Da je bilo više hrabrosti i kod reditelja (Goran Cvetković)

07. 09. 2010. u 16:34

U predstavi Šabačkog Pozorišta BUBNJEVI U NOĆI, Uprava Šabačkog pozorišta je sve uradila što je bilo do nje i uz očigledno, maksimalne produkcijske napore, dovela ovaj projekat do realizacije. Kad pogleda čovek taj rezultat, to je prosto neverovartno, da je jedno od najmanjih i najsiromašnijih pozorišta u Srbiji, uspelo da sklopi jednu tako grande produkciju – sa mnogo glumaca, sa mnogo novih kostima, sa ogromnom scenogarfijom i velikom radnom disciplinom i elanom.

BUBNJEVI U NOĆI – po tekstu Bertolta Brehta – adaptacija i režija Aleksandar Sasša Lukač, produkcija – ŠABAČKO POZORIŠTE – Narodno Pozorište Beograd – beogradska premijera, ponedeljak 6.septembar 2010.

Opširnije: Da je bilo više hrabrosti i kod reditelja (Goran Cvetković)

Kakav Festival, takva i završnica - TVRDJAVA TEATAR FEST - SMEDEREVO 2010.

24. 08. 2010. u 19:11

Kao žanrovska odrednica – PLESNA PREDSTAVA. Jer – ja pod plesom podrazumevam sve što je telesni izraz, sve što se fizičkim habitusom glumca izražava na sceni, a, zamišljao sam da će, oslobodjeni terora reči i stiha, glumci pokazati posebnu maštovitost i domet poezije pokreta, kao moguću, mnogo bližu odrednicu SNA i SANJANJA, od poetskog teksta.

02. TVRDJAVA TEATAR FEST - SMEDEREVO 2010. – SAN LETNJE NOĆI – plesna predstava po motivima istoimene Šekspirove komedije, u režiji Zoltana Puškaša i u produkciji NOVOSADSKOG POZORIŠTA – UJVIDEKI SZINHAZ, završno veče – predstava za nagradjene, petak, 20. avgust 2010.

Opširnije: Kakav Festival, takva i završnica - TVRDJAVA TEATAR FEST - SMEDEREVO 2010.

Protiv zabijanja glave u pesak / Srđan Srdić, "Mrtvo polje"

24. 08. 2010. u 10:23

Read on: Srđan Srdić, Mrtvo polje (Stubovi kulture, 2010)

U čemu je značaj pisanja o devedesettrećoj danas, sedamnaest godina posle? Najjednostavniji odgovor je da je to ključna godina za onaj Zeitgeist koji je i danas dominantan. Tada smo pokazali ko smo i šta smo i, na žalost, nismo se od tada mnogo promenili. "Mrtvo polje" u svom poslednjem poglavlju sadrži kodu, neku vrstu pesimističnog zaključka naših života.

Opširnije: Protiv zabijanja glave u pesak / Srđan Srdić, "Mrtvo polje"

Sličica proizvoljne mašte bez mašte

18. 08. 2010. u 10:35

Ali – taj uradak je deo MEDJUNARODNE  saradnje i ovaj tekst je mogući UDAR na spoljnu politiku Srbije

02. – TVRDJAVAFEST – SMEDEREVO 2010. – OFF PROGRAM - PLASTIČNE BAŠTE – GIARDINI PLASTICA – reditelj Salvatore Tramaćera – koprodukcija TEATRO KOREJA , Leće, Italija i PATOS Smedervo, Mali Grad na Tvrdjavi, četvrtak 12.avgust 2010.

IZMEDJU KRITIKE I ŽALOPOJKE

Opširnije: Sličica proizvoljne mašte bez mašte

Тодорa Шкоро: „Суђаја ми дала“

31. 07. 2010. u 09:36

Болни пут од опсене до судбинe

У  збирци стихова „Суђаја ми дала“, али и у свакој песми понаособ Тодора Шкоро прелази један болни пут од опсене до – судбине. И три циклуса збирке насловљенa са „Песме од опсене“, „Песме од судбине“ и „Песме од душе рањене“, као и наслов читаве збирке упућују на тежњу песникиње да пева о љубави, болу, усуду и свему ономе што љубав значи.

Opširnije: Тодорa Шкоро: „Суђаја ми дала“

G. Cvetković: "Očekivao sam omaž stradalnicima"

25. 07. 2010. u 13:44

I počelo je zanimljivo, sa likovima nekih nemih lutralaca, hodača i tragača, nekih bezimenih izbeglica iz sopstvenog života, koje su obeležile sve naše živote poslednjih dvadesetak godina. Doduše - predstava nije počela na obali, gde bi joj bilo pravo mesto, ako je to već AMBIJENTALNO pozorište, jer bar na Brionima ima mora i obale, a ima i struje za reflektore i glumaca spremnih na kupanje i plivanje zarad predstave...
Premijera u petak 23. jula, 2010. tvrdjava Minor, ostrvo MALI  BRIJUN, kod Fažane, Hrvatska.

OLUJA – BURA – THE TEMPEST, po poslednoj drami Williama Shakespearea – u režiji Lenke Udovički i u prevodu Antona Šoljana.

Opširnije: G. Cvetković: "Očekivao sam omaž stradalnicima"

One za koje nema mesta u velikoj istoriji

24. 07. 2010. u 22:35

Publikacija - Dnevnik

Želeli smo da ispričamo priču o hrabrim ženama koje se nisu plašile da budu svoje, da promišljaju svet koji ih je okruživao, da se bune i opiru u jednom vremenu, nenaklonjenom svakom otporu i promišljanju. Želeli smo da pokušamo da osvetlimo šta ih je pokretalo, davalo im snagu, šta im nije dozvoljavalo da odustanu uprkos dilemama, strahu, malodušnosti i pritiscima.

Opširnije: One za koje nema mesta u velikoj istoriji

SATIRA (NI)JE SATARA, Svetislav Basara – HIPERTENZIJA

20. 07. 2010. u 19:08

Svetislav Basara – HIPERTENZIJA –  režija autor – premijera u KULTURNOM CENTRU Indjija, subota 9.april 2010.

Moj prvi susuret sa jednim dramskim tekstom Svetislava Basare bio je kad sam gledao predstavu Dejana Mijača – OXIMORON, na Maloij Sceni KULT u Domu Kulture Vuk Kradžić, pre, valjda desetak godina i već tada sam shvatio da je to pisac koji se hrabro nosi sa svojim ličnim demonima stvarnosti, sa demonima oblika organizacije društva i vlasti, ali i sa demonima borbe protiv ustaljenih a loših gradjanskih oblika ponašanja i oponašanja u stvarnosti koju živimo.

Opširnije: SATIRA (NI)JE SATARA, Svetislav Basara – HIPERTENZIJA

Nova knjiga : 'Autoportret jednog intelektualca u doba socijalizma'

09. 07. 2010. u 10:22

Nakladnička kuća Srednja Europa objavila je knjigu pisama i crteža poznatog zagrebačkog arheologa i sveučilišnog profesora Stojana Dimitrijevića supruzi Miri Kolar, iz razdoblja 1955.-1964. - "Autoportret jednog intelektualca u doba socijalizma".

Svojim pismima s različitih arheoloških istraživanja, znanstvenih stipendija i ostalih mjesta u kojima se kretao, a osobito crtežima koja je stavljao u gotovo svako pismo, Dimitrijević je ostavio jedinstveno svjedočanstvo

Opširnije: Nova knjiga : 'Autoportret jednog intelektualca u doba socijalizma'

Posle tog rata, u kome su mnogi mislili da su pobedili

01. 07. 2010. u 22:49

Pinterov NASTOJNIK, jedno je od kultnih dela ispitivanja pozorišta društvenog angažmana ranih šezdesetih godina prošlog veka. To je priča o još jednoj izgubljenoj generaciji koja je stasala kroz borbu protiv fašizma i Drugi Svetski rat, a suočila se sa surovošću neuništivog kapitalizma sa novim licem i novom energijom posle tog rata, u kome su mnogi mislili da su pobedili, a zapravo su IZGUBILI!...Izgubio je onaj proleter koji je ginuo po bojištima Evrope, u sukobu sa zverskim fatalizmom poludelog Hitlera i Germanske uspaljenosti na moć i disciiplinu!

PRVI FESTIVAL MALIH SCENA – KIKINDA 2010. – THE CARETAKER – NASTOJNIK – po tekstu Harolda Pintera, u režiji Dragana Ostojića i u produkciji domaćina – NARODNO POZORIŠTE Kikinda iz 1988. godine – zatvaranje Festivala – nedelja, 27. jun 2010.

