Dragoljub Stanković, Barka tela, KOV, Vršac, 2010
17. 12. 2011. u 17:00
Bojan Samson
Koloplet neostvarenih mogućnosti
Jedna od osnovnih poetičkih odrednica Stankovićeve poezije mogla bi se iskazati kroz geslo Manje je uvek više. Ovde je na snazi tekstualni minimalizam koji se ogleda u doslednom sprovođenju jezičke redukcije – sintaksa je ogoljena, krajnje svedena, najčešće sastavljena od niza sintagmi čija se značenja prepliću i nadovezuju. I dok je u prvoj zbirci pesma najčešće sklopljena od asocijativno povezanih iskaza gde su prelazi sa jednog na drugi uvid krajnje zaoštreni, ali smisleni, jer funkcionišu po principu asocijacija, u drugom Stankovićevom ostvarenju, Barka tela, dolazi do svojevrsne eksplozije značenja neprekidnim nizanjem motiva i simbola, iskazi su razuđeniji, razbokoreniji, fluidniji.Telo pesme pulsira u zavodljivoj značenjskoj nesvodivosti i neizdiferenciranosti, otvoreno za različite vidove tumačenja. Ipak, insistiranje na ovakvom asocijativnom nizanju ponekad dovodi do preteranog gomilanja motiva bez prave poente. Jednostavno, beogradski autor se suviše oslanja na moć asocijacija, a premalo pažnje poklanja dodatnom razvijanju pojedinih ideja, zato su ove pesme često nedorečene usled nedovoljno razrađene kompozicije te izostanka efektnijeg završetka.
Motiv zmije, tako čest u prvoj zbirci, ovde je prerastao u zmaja koji asocira na pramajku sveta, Tijamat, iz sumersko-akadske mitologije. Zmija, koja sa sobom nosi nešto iskonsko, primarno, krajnje jednostavno, ali i zastrašujuće, zamenjena je zmajolikom boginjom koja predstavlja prapočetak sveta, tj. mnoštvo mogućnosti koje tek treba da se ostvare i uspostave novi poredak. Oba motiva upućuju na autopoetičke tačke Stankovićevog pesničkog stvaralaštva: tako zmija asocira na gipkost, neuhvatljivost i nepripitomljenost poezije, dok zmajolika Tijamat predstavlja potencijal nesvesnog koji bi se mogao iskazati kroz pesnički jezik, tj. kroz stvaranje novog sveta. Zapravo, Barka tela se može čitati i kao autopoetički tekst o nastanku i smislu same pesme. Tako nam stihovi Jezik mi se razliva / sporednim rukavcima ukazuju na neuhvatljivost poetskog čina koji je, po Stankoviću, nezavisan od autorove volje – pesnik može samo da osluškuje teren podzemnih pulsacija i da se nada kako će se proces nastanka pesme srećno završiti. Uopšte, ovde se iskazuje veliko poverenje u snagu i delotvornost pesničke reči koja i pre rođenja, tj. izlaska na svetlo dana, živi odvojeno od svog stvaraoca. Uvodni stihovi zbirke, Hodam /iza mene ostaje /brazda nevidljivog / rala što razdire, donose nam viđenje poetskog delovanja kao nečeg što razdvaja autorov i čitaočev svet na dva dela, racionalni i iracionalni. U stihu Glas dobija mi gustinu kamena ističe se snaga nadahnuća usled kojeg pesnikova reč postaje gušća i neprohodnija, ona se pesničkim činom otelotvoruje.
Uz centralni motiv telesnosti, u ovoj zbirci je čest motiv vode kao izvora života i prostora beskrajnih mogućnosti. Sam naslov, Barka tela, upućuje nas na plovidbu nekakvom vodenom površinom, kao i stihovi Preneće me barka tela / na pravu obalu. Dakle, vodena površina je nepregledni prostor koji dezorijentiše lirskog junaka, dok je telo ovde sredstvo (samo)spoznaje, poverljivi pomoćnik u toj neizvesnoj avanturi. Telo je ovde i veza sa svetom, sa prošlošću i budućnošću, sa precima i nasleđem, ono je metafora za ambivalenciju života jer je istovremeno u našoj vlasti, ali i van nje. Tako će u stihu Telo je granica između nas i beskraja telesno poprimiti značenje nečega što nam ukazuje na naša ograničenja i na naše slabosti, na našu nemogućnost da dostignemo više sfere egzistencije. Jednom rečju, Stankovićevo viđenje telesnog je dvojako: telo može biti saveznik, ali i nešto što sputava.
U potrazi za poezijom koja će minimalnim sredstvima govoriti i više od očekivanog, Dragoljub Stanković je propustio lepu priliku da neke tradicionalne simbole i motive dodatno razvije i smesti u savremeni kontekst, a onda eventualno preispita njihov smisao u našoj epohi korišćenjem ironije, parodije i sl. Ovako, Barka tela predstavlja koloplet zanimljivih, ali neostvarenih poetskih mogućnosti.
