Bar jedan „lajpciški” pogled na srpsku poeziju

19. 09. 2011. u 20:16

Ne tako davno, Srbija je bila počasni gost Sajma knjiga u Lajpcigu. Pisci su otišli, učestvovali na tribinama, čitali poeziju/prozu i... Šta se potom dogodilo? Pa, to znaju oni koji su tamo bili. A za ostale, portal „Književnost” pripremio je prevod teksta „Upitana svetlost” Ulriha M. Šmita o tome da li je i kako srpska poezija (pro)čitana na nemačkom govornom području. Redakcija zahvaljuje Mariji Jovanović Todorović, koja je svoj prevod poklonila našim čitaocima. Izvorni tekst možete pročitati na ovom linku.

 

 

UPITANA SVETLOST

 

Autor: Ulrih M. Šmit

Prevela: Marija Jovanović Todorović

 

U  novim pojedinačnim izdanjima i bogatim antologijama otkrivamo Srbiju kao veliku poetsku silu

Srbija je ovog proleća bila zemlja gost na Sajmu knjiga u Lajpcigu. Na Zapadu se ne zna baš mnogo o ovom delu Balkana. Jedina imena koja su obično poznata pripadaju političkim i vojnim vođama, koji su devedesetih godina postali više ozloglašeni nego čuveni. Međutim, Srbija nije samo poprište ratnih događaja i uporište nacionalizma. Tamo postoji aktivna pesnička scena, koja može da se ponosi svetski priznatom modernističkom tradicijom. Za razliku od drugih socijalističkih zemalja, u Srbiji nije postojala stroga cenzura – ukoliko se nisu kritikovale političke osnove zajedničkog života različitih etničkih grupa, moglo je da se piše šta se htelo. Češće se i lakše stupalo u kontakt sa zapadnim kulturnim sadržajima, nego što je to bio slučaj u Sovjetskom Savezu i njegovim satelitskim državama. Recepcija je išla od džinsa do Sartra, od kožne jakne do Horkhajmera i Adorna, od Marlboroa do Godara.

Optužnica i eksperiment

Hamburški slavista Robert Hodel vrlo kompetentno daje pregled srpske lirike sedamdesetih i osamdesetih godina u obimnoj i reprezentativnoj antologiji „10 deka duše“. Zbirku pesama otvara Branko Čučak (rođ. 1948) provokativnim tekstom „Šok“ (1971), u kome se titoizam pogrdno naziva „jebenom strankom“. Mnogi autori osuđuju loše socijalne prilike i pretvaraju svoje pesme u prozne minijature. Istovremeno su prisutni i radikalni jezički eksperimenti kao npr. poetska deklinacija Stevana Tontića u pesmi „Glagol mrijeti“, koju je Hodel kongenijalno preveo. Kao Švajcarac, Hogel je upotrebio i bernski dijalekat nemačkog jezika, kako bi na dijalektu napisane pesme Miroslava Cere Mihajlovića  preneo u odgovarajuću jezičku formu.

Druga antologija pod nazivom „Ulaznica“ direktno se nastavlja na Hodelovo izdanje. Dragoslav Dedović, publicista koji živi u Kelnu, predstavio je 29 srpskih pesnika koji su rođeni između 1957. i 1980. godine. U umetnički komponovanim tekstovima glavnu ulogu igraju najranija traumatska iskustva. Željko Mitić (rođ. 1976) konstatuje u pesmi „Neonska nesanica“:
„...ova zemlja
više nikada
neće biti naša.

Sve što nam je
ikad pružila
bile su
samo dve mogućnosti

da pucamo sebi
u glavu
pištoljem na vodu

ili
odemo što pre

i ostavimo je
dok je još u snu
o sjajnoj budućnosti
koja će uskoro doći.“

Još razočaranije zvuči Maja Solar (rođ. 1980), koja u „Mir mir niko nije kriv“ raspravlja o opštem gubitku osećanja odgovornosti u Srbiji:

„someone je zaklao somebody
u srebrenici u akciji oluja na kosovu
...
i sada niko ne bi da ide u hag
i nobody nije kriv“

Autorefleksija nije važna tema samo u moralnom pogledu, već i u poetskom. Siniša Tucić (rođ. 1978) postavlja teško pitanje:

„da li će post-moderna umeti da peva
kao što je moderna pevala o njoj?“

Miodrag Pavlović (rođ. 1928) svakako predstavlja jedan od najvažnijih poetskih glasova u Srbiji. U svojim prvoklasnim pesmama on se iznova podseća istorije zapadne kulture i stupa u zahtevan dijalog sa značajnim autorima 20. veka, kao što su G. Lorka ili T. S. Eliot. Peter Urban je sačinio virtuozni prevod u tri zbirke pesama: „Pitao sam svetlost“, „Samoironija monaha“, „Moj lični nesklad“. Osnovni ton koji vlada u ovim ciklusima jeste religioznog karaktera, sa varijacijama biblijskih narativnih motiva.

