13. 06. 2010. u 16:52
Директорите на десетина национални библиотеки од југоисточна Европа вчера и денес се обединија на средба во Националната и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“ во Скопје. Да се разменат искуства и информации за активностите на библиотеките, да се склучат договори и да се иницираат регионални и меѓународни проекти, беа дел од целите на средбата, на која немаше само претставници на Грција и на Косово. Домаќин на средбата беше директорот на НУБ, Миле Бошески. Средбата ја отвори државниот секретар во Министерството за култура, Дарко Стефановски, кој истакна дека обврска денес ни е да го „зачуваме минатото, меморијата на современата цивилизација за идните поколенија“.
- Државите од нашиот регион и нивните жители ги спојува, пред се', единственото богатство на разновидноста на културното изразување, кое е основа не само на неговата специфичност туку и на длабоките и комплексни внатрешни врски. Токму затоа многу е важно да се организираат вакви средби, во чиј фокус ќе бидат значајни дискусии, што е од извонредно значење за споделувањето на различните искуства на полето на заштитата на културното наследство - рече Стефановски.
Со гостите Бошески сподели до каде е НУБ по прашањето на дигитализацијата и кои се приоритетите во наредниот период.
За директорката на словенечката национална библиотека, Матеја Комел-Сној, ваквите средби се многу важни денес, во време кога „е модерно да се зборува за националниот идентитет. Таа е една од земјите од ЕУ во кои дигитализацијата на материјалното културно наследство отишла најнапред.
- Националните библиотеки ги претставуваат минатото, сегашноста и иднината на една земја. Процесот на дигитализација кај нас почна во 2005 година. Ако околу 150 луѓе дневно влегуваат во библиотеката, околу 3.000 годишно, речиси десет пати повеќе корисници имаме преку интернет. Тоа ни укажува колку е важно да вложиме што поголеми напори за дигитализација на културното добро - рече Комел-Сној.
Поради големи рестрикции во последните неколку години, дигитализацијата малку доцни во Црна Гора, каде што почнала во 2008 - рече директорката на Централната народна библиотека, Јелена Ѓуровиќ.
- Со донација од Јапонија се опремивме технички за процесот на дигитализација. Во фаза сме на обединување на што повеќе библиотеки во една целина - засега стигнавме до 26. Досега целосно имаме дигитализирано шест наслови важни за црногорската историја - рече Ѓуровиќ.
Претставникот на Босна и Херцеговина, Исмет Овчина, ги поздрави средбата и залагањата за подобра соработка.
- Во најголемата библиотека на Балканот што ја имаме во Сараево, која беше уништена за време на војната, пропаднаа 2 милиона наслови. Денес имаме околу половина милион. Најважно е што добивме пари од странски фондови за нејзино реновирање, само сега сме исправени пред дилемата дали поради лошите спомени некој ќе сака да доаѓа таму - рече Овчина.
(dnevnik.com.mk)
Јовица Ђурђић: ”У ХАЉИНИ ЈОШ МИРИШЕ ЛАН”
Jelena Stojković-Mirić: “Uvek sve može nežnije"
Odgovor Radmili Lazić - Goran Cvetković, pozorišni kritičar
Vojislav Karanović : Pobuna protiv straha
Ajla Terzić: Pravila su kao korzet
Jasna Horvat: Moj je roman kao Rubikova kocka
Mile Stojić: Poezija je i prkos nepodnošljivoj inflaciji riječi
Biografija kao historiografija
Žorž Bataj: Metafizika zla i erotizam ćutanja
"Lomljenje vjetra" Ede Popovića: U Holdingu ništa nije sveto
Dragoljub Stanković, Barka tela, KOV, Vršac, 2010

Prošlo je sedamsedest godina od smrti Virdžinije Vulf. Zarad sećanja na veliku književnicu, predstavljamo vam snimak njenog glