Letnja avantura čitanja

25. 07. 2010. u 11:08

Kada otkrijete autora koji vas je zaista „zaveo” pročitajte tada sve što je on napisao. Posle toga možete preći na čitanje onoga što je on čitao. I, svet će početi da vam se otvara na način saobrazan određenom stanovištu...
(Novica Kocić)

Opširnije: Letnja avantura čitanja

FEKP linktira drugi dio

03. 06. 2010. u 08:52

FEKP je danas u Rijeci. Pisci izletuju do večeri, u 20:00 čitaju u KC Kalvarija, a zatim se druže i opraštaju od Rijeke. Sutra su ponovo u Zagrebu, a mi vas nastavljamo informirati o njihovim likovima i djelima što smo ih iščeprkali na netu.

Susanne Ringell piše na švedskom, živi u Finskoj, a njenu priču So long Marianne našli smo na jednom nordijskom blogu.

Rudiš Jaroslav na netu je objavio Kill the Barbie.

Opširnije: FEKP linktira drugi dio

FEKP linktira

30. 05. 2010. u 18:44

U Zagrebu ste? U Rijeci? Zanima vas Festival europske kratke priče, ali se ne možete odlučiti na koje čitanje da odete? Za neke ste autore čuli o nekima nemate pojma? Neki zvuče poznato? Na vrh jezika? Da se ne izblamirate? Daleko ste, a zanima vas tko to tamo čita?

Samo za vas knj.org surfa netom i traži priče ovogodišnjih učesnika.


Kevin Barry, nagrađivani Irac, čitateljima Newyorkera predstavio se pričom Fjord of Killary.

Opširnije: FEKP linktira

Andersonova i druge nagrade

15. 05. 2010. u 09:45

Gotovo istovrmeno ovih dana su  dodeljene  dve njznačajnije svetske nagrade za dostignuća u dečjoj književnosti koje nosi imena poznatih skandinavskih dečijih književih stvralaca Hansa Kristiana Andersona ( Danska ) i Astrid Lidgren ( Švedska ).Andersonovu ngradu je dobio engleski pisac Dejvid  Amond ( David Almond) a, belgijska spisateljica i slikarka Kiti Krouter za diprinos dečjoj i omladinskoj književnosti i ilustracijama  dobila je nagradu Astrid Lindgren.

Opširnije: Andersonova i druge nagrade

Представљамо часопис за културу и културну баштину КАНДЕЛАБАР, Инђија

06. 05. 2010. u 05:09

Urednica časopisa,/ a to je moja malenkost, Vesna Čortan/ zamoljena je da široj javnosti kaže nešto više o jednom časopisu, u ovom slučaju inđijskom kulturnom KANDELABRU koji se sticajem dobrih okolnosi a pre svega entuzijazmon mlаđeg sveta i njihovoj volji da budu ukomponovani sa starijim doajenima jedne sredine - inđijske, odvaže da naprave časopis. I bi časopis. 
U inđijskom Kandelabru čitaoci mogu da se upoznaju sa sadržajima i temama koji su podstaknuti fascinacijom malog prostora, ljudima i događajima, koje je život u takvom ambijentu naveo da se stvaralački, /stručno, naučno i umetnički/ iskažu.

Opširnije: Представљамо часопис за културу и културну баштину КАНДЕЛАБАР, Инђија

Andersonovi jubileji i strahovi

22. 04. 2010. u 22:43

Dve godišnjice:205  godina od rođenja  i 75 od smrti

NAJVEĆI SVETSKI DEČJI PISAC NIJE VOLEO DECU ?

Hans Kristijan Andersen( 1805-1875)  je  sa zadvoljstvom pozirao, strasno  je bio zaljubljen u svoje snimke, ali decu , koja su obožavala njegove bajke, nije voleo. Danas, kad ceo svet obeležava njegove jubileje, obratite pažnju na njegovu autobiografiju koja počinje znacima svojstvenim bajkama. Međutim, da mu je neko od njegovih savremenika rekao to u lice, “imperija bajkopisca  bi mu žestoko uzvratila”. Ali, to nije bio dovoljan razlog piscu da bude spokojniji.Od njegovog ogromnog stvralačlog nasleđa  u kome je “uknjižio” pet romana, više od dvadeset  priča, čudvišnu “količinu” putopisnih beležaka, sve u svemu: pedeset tomova, ostale su  u svetskoj književnosti  samo bajke, i to ne sve, nego samo nešto više od desetak od 168 koliko je ukupno napisao.