Eminentni prostor kulture

Boško Tomašević (rođ. 1948) je, takođe, predstavio svoj lirski opus, kome je posvećeno dosta pažnje i koji je imao internacionalnog odjeka. Zbirka pesama „Plodovi pohoda“, koju je Helmut Vajnberger izvanredno preveo na nemački jezik, ujedinjuje poetske traktate, koji kruže oko tema egzistencije, jezika i odgovornosti. Pesma „Razočarenje Tomasom Manom“ programski artikuliše potpuni izostanak seksualnosti u „Čarobnom bregu“, koji biva kritikovan kao intelektualno uvrnuti roman „visoke“ kulture.

Tomašević iznova i iznova preispituje svoju sopstvenu životnu situaciju:

„Čitav život pišem pesme
da bih se oporavio od rođenja“

Kao neko ko je bliži smrti nego rođenju, on registruje preobražaj u konstantu:

„Moje pisanje nema više
vremena.
Nekada se obraćalo ženi
sad se okrenulo smrti
razlike u temi nema nikakve
ali to je duža priča“

Umor je značajan autobiografski motiv, koji određuje i spoznaju promene sistema:
"Tek što sam stekao nadu u ropstvo, došao je kapitalizam".

Materijalno blagostanje Tomaševića slabo zanima – on se svojim pesmama priprema za smrt:

„ Ono što sam želeo da kažem
jeste da kada umrem
biće mi žao samo pisanja."

Rom Ilija Jovanović (1950-2010) samo indirektno može da se ubroji u srpsku literaturu. On je odrastao u jednom romskom naselju u Srbiji, 1971. emigrirao u Austriju i bio dugogodišnji predsednik romskog udruženja „Romano Centro“ u Beču. U pažljivo pripremljenom izdanju predstavljen je samo izbor njegovih dvojezičkih pesama na romskom i nemačkom jeziku. Jovanović stalno promišlja o marginalizaciji Roma:

„Nikada nam nećete dopustiti
da pustimo korene / da postanemo drvo
da raširimo svoje grane.
Šta nam preostaje
osim da se uvučemo
u naše oklope
sa sumnjom
da li svet postoji
i da li mi živimo“.

Jovanović se još seća svoje mladosti koju je proveo  u Srbiji i „prezira“ sa kojom se susretao, a taj osećaj prezrenosti je ostao zauvek duboko ukorenjen u njemu.

Lirika Srbije nije slepa ni za turobnu prošlost niti je isključivo fiksirana na nju. Predmet pesništva se nalazi s one strane nacionalističkih parola – zato pesništvo živi duže od političkih programa. U Evropi je Srbija jedna velika pesnička sila, koja raspolaže impresivnim arsenalom jezičkih izražajnih mogućnosti. Vreme je da i Zapadna Evropa prihvati Srbiju kao eminentan prostor kulture.

.......
Eintrittskarte. Ulaznica. Srbija: Panorama pesništva 21. Veka. Serbien:
Panorama der Lyrik des 21. Jahrhunderts. Herausgegeben von Dragoslav
Dedović. Drava-Verlag, Klagenfurt 2011. 360 S., Fr. 35.40.

Hundert Gramm Seele. Deset deka duše. Serbische Poesie aus der
zweiten Hälfte des 20. Jahrhunderts. Herausgegeben und übertragen
von Robert Hodel. Leipziger Literaturverlag, Leipzig 2011. 312 S.,
€ 29.95.

Ilija Jovanović: Mein Nest in deinem Haar. Moro kujbo ande ćire bal.
Gedichte. Romanes und deutsch. Mit einem Nachwort von Elfriede
Jelinek. Drava-Verlag, Klagenfurt 2011. 132 S., Fr. 25.30.

Miodrag Pavlović: Misshelligkeiten, alte und neue. Gedichte. Aus dem
Serbischen von Peter Urban. Leipziger Literaturverlag, Leipzig 2011.
144 S., € 19.95.

Boško Tomaševi´c: Früchte der Heimsuchung. Gedichte. Aus dem Serbischen
von Helmut Weinberger. Leipziger Literaturverlag, Leipzig
2011. 172 S., € 22.95.

---

---

Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Rss