanjem tad manje boli.

Majstori tetovaže koriste poznatu rečenicu: „Pobogu, ko Vam je ovo uradio?“ Tetovaže su se uklanjale struganjem po živoj rani, uz rizik trovanja i grozne ožiljke. Tu se nešto može poprčkati laserom koji raspršuje pigment, ali desi se da koža ostane loše iznijansirana. No, sve je bolje od izrezivanja sličice preko koje se nateže koža po principu: „Seci uši, krpi dupe“.

Tetovaža može biti i znak (ra)spoznaje u širokom svetu. Glumca Bakija Jakića, ambasadora naše kulture i dobitnika prestižnog porno – oskara za najbolju scenu „zguza“ (nije to dovoljno propraćeno u ovdašnjim medijima) ljubitelji lepih aktivnosti u retkim trenucima kad bi pogled skretali sa mesta trenja – ponosno su prepoznavali po izbledeloj tetovaži republičkih baklji na ramenu i natpisu JNA, Sisak 1986!

 

---

---

Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Rss