31. 07. 2010. u 09:36
Болни пут од опсене до судбинe
У збирци стихова „Суђаја ми дала“, али и у свакој песми понаособ Тодора Шкоро прелази један болни пут од опсене до – судбине. И три циклуса збирке насловљенa са „Песме од опсене“, „Песме од судбине“ и „Песме од душе рањене“, као и наслов читаве збирке упућују на тежњу песникиње да пева о љубави, болу, усуду и свему ономе што љубав значи.
Поезија Тодоре Шкоро је љубавна и дубоко лична, иако обилује митским мотивима и искуствима из народног предања. На свој начин она лирски тумачи мит, даје му свој печат, не бојећи се да он на крају песме може да буде измењен.
Верна слушкиња речи, али и сваког гласа, сваког акцента, Тодора Шкоро пише поезију која би требало да се слуша, а не да се безгласно чита. У тој скоро опчињености звучањем, њени стихови ипак не губе у значењу, напротив. Њена свака песма је песма-прича у којој се најчешће почиње „невиделом“, опсеном, после кога следи отрежњење, па окренутост судбинском, које је нужно болно. Управо онако какав је и читав људски животни пут – од „невидела“ и неискуства младости, преко мудрости зрелог доба до жала на заласку живота.
Иако су пуне бола, песме Тодоре Шкоро нису ни мрачне, ни песимистичке, јер бол у њима надглашава љубав. Она је већа, љубав је највећа од свега, можда чак и од судбине.
Тодори Шкоро је, како и сама у наслову збирке констатује, “суђаја дала...“ Дала јој је реч, моћну, јасну, сликовиту и она је у овој збирци несебично дели са читаоцима. Суђаја јој је дала такође и чисто и моћно осећање које уме правом речју да изрази. Она ни у својим стиховима не крије тежњу да пронађе праву песму, прави стих, праву реч, можда једну једину којом би обухватила све. У песми „Тама“ она то и успева – да породи једну песму, да опише цео свој унутрашњи свет и у њему бескрајно снажно осећање – само једном речју, односно неколиким речима различитих значења, а потеклих од једне исте речи, од речи истог звучања.
Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
светило моје,
мој свете,
на небо
вазнети
Због ове и оваквих песама у збирци глас Тодоре Шкоро, осим што мило звучи, он и – светли Као ореол њених осећања, судбом и болом обликованих.
Рада Рајић-Ристић
------
ТОДОРА ШКОРО – ПЕСМЕ ИЗ ЗБИРКЕ “СУЂАЈА МИ ДАЛА“
Варка
У тами заумља
мним:
не постојиш
и није те било.
Варка си тек
и сен,
ветром донет
као туга
на моје крило
док сним.
Магле
Кад се разиђу магле
што си их у мом оку скупио
неће остати ништа осим стида.
А тог свевида се бојим и стрепим
да ћу лепим звати неке јадне неизгледе,
па дрхтим да ли то моје магле бледе
и хоћу ли једном кад све мине
морати да очи склопим
да голе ме истине не заслепе.
Феникс
Ниси ти ватра
којом светлим;
само си огњило био
мојих тама,
трен мога буђења
из кошмара
и случајни сведок
овог феникса
од чијег плама бих
да те сачувам.
Пут до себе
Колико странпутица има
на стази до Светог Грала?
Колико падања и надања?
Колико лажних пехара без сјаја?
Ако на том путу
напоји ме жедну
тек кап из чаше
мојих сầњā
и мојих веровања,
зашто још ходим
стазама многим?
Зашто ми не каже неко
да Свети Грал је далеко,
далеко...
У срцу мом скривен.
Орионов усуд
Син ветра сам
па проклет лутам
без смираја.
Чедо даљина,
и неразума,
и неспокоја.
Војник слободе
без станишта,
без циља.
Ловац тек
са уловом
од снова,
Не лови ме, зато,
Артемидо
моја.
Анима
Буди мој мир
и бићу јасика
без ветра
устрептала.
Буди роса
и бићу нога
девојачка
у јутрење.
Буди кладенац
и бићу жедна
љубављу
напојена.
Само буди,
буди ту.
Пређа покидана
Без пређе и кудеље
снове ткам.
Нит се истрошила,
покидала,
некада свила била,
сад ни кучина,
ни паучина,
а ја ткаља очајна
што снаге има
да сања и без
предива.
Мук
Веровах
Песма што боли
Био си
Чуо се пој
Сад само
Тишина јечи
И мој
Непребол
Тама
Светило моје,
свет без тебе
не светли,
ни свеци ми
нису свети,
ни њихови ореоли
светли,
без тебе,
Светило моје,
мој свете
на небо вазнети.
Живот
као испуштена
петља
једног плетива,
осуђеног
да се рашива,
да се распара,
док не остане
нит нема,
безлична
и док га плетиља
уморна
у клупко не свије
и скрије
у заборав.
Ономе Који Јесте
У безречју, а не у стиху
те налазим.
Насмешен и благ
збориш језиком љубави
пред којим васиона ћути,
а песници поглед крију.
Разлика
У мом сну
боје се смеше,
а у твом плачу.
У сну моме
разлежу се песме
раскалашне,
а твојим влада
светачки мир.
Мој сан
мирисом љиљана
опија,
твој тек за
тамјан зна.
Како ме онда
сањаш,
мој грешниче?