Opširnije: Andersonovi jubileji i strahovi

Први Корак Мићe Јовићa

15. 04. 2010. u 09:45

...Корак...

''Збирка ...Корак...садржи тридесет и нешто полупразних страница, можда их је и мало више, а највећи кривац је сам аутор'' – пише на самом крају песник Мића Јовић.

Не треба много трагати за издавачем – постоји ли тако нешто уопште? Јовић пише ''штампано у земљи Србији 2009. године'' (иако је књига изашла из штампарије 31.децембра)и наводи, сасвим оригинално(обично је то строго чувана пословна тајна) тираж од 7.330.000, што је, ваљда, статистички број грађана Србије по последњем попису...

Opširnije: Први Корак Мићe Јовићa

Buntovni Salinger nije zanimao agente FBI-a

11. 04. 2010. u 08:11

Mnogi slavni pisci za života su pobuđivali interes FBI-a. No, prema najnovijim saznanjima, američke tajne službe nisu pratile buntovika s perom J. D. Salingera

Kao što je to bio slučaj u prošlosti, smrti brojnih književnih velikana u javnost su donosile i dotad nepoznate dokumente američkih tajnih službi koje su intelektualce, uglavnom pod izlikom 'državnih neprijatelja', držale na oku.

Opširnije: Buntovni Salinger nije zanimao agente FBI-a

Хак је жив, али и Фин

03. 04. 2010. u 09:23

Да је Фин, прљава пијана расистичка битанга, заиста сахрањен, не би по теорији првог правог америчког писца Марка Твена било потребе за цензуром. Овако, за један део Америке „Хаклбери Фин” је још увек забрањена књига

На катедрама америчких универзитета мало је књижевних аналитичара који би данас озбиљније оспорили оцену Ернеста Хемингвеја, да „целокупна модерна америчка литература произлази из једне књиге – Марк Твеновог ’Хаклбери Фина’”.

Opširnije: Хак је жив, али и Фин

EROS (NE)MOGUĆEG

22. 03. 2010. u 19:24

Piše: Predrag Stanković, Leskovac

Uvod u riškanje po duši

“U svakom od nas ima previše Nepoznatih sila koje se s nama igraju” – pisao je Aleksandar Blok 1913. godine. Čovečanstvo će ovladati njima. “A do tada, živimo u nepoznatom…” Pomenuti citat je iz knjige ruskog psihologa Aleksandra Etkinda, Eros nemogućeg (1993.), sa podnaslovom – istorija psihoanalize u Rusiji.

Opširnije: EROS (NE)MOGUĆEG

Savjeti mladom piscu, Danilo Kiš, 1984.

22. 03. 2010. u 19:22

Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve.
Drži se podalje od prinčeva.
Čuvaj se da svoj govor ne zagadiš jezikom ideologija.
Vjeruj da si moćniji od generala, ali se ne mjeri s njima.
Ne vjeruj da si slabiji od generala, ali se ne mjeri s njima.
Ne veruj u utopijske projekte, osim u one koje sam stvaraš.
Budi jednako gord prema prinčevima i prema gomili.

Opširnije: Savjeti mladom piscu, Danilo Kiš, 1984.

Lepota nije izmišljotina - Oskar Vajld

22. 03. 2010. u 19:19

Pre 155 godina u Dablinu rođen je Oskar Vajld (Oscar Wilde), pisac koji nikad nije ostario, a još manje zastareo, jer se poput svog ljubimca Dorijana Greja nije nikada potčinio Vremenu.

Dorijan Grej umro je u životu, ali je vaskrsao u umetnosti, a isto se to zbilo i njegovom tvorcu, Vajldu.

Oštroumnost tog velikog književnog stvaraoca je zadivljujuća.

Opširnije: Lepota nije izmišljotina - Oskar Vajld

Tekst Nobelovke Herte Miler

22. 03. 2010. u 19:16

Sekuritatea pod drugim imenom     

Herta Miler  
28.09.2009.

Za mene svako putovanje u Rumuniju uvek predstavlja i putovanje u neko drugo vreme. U vreme kada nisam bila sigurna šta je u mom životu puka koincidencija, a šta se desilo po nečijem planu. Zato sam u svakom svom javnom nastupu zahtevala da mi odobre pristup mojim tajnim dosijeima. Pristup mi je, pod raznim izgovorima, uvek bio uskraćivan. Umesto toga, bilo je indicija da sam ponovo, ili još uvek, pod prismotrom.