Opširnije: Posle tog rata, u kome su mnogi mislili da su pobedili

Izašla nova knjiga Alise Maličević

29. 06. 2010. u 11:14

Alisa Maličević: Stampedo

U ovoj svojoj zbirci pjesnikinja Alisa Maličević ponudila nam je poeziju koja se kreće između dva poetička klatna: na jednoj strani - duboka zapitanost o životu, njegovom smislu i tajni, na drugoj strani - "neozbiljna" igra duha, igra riječima i igra riječi; u području jednoga "klatna" susreli smo neuobičajen, misaon i sažet jezik, a u području drugoga "klatna" - sleng, jezik savremene svakodnevnice.

Opširnije: Izašla nova knjiga Alise Maličević

Orgijanje na daljinu - PRVI FESTIVAL MALIH SCENA – KIKINDA 2010 - SEX I GLAD

27. 06. 2010. u 12:56

PRVI  FESTIVAL MALIH SCENA – KIKINDA 2010 -  I GLAD, po tekstu Josipa Cvenića, u režiji Damira Madjarića i u produkciji GRADSKOG KAZALIŠTA JOZA IVAKIĆ, Vinkovci – sala Narodnog Pozorišta Kikinda, četvrtak 24. jun 2010.

Iza ovog neobičnog naslova SEX I GLAD, koji neminovno upućuje na poznatu komercijalnu američku, prilično kičastu i ispraznu TV seriju SEX I GRAD, krije se nešto sasvim drugo – neka vrsta traktata o mnogim iskliznućima savremenog čoveka u gradu, u porodici, u braku, u svojim vizijama i svetonazorima. Naime - zaista se radi o tretiranju bukvalne GLADI, koja naravno izaziva preteranu ishranu i neurotičnu GOJAZNOST, a sve to u nedostatku zdravog seksa. Evo kako je to bilo.

Opširnije: Orgijanje na daljinu - PRVI FESTIVAL MALIH SCENA – KIKINDA 2010 - SEX I GLAD

G. Cvetković: "Pokvarenije i strasno prljavije, teško da može biti"

26. 06. 2010. u 00:28

Aleksandar Popović uzeo je da secira društvo u kome je živeo i umro, tako što je prikazao sarkastičnu sliku jedne davne Srbije, u nekoj davnoj Jugoslaviji, na jedan pazarni dan, u jednoj varoši, a na dan uspostavljanja Diktature kralja Aleksandra Karadjordjevića. Ideja tog diktatorskog Puča bila je da se ukinu politika i partije tako što će da se prekinu partijske borbe, da se ukine uticaj komunista i da se pojača nabujala nacionalistička Srpska strast, u već tada razjedinjenoj i faktički potlačenoj Jugoslaviji. Egon Savin je pronašao stil igre za ovaj kritički, ali i emotivno nabijeni žanr društvene tragikomedije, pronašao je stil hrabre farse, ali i zaošijane i naherene realističke groteske.

Opširnije: G. Cvetković: "Pokvarenije i strasno prljavije, teško da može biti"

Identitet u cegeru bez dna

01. 06. 2010. u 03:22

FILOZOFIJA - Okultno krvarenje Divne Vuksanović, Matična biblioteka „Svetozar Marković“ u Zaječaru, Edicija Istok-Zapad, 2009.

AUTOR: NENAD DAKOVIĆ

Ovaj naslov sam pozajmio od Vesne Roganović, pošto i sam mislim da filozofske i zastrašujuće priče Divne Vuksanović, koje su na prvi pogled tematski i žanrovski raznovrsne - za filozofski problem koji me ovde jedino interesuje - imaju stari problem identiteta posle digitalnog reza što je i naslov prve priče iz ove zbirke.

Ne vredi po mom mišljenju raspravljati o literarnoj vrednosti ovih priča, pošto nas to ne bi nikuda odvelo, ali ako sam već spomenuo problem žanra, onda je vrednost ovih kratkih novela njihov filozofski potencijal koji nesumnjivo postoji i koji je i sam rezultat filozofskog creda autorke koji je kritički u odnosu na ovaj savremeni „digitalni rez“ i njegove da kažem okultne, odnosno, organske posledice.

Opširnije: Identitet u cegeru bez dna

Štap, šešir, rukavice...

30. 05. 2010. u 22:07

Recenzija knjige „Gospodin Aleksa“ Danila Marića

Recenzirao Veselin Gatalo

Vrijeme pripovjedanja i pripovjedano vrijeme se razlikuju koliko i ono što je zaista bilo i ono što ostaje. Za malo kim ostane nešto osim usmene predaje i slova na grobnom kamenju, za još manje njih ostane pisana riječ. Iza Alekse Šantića je ostao čitav Aleksa, svevremen i sveprisutan, koliko zbog onoga što je napisao – toliko i zbog onoga šta i kakav je bio.