Тодора Шкоро рођена је 1964. године у Добром Долу, малом шумадијском селу. Гимназију и Филолошки факултет ( на групи за југословенску и општу књижевност) похађала је у Београду. Радила je у НИП Политика објављујући текстове за „Експрес политику“, сада објављује за неколико часописа.
Збирка „Суђаја ми дала“ је четврта књига коју објављује. Објавила је збирку прича „Варке душе“ и поезије „Неизмер“ (2009.), а
2010. објавила је и коауторску збирку песама, где су јој песме препеване на италијански и немачки језик – „Небо над Србијом“./“Sotto il cielo di Serbia“.
Живи и ради у Београду.
Јовица Ђурђић: ”У ХАЉИНИ ЈОШ МИРИШЕ ЛАН”
Jelena Stojković-Mirić: “Uvek sve može nežnije"
Odgovor Radmili Lazić - Goran Cvetković, pozorišni kritičar
Vojislav Karanović : Pobuna protiv straha
Ajla Terzić: Pravila su kao korzet
Jasna Horvat: Moj je roman kao Rubikova kocka
Mile Stojić: Poezija je i prkos nepodnošljivoj inflaciji riječi
Biografija kao historiografija
Žorž Bataj: Metafizika zla i erotizam ćutanja
"Lomljenje vjetra" Ede Popovića: U Holdingu ništa nije sveto
Dragoljub Stanković, Barka tela, KOV, Vršac, 2010

Prošlo je sedamsedest godina od smrti Virdžinije Vulf. Zarad sećanja na veliku književnicu, predstavljamo vam snimak njenog glasa dok čita sopstveni esej „Craftsmanship” za emisiju BBC-ja emitovanu 29. aprila 1937. godine. Poslušajte!
Pesmu Gđa Faust britanske pesnikinje Kerol En Dafi, dobitnice nagrade T.S. Eliot (2006), ali i domaće a međunarodne nagrade Branko Radičević (2011), možete pročitati na stranama Kulturnog dodatka Politike, na ovom linku.
O pronicljivoj, razumnoj i nadasve poštenoj kritici medija koju je okupljenim novinarima upriličio Ginter Gras, možete čitati ovde.
Izdavačka kuća “Booka” objaviće novi roman Frederika Begbedea "Ljubav traje tri godine". Vest o tome možete pročitati na ovom linku, a njegovo gostovanje u emisiji „Nedjeljom u dva” (novembar 2007) pogledati ovde.
„Guardian” je nakon izjave književnika i nobelovca V. S. Naipaula da mu nijedna žena nije ravna u pisanju, osmislio test u kojem se nudi 10 odlomaka iz 10 različitih knjiga, a vi morate procijeniti radi li se o autoru ili autorici. Guardian-ov test i sami možete „isprobati”...
Pisma koja je Mileva Marić-Ajnštajn pisala svojim kumovima iz Ciriha od 1935. do 1941. godine u Novi Sad, objavljena u knjizi “Dragi moji kumovi”. Opširnije.

Američki pisac Philip Roth dobitnik je međunarodne književne nagrade Man Booker. Vest o tome pročitajte ovde .
Kritika je uglavnom bila suglasna, Wallace je dostojni nasljednik Pynchona i DeLilla, najtalentiraniji američki prozaik koji se pojavio u posljednjih 30 godina. “Književnost treba opisati što to znači biti jebeno ljudsko biće. Želim pisati strastvenu moralističku prozu”, govorio je David Foster Wallace. Ovih dana objavljen je njegov nedovršeni roman “The Pale King”, djelo na kojem je radio desetljeće pred smrt. Opširnije.
Beograđanka Tea Obreht dobitnica je ovogodišnje britanske "Orindž" nagrade za svoj prvi roman "Tigrova žena" (The Tiger's Wife) o nedavnim sukobima na Balkanu. Knjigu će objaviti izdavačka kuća „Laguna”, pa će ona, od septembra, biti dostupna i našim čitaocima. Saznajte više!
Dobitnik glavne književne nagrade ovogodišnjeg sajma knjiga u Leipzigu 28-godišnji je Clemens Johann Setz. On je u jednom intervjuu rekao: 'Realizam je najlakši put da bi se došlo do srži jednog lika ili priče. Zbog toga se mnogi pisci zaustavljaju kada imaju priliku otići u nadrealno ili fantastično, jer smatraju da se to ne uklapa. Ali u znanstveno-fantastičnom je itekako moguće opisati jednu figuru, čak mnogo bolje nego jezikom svakodnevice. Za mene je to pitanje iskrenosti.' Saznajte više.
"Vavilonska kula od knjiga", impresivna umetnička instalacija sagrađena od 30.000 knjiga napisanih na raznim jezicima sveta, podignuta je na San Martinu, centralnom gradskom trgu Buenos Airesa, povodom proglašenja tog grada od strane UNESCO-a za svetsku prestonicu knjige 2011. godine. Kako, pročitajte ovde.
Thomas Pynchon vjerojatno je kandidat broj jedan za status najvećeg suvremenog američkog književnika. Kao da nema dovoljno bizarnih stvari povezanih s Thomasom Pynchonom, osmi maj od sad će u javnosti biti poznat i kao Dan Pynchona .
У Европи сада имамо врло добре законе, и ако је судити по „папирима” жена је равноправна мушкарцу. Међутим још увек је јака традиција дискриминације – каже за „Политику” Дача Мараини. Опширније.
Književni portali:
Za ljubitelje SF&F-a:
Online knjižare:
Besplatne e-knjige:
Književni blogovi:
Sajtovi pisaca:
Ostalo
Sve što vas zanima o autoru romana Krvoslednici, Manchester City Blues i WAR možete naći na: Sajt pisca - Saša Stojanović Čarli
------
Zavirite u Jurski park, novu knjigu Željka Barišića, mnoštvo čuda Vas očekuje.
Kontakt: robertmlinarec@yahoo.com
Cijena: 80 KN ili 20 KM ili 1000 DIN
------
Ovdje možete reklamirati svoj rad, knjigu, blog ili neku četvrtu književnu dranguliju. Cijena simbolična, prostor ponuđen! Javite se! (knjizevnost.org@gmail.com)