Opširnije: Tekst Nobelovke Herte Miler

Kome je Kiš umro?

22. 03. 2010. u 19:14

Pre dvadeset godina pao je Berlinski zid, i umro je Danilo Kiš. Ali, jasno je odavno, po svemu se vidi: niti je to baš nama pao Berlinski zid, niti je to baš nama umro Danilo Kiš, mada smo ga „mi“ pokopali i opojali, i to sve u rutinerskoj izvedbi onoga koji će opojati i Zorana Đinđića, onoga kojem je suđeno da ostaje, dok je najboljima od nas suđeno da odlaze, i to baš od njega ispraćeni.

Opširnije: Kome je Kiš umro?

Dva leskovačka dana

22. 03. 2010. u 19:11

Par dana nakon okončanja trećeg Think Tank Town književnog festivala u Leskovcu, naš saradnik Predrag Ž. Vajagić najzad je došao sebi (barem mu se tako pričinilo, a i dobitak je sumnjiv) pa je, kohabitujući s tastaturom, napisao i hitro nam isporučio ovu reportažu

Dan prvi, petak 2. oktobar

Dve zaumno simbolične slike uvlače mi se kao putna prašina pod kožu tokom šestosatnog autobuskog poskakivanja do Leskovca, gde evo već drugu godinu zaredom, kao škrabalo na razne teme u tamošnjem časopisu za Balkan - Think Tank, bivam pozivan da, kako to kažu zapljuvani političari, uzmem (doduše bezopasnu dozu) učešća na književnom festivalu Think Tank Town.

Opširnije: Dva leskovačka dana

McCARTHY, Cormac

22. 03. 2010. u 19:08

McCARTHY, Cormac (1933),
američki pisac

Portret Amerike Cormac McCarthyja je na obojen u crno i umrljan krvlju. Slavljen prvenstveno zbo svoje trilogije Granica (Border), koja se sastoji od romana Svi lijepi konji (All the Pretty Horses, 1992), Križanje (The Crossing, 1994) i Gradovi ravnice (Cities of  Plain, 1997), on je napisao i pet drugih romana, koji su svaki snažan primjer njegovih sumornih vizija.

Opširnije: McCARTHY, Cormac

Iz Vodiča za dobre čitaoce: Mailer

22. 03. 2010. u 19:06

MAILER, Norman (1923-2007),
američki pisac

Osim romana, Mailer je pisao i nebeletristička djela (na primjer Oswaldova priča/Oswald's Tale - potraga za istinom o atentatu Harveyja Oswalda na Kennedyja) i mješavine stvarnih i izmišljenih događaja, kao što je Krvnikova pjesma (The Executioner's Song, 1979), o proučavanju lika i zločina ubojice Garyja Gilmorea.

Opširnije: Iz Vodiča za dobre čitaoce: Mailer

Iz platonske ljubavi rodila se pjesma

22. 03. 2010. u 19:04

Prije 106 godina slavni mostarski pjesnik Aleksa Šantić, u čiju čast su se u Mostaru ovih dana održavale Šantićeve večeri poezije, napisao je pjesmu “Emina”, prema predaji, pod utjecajem ljepote Mostarke Emine Sefić, kasnije udane Koluder. Za mnoge je “Emina” i danas jedna od najljepših ljubavnih pjesama, i bez obzira koliko je godina prošlo od nastanka pjesme, malo koja generacija da ne zna njezine stihove. Šantićevu “Eminu” kasnije su mnogi opjevali. A tko je ustvari bila Emina koja je inspirirala Šantića da napiše te stihove?

Opširnije: Iz platonske ljubavi rodila se pjesma

Prva knjiga - Tatjana Janković

22. 03. 2010. u 18:57

Prošli put smo predstavili Tarika Jažića koji je svoju prvu knjigu mogao spremiti u školsku torbu.
Za razliku od njega, Tatjana Janković deset je godina radila na rukopisu prve knjige, ostavljala ga i vraćala mu se.

O konačnom rezultatu, zbirci Priča Babinog sina (Filip Višnjić, Beograd, 2006), Milovan Danojlić je zapisao:
"Priča Babinog sina je pripovedna celina sačinjena od tridesetak situacija, anegdota, monologa, dijaloga, snimaka i zapažanja jedne pronicljive, senzibilne devojčice koja privremeno boravi na selu, gde se uglavnom druži sa svojom kočopernom bakom, primajući od nje prve pouke o životu i međuljudskim odnosima.

Opširnije: Prva knjiga - Tatjana Janković