Čovek koji je sadio drveće
Follow @knjizevnostorg
Novo Poezija i Proza
Faruk Šehić: KNJIGA O UNI (odlomci)
Novo Rubrike
IDI, DOVRŠI TO NEBO (jedna od priča Mikine dece)
Samo mrtav pesnik je dobar pesnik
Na kutku belog oblaka – spava nejasna tuga (Milena Pavlović Barilli)
Novo Kolumna
KNJIŽARA ili zalud svjetlo slijepima
KOM(I)SIJSKI RAD ili pokriće za nehtijenje
Novo Intervjui
Susret sa Mišelom Bitorom: Ništa nije ozbiljnije od igre
Danijel Bogdanović, Svaka priča ima svoje zahtjeve
Novosti na hrvatskoj književnoj SF sceni: razgovor sa Davorinom Horakom
Revolt je nemoguće ugasiti (INTERVJU: GORAN KARANOVIĆ, pesnik)
Novo Kritike
Njegošoidi na slobodnom tržištu
Moj muž Daniil Harms: Memoari Harmsove udovice
Temat o mostarskoj mlađoj pesničkoj sceni
Prošlo je sedamsedest godina od smrti Virdžinije Vulf. Zarad sećanja na veliku književnicu, predstavljamo vam snimak njenog glasa dok čita sopstveni esej „Craftsmanship” za emisiju BBC-ja emitovanu 29. aprila 1937. godine. Poslušajte!
Pesmu Gđa Faust britanske pesnikinje Kerol En Dafi, dobitnice nagrade T.S. Eliot (2006), ali i domaće a međunarodne nagrade Branko Radičević (2011), možete pročitati na stranama Kulturnog dodatka Politike, na ovom linku.
O pronicljivoj, razumnoj i nadasve poštenoj kritici medija koju je okupljenim novinarima upriličio Ginter Gras, možete čitati ovde.
Izdavačka kuća “Booka” objaviće novi roman Frederika Begbedea "Ljubav traje tri godine". Vest o tome možete pročitati na ovom linku, a njegovo gostovanje u emisiji „Nedjeljom u dva” (novembar 2007) pogledati ovde.
„Guardian” je nakon izjave književnika i nobelovca V. S. Naipaula da mu nijedna žena nije ravna u pisanju, osmislio test u kojem se nudi 10 odlomaka iz 10 različitih knjiga, a vi morate procijeniti radi li se o autoru ili autorici. Guardian-ov test i sami možete „isprobati”...
Pisma koja je Mileva Marić-Ajnštajn pisala svojim kumovima iz Ciriha od 1935. do 1941. godine u Novi Sad, objavljena u knjizi “Dragi moji kumovi”. Opširnije.
Američki pisac Philip Roth dobitnik je međunarodne književne nagrade Man Booker. Vest o tome pročitajte ovde .
Kritika je uglavnom bila suglasna, Wallace je dostojni nasljednik Pynchona i DeLilla, najtalentiraniji američki prozaik koji se pojavio u posljednjih 30 godina. “Književnost treba opisati što to znači biti jebeno ljudsko biće. Želim pisati strastvenu moralističku prozu”, govorio je David Foster Wallace. Ovih dana objavljen je njegov nedovršeni roman “The Pale King”, djelo na kojem je radio desetljeće pred smrt. Opširnije.
Beograđanka Tea Obreht dobitnica je ovogodišnje britanske "Orindž" nagrade za svoj prvi roman "Tigrova žena" (The Tiger's Wife) o nedavnim sukobima na Balkanu. Knjigu će objaviti izdavačka kuća „Laguna”, pa će ona, od septembra, biti dostupna i našim čitaocima. Saznajte više!
Dobitnik glavne književne nagrade ovogodišnjeg sajma knjiga u Leipzigu 28-godišnji je Clemens Johann Setz. On je u jednom intervjuu rekao: 'Realizam je najlakši put da bi se došlo do srži jednog lika ili priče. Zbog toga se mnogi pisci zaustavljaju kada imaju priliku otići u nadrealno ili fantastično, jer smatraju da se to ne uklapa. Ali u znanstveno-fantastičnom je itekako moguće opisati jednu figuru, čak mnogo bolje nego jezikom svakodnevice. Za mene je to pitanje iskrenosti.' Saznajte više.
"Vavilonska kula od knjiga", impresivna umetnička instalacija sagrađena od 30.000 knjiga napisanih na raznim jezicima sveta, podignuta je na San Martinu, centralnom gradskom trgu Buenos Airesa, povodom proglašenja tog grada od strane UNESCO-a za svetsku prestonicu knjige 2011. godine. Kako, pročitajte ovde.
Thomas Pynchon vjerojatno je kandidat broj jedan za status najvećeg suvremenog američkog književnika. Kao da nema dovoljno bizarnih stvari povezanih s Thomasom Pynchonom, osmi maj od sad će u javnosti biti poznat i kao Dan Pynchona .
У Европи сада имамо врло добре законе, и ако је судити по „папирима” жена је равноправна мушкарцу. Међутим још увек је јака традиција дискриминације – каже за „Политику” Дача Мараини. Опширније.
Rss
pogledajmo 
pogledajmo Novo na Forumu
- Odg: Odg: poezija članova foruma perhan99 13.05.2012, 11:10:30
- Književni sajt Goran_V 10.04.2012, 05:52:34
- Odg: Formiranje umijeca knjizevnog izrazavanja Luna 23.01.2012, 07:14:57
- Odg: Gabriel Garcia Marquez hux 01.01.2012, 02:06:38
Linkovi
Književni portali:
Za ljubitelje SF&F-a:
Online knjižare:
Besplatne e-knjige:
Književni blogovi:
Sajtovi pisaca:
Ostalo
Mini marketing
------
Naruči od autora
------
Potražite bh. izdanje hit romana ''Var'' u knjižarama izdavačke kuće ''Zalihica'' ili naručite svoj primjerak online na ovom linku!
------
Sve što vas zanima o autoru romana Krvoslednici, Manchester City Blues i WAR možete naći na: Sajt pisca - Saša Stojanović Čarli
------
Ovdje možete reklamirati svoj rad, knjigu, blog ili neku četvrtu književnu dranguliju. Cijena simbolična, prostor ponuđen! Javite se! (knjizevnost.org@gmail.com)