Odgovor Radmili Lazić - Goran Cvetković, pozorišni kritičar

25. 12. 2011. u 11:45

Žalosna ženo, crna Radmila – pišem ti ovo sve teška srca – ali morao sam... samo nekoliko crtica – samo da te UKRATKO, podsetim, na ono što si NAMERNO ili slučajno, zaboravila – ili se praviš da nikad nisi ni znala... Zašto to radiš – to samo ti znaš!

Koji je to Beograd koji ti braniš od Daše Drndić – i šta ti njoj zameraš – tako ljutito i vatreno?

(tekst koji donosimo, odgovor je na: ( http://www.politika.rs )

Opširnije: Odgovor Radmili Lazić - Goran Cvetković, pozorišni kritičar

GRANTOVI - Ili posljednje kulturološko discipliniranje

10. 12. 2011. u 20:01

Znam da je naslov više no tendenciozan, ali tim je istina gorča. Ako načinimo analize i način dodjeljivanja (neću da kazujem imena za koja su vezani) vidjet ćemo da sredstva ne idu kvalitetnim projektima već „kvalitetnim“ imenima. Naravno ima i mrvica kojima se pravda postojanje porodićnog, familijarnog ili partijskog dohranjivanja.

Opširnije: GRANTOVI - Ili posljednje kulturološko discipliniranje

Veliko srpsko ćutanje

31. 10. 2011. u 09:16

Povodom smrti Radomira Konstatinovića
Piše: Branislav Guzina; e-novine

Ne, ne mogu danas da lamentiram, da in memoriamišem, da bilo šta kažem što bi se moralo reći kad nas je napustio najbolji među nama, on koji je već davno digao ruke od nas. Hoću samo da javno kažem ono što boli, iako je to bilo predvidljivo i očekivano. Pa ipak, kada se to najzad i desi, jer je jednostavno moralo, hoću da se bar malo oslobodim stida

Opširnije: Veliko srpsko ćutanje

IDEOLOGIJA – kriza identiteta ili pribavljanje nezaslužene pozicije

16. 10. 2011. u 18:14

Svugdje pa i kod nas niko nije imun od htijenja da za ništa dobije nešto. Tim pogodnije tlo je jer ne postoji kauzalnost i vrjednosni sistemi koji bi, ipak, pred one koji bi da se okoriste postavio bilo kakvu prepreku. Naprotiv, sklon im je obzirom da na ovim prostorima se uvijek nagrađivala upotrebljivost i poslušnost; ne kvalitet.

Opširnije: IDEOLOGIJA – kriza identiteta ili pribavljanje nezaslužene pozicije

BUNTOVNIK IZ RAMAĆSKE CRKVE II (PRO MEMORIA za Živodraga Živkovića)

08. 10. 2011. u 07:55

13.X. se navšava 9 godina kako je najveći lirik prepušten vrijednosti djela koje neminovno ne želi da njegov svijetli lik prepusti zaboravu. Otišao je pjesnik Živodrag Živković. Neupitno je da je bio jedan od posljednjih posvećenika i bića koji je živio Riječ. Konstantno na marginama onog što se događalo unutar svijeta koji mu je imanentno pripadao živio je i ispisivao proživljeno filigramskom preciznosti.

Opširnije: BUNTOVNIK IZ RAMAĆSKE CRKVE II (PRO MEMORIA za Živodraga Živkovića)

ALAVOST – ili jadikovka za neradom

07. 10. 2011. u 09:00

06. oktobra 2011. godine. Nehtijući se sretoh sa emisijom „sedmica“ na FTV i sa osvrtom znamenitih pera na očajan položaj među piscima (izlišno je govoriti da su uveliko pomenuti autori u koaliciji sa oligarhijama i iz Sarajeva obzirom da pismenost još nije napustiala metropolu i zašla u unutrašnjost) i to kako novi liberalno-kapitalistički sustav nema razumjevanja za njihovu glad i (ne)rad.

Opširnije: ALAVOST – ili jadikovka za neradom

PODILAŽENJE - ili davanje Đavlu

05. 10. 2011. u 08:50

Kao gotovo sve generacija koje su opoganile ovaj naš prekrasni Balkan tako smo i mi zahvaljujući svim manirizmima i nedostatcima ljudskog u čovjeku doživili jedan od ratova koji su neumitno sobom donijeli radikalne promjena u vrjednosnim percepcijama i afirmativnim atributima.

Opširnije: PODILAŽENJE - ili davanje Đavlu

Oda smrti knjižare

04. 10. 2011. u 17:50

S izlaskom Kindle Firea dogodilo se nezamislivo – vlasnici Kindleova koji su se toliko ponosili svojom igračkicom već je smatraju zastarjelom. 