Opširnije: Štap, šešir, rukavice...

Godišnja doba prolaze kroz sobu - Astapovo, Nikola Živanović

29. 05. 2010. u 12:47

Marija Knežević

Knjiga poezije Nikole Živanovića, Astapovo, već od naslova do poslednjeg stiha završne pesme odvažno jasno, ali bez programske škripe, iznosi pesnikov stav, slobodno se može reći prema svemu, jer mladi Orfej (ne po uzrastu, već po vrlini mladosti) uspeva da nas uveri da je tu, na toj „stanici“, sve ono što njega zanima, sve što će ga ikada zanimati.

Talenat je u simbiozi sa zrelošću iskaza, dok znanje koje ga prati raste iz istog korena – ne kao poseban trud nekoga ko je po prirodi poeta doctus, već kao logičan, drevni element pevanja – strast poznavanja već napisanog, eros spajanja sa „knjigama koje se hrane knjigama“.

Opširnije: Godišnja doba prolaze kroz sobu - Astapovo, Nikola Živanović

СУДБИНА ЧОВЕКА ЈЕСТЕ ДЕМОН

23. 05. 2010. u 22:46

(Душан Мијајловић Адски: «Једино признајем своје распеће», СВЕН, Ниш, 2010.)

Свако уметничко дело је истовремено конкретно и апстрактно. Конкретно је зато што његова садржина припада свету природе и живота, апстрактно – што је његова форма резултат одвајања ума од конкретног света.
Свака активност ума производи неко сазнање; кад га уметност не би производила, она би била узалудна игра.
У најновијој песничкој књизи Душана Мијајловића Адског: Једино признајем своје распеће на песнички искуствен начин спајају се идеал довршености  са сугестијом целокупног стихотворења помоћу недовршеног

Opširnije: СУДБИНА ЧОВЕКА ЈЕСТЕ ДЕМОН

Ivana Zečević - o Lazi Lazareviću

23. 05. 2010. u 09:52

Autobiografski tragovi u prozi Laze K .Lazarevića

Zasto je Laza Kostić tvrdio da je za razumevanje Lazarevićevog dela neophodno poznavati samog pisca? Zašto je Skerllić govorio da glavne osobine njegovih pripovedaka proizilaze iz njega samog i da retko kod koga od naših pisaca biografski metod može da bude od tolike koristi kao kod njega? Zašto je Milija Nikolić smatrao da nema sumnje da se Lazarević stvaralački i psihološki projektovao u svom umetničkom delu?
Knjiga "Autobiografski tragovi u prozi Laze K. Lazarevica" Ivane Zečević, daje konacan odgovor.

Opširnije: Ivana Zečević - o Lazi Lazareviću

''Sjajno mjesto za nesreću'' - Damir Karakaš

15. 05. 2010. u 09:37

Nakon nezaustavljivog niza literarnih uspješnica, svojim je novim romanom «Sjajno mjesto za nesreću» autor Damir Karakaš nedvojbeno stasao iz ruralnog u urbanog pisca, vješto zamijenivši blatnjave prizore rodne Like, onima što već na prvi pogled osvajaju svojim «bezbrojnim svjetlima koja je teško opisati». Usprkos nebrojnim pariškim povijesno kulturološkim adutima, autorov pripovjedački subjekt njima se nimalo ne trudi fascinirati. Baš naprotiv, iz turističko poželjnog glamura, povjerljivo nas odvodi sporednom ulicom u gradsku svakodnevicu, prešućenu sa strane agencijskih prospektnih sadržaja.

Opširnije: ''Sjajno mjesto za nesreću'' - Damir Karakaš

Pasije poslijepodne u Jurskom parku

23. 04. 2010. u 08:31

Nekoliko riječi urednika o posljednjoj ali ne i zadnjoj knjizi Željka Barišića

Željko Barišić (Mostar, 1967.) pojavio se sa na našoj književnoj sceni romanom »Bilo jednom u Zagrebu« (Stajer Graf, Zagreb, 2006.). Objavljivao je, i to i dalje čini, poeziju i prozu u mnoštvu domaćih i stranih književnih i časopisa za kulturu, a ponešto od toga je i prevedeno. Dobitnik je nagrade Matice hrvatske za pripovijetku.

Opširnije: Pasije poslijepodne u Jurskom parku