Posljednjih godina toliko se priča o smrti knjige kao medija da su neki počeli jedva čekati da se ona zaista dogodi. Naricanja o smrti knjižarstva toliko su česta da zaista neka i iritiraju, no usprkos tome treba imati na umu da je riječ o fenomenu dugom više od pola milenija.

Opširnije: Oda smrti knjižare

Izložba o delu Simenona u Briselu

25. 09. 2011. u 01:59

Izložba o autoru Žoržu Simenonu, tvorcu svetski poznatog inspektora Megrea, koja se otvara ovog vikenda u Briselu, pokazaće posetiocima opsesivne radne navike čoveka koji je imao 33 kuće, 10.000 žena i napisao 500 romana

Simenon, koji je školu napustio sa 15 godina, vremenom je postao najplodniji pisac 20. veka. Na izložbi, koja traje do februara, biće izložena pisma i rukopisi, kao i iskucane stranice Megreovih avantura, ali i drugih romana koji su prodati širom sveta u 550 miliona primeraka i prevedeni na 55 jezika.

Opširnije: Izložba o delu Simenona u Briselu

ISTRAJAVANJE – ili UPORNOST (NI)JE ČUDO

10. 08. 2011. u 19:47

Pored preciznih odrednica oni koji pišu iz neprihvatanja (ili nepristajanja) opetuju riječi kroz psihijatrijsko-terapeutski dnevnik znajući da je neizvodljivo da bez truda i intervencija daju Kreativni odslik. Najvjerojatnije na ovom našem prekrasnom Balkanu gledali u polja i divili se samoniklim cvjetovima koji su istkali nedirnute tepihe najčarobnijim filigranom. I sami se ponadali da će i njihov samonikli korov izrasti u napojmljive arabeske. Dijelim misšljenje da će biti nepojmljivi. No segment tananog tkanja mi je vise nego upitan.

Opširnije: ISTRAJAVANJE – ili UPORNOST (NI)JE ČUDO

Pisana slova

07. 08. 2011. u 13:28

Piše: David Albahari - Politika, 03. 08. 2011.

Neki školski odbori u državama Indijana i Njujork obavestili su roditelje da prestaju da podučavaju decu pisanim slovima. Vreme predviđeno za sticanje tog umeća prebaciće se na učenje korišćenja tastature i rad sa kompjuterima

Opširnije: Pisana slova

POD LUPOM: KAD ČOVEK OTKRIJE ANDRIĆA U SEBI

01. 08. 2011. u 10:43

Pisanje – izazov koji košta
Mnogi svoju kreativnost žele da slože u rečenice i stranice knjiga. Ništa lakše i ništa teže, rekli su nam upućeni u izdavaštvo. Ipak, sve zavisi od ambicija i materijalnih mogućnosti.

Opširnije: POD LUPOM: KAD ČOVEK OTKRIJE ANDRIĆA U SEBI

Zašto pisci pišu

28. 07. 2011. u 11:48

Ljosa piše zato što mu je čitanje zadovoljstvo, Kamileri zato što je to bolje od istovarivanja sanduka na pijaci

Španski dnevnik „Pais”, i italijanska „Republika” objavili su rezultate zanimljivog ispitivanja. Obratili su se brojnim priznatim književnicima kojima su postavili pitanje: zašto pišete? Među odabranim ispitanicima (više od 50 autora) našli su se kako vremešni tako i mladi pisci, nobelovci i oni koji će, možda, tek dobiti Nobelovu nagradu.

Opširnije: Zašto pisci pišu

ALTRUIZAM – ili KOLIKO SMO HEDONISTI (PRIČA O VENECIJANSKOM LAV-u)

11. 07. 2011. u 12:09

Nerijetko smo u prilikama da slušamo o altruizmu, nesebičnom davanju drugima te uživamo u verbalnom žonglerizmu koji, neminovno, vodi ka dobrobiti onog ko u datom momentu zagovara tezu. Koliko god uočavali niz propusta u izlaganju našu indiferentnost pravdamo time da se nas to ne dotiče te savršeno pogodujemo narastanju iste do razmjera kada je nemoguće bilo što učiniti i kada nas se počinje lično ticati.

Opširnije: ALTRUIZAM – ili KOLIKO SMO HEDONISTI (PRIČA O VENECIJANSKOM LAV-u)

Biblija za goste ovoga sveta!

06. 07. 2011. u 08:13

Povodom stogodišnjice rođenja Emila M. Siorana

Izvor: danas.rs, autor: Milan R. Simić

Na nama je da budemo različiti! Jer, za pisani svet koji čita, samo tako smo uzbudljivi. Isti su dosadni! Ali, Emil M. Sioran, koji u knjizi Kratak pregled raspadanja zapisuje: „U rečenicu zvanu Vreme ljudi se umeću kao zapete; da bi je zaustavio, ti si se smirio u tački“ - od svih, otišao je mnogo dalje! Toliko dalje da svi mi - nedovoljno različiti - previše ličimo na dosadne, odnosno iste!

Opširnije: Biblija za goste ovoga sveta!

Jedan smo drugom dobar argument: Umeće plagijata

06. 07. 2011. u 07:59

Izvor: blic.rs, autor: Ljubiša Rajić
BEOGRAD - Plagijat je prastari problem umetnosti i nauke. Za književnu krađu su optuživani Sofokle, Menandar, Vergilije, Šekspir... Spisak plagijatora i „plagijatora“ je dugačak, čak i ako izuzmemo periode kad je autorstvo bilo liberalnije nego danas (u klasicizmu je bilo poželjno ugledati se na antičke pisce, pa Ludvig Holberg opisuje požar Kopenhagena 1728. pozajmljujući od Plinija).
Pa i danas umetnici i naučnici zdušno pozajmljuju jedni od drugih teme, motive, čak i čitave pasuse. Iako nije uvek moguće dokazati da je nešto plagijat, niti povući oštru granicu između plagijata, pastiša, travestije, parodije i parafraze, odvajkada se zna dokle se sme ići. Ejvind Finson, jedan od najznačajnijih islandskih pesnika iz 10. veka, dobio je nadimak „kvaritelj pesnika“ zbog jasnih pozajmica od starijih pesnika.

Opširnije: Jedan smo drugom dobar argument: Umeće plagijata

Očevi

05. 07. 2011. u 11:12

Kako su istoj temi u žanru biografsko-esejističke proze pristupili Miljenko Jergović i Mileta Prodanović, piše Saša Ćirić.

Autori Mileta Prodanović u knjigama Ultramarin i Ultramarin encore (Stubovi kulture, 2010) i Miljenko Jergović u knjizi Otac (Rende, 2010) imaju isti povod za pisanje, nedavnu smrt vlastitog oca. Povod je autentičan, podstrek za pisanje snažan i intiman. Podrazumevana i dvostruko 'prirodna', intimna relacija onoga ko piše sa onim o kome piše, autora sa temom i sina sa ocem, ovim knjigama daju pečat nečeg ogoljeno privatnog, što od čitanja čini nevoljni akt voajerizma.

Opširnije: Očevi

Kako je Ana pročula

30. 06. 2011. u 13:19

Rođenje djeteta najveća je sreća svake obitelji, no spoznaja da je tek rođeno dijete gluho mijenja život i daje mu drugi smisao. Knjiga o Ani priča je o životu jedne obitelji nakon takve konačne dijagnoze. Priča je to i o odluci da se život opterećen tom činjenicom ne shvati kao nesreća već kao misija, zadaća koju treba ispuniti – a ona nije mala: unatoč svemu dijete mora čuti! Iako u početku ta činjenica zvuči gotovo nevjerojatno, mali savez obitelji, obiteljskih prijatelja i potpuno nepoznatih ljudi učinit će čudo: djevojčica će, unatoč lošim prognozama, moći čuti.

Opširnije: Kako je Ana pročula

IDOLATRIJA – ili PREZIR SEBE

27. 06. 2011. u 06:48

Evidentno da u dugoj istoriji na ovim prostorima se izgrađivao kulturološki vazalski prostor gdje su „autori“ redovno promatrali sebe u okrilju aktualne političke stvarnosti i bivali krajnje servilni aktualnim gospodarima. Drugih, do pojave modernih tehnologija, nije niti bilo niti smjelo biti. Oni bi bivali ti koji su najveći i koji su redovno i aklamativno na braniku domovine (otadžbine ili sl.).

Opširnije: IDOLATRIJA – ili PREZIR SEBE

SIGURNOST U NESIGURNOSTI - intervju sa samim sobom

24. 06. 2011. u 11:19

Karl Krolov

Pitanje: Vi ste liričar i neki već odavno poznaju Vaše pesme. Jer ste tvrdoglavo ostali pri tome da ih pišete. Možete li da mi pojasnite ovu tvrdoglavost?

Odgovor: Ona je najpre stvar temperamenta. Ja sam žilav čovek, rado ostajem pri onome što sam započeo. I to je nepopravljivo. Ali osim toga, to je i pitanje uživanja u literarnoj avanturi. Onome ko to traži, ako ne potiskuje ovu radoznalost, otvaraju se pri pisanju stihova bogate i uzbudljive mogućnosti. U većoj meri nego inače u literaturi.

Pitanje: Šta podrazumevate pod avanturom liričara?

Opširnije: SIGURNOST U NESIGURNOSTI - intervju sa samim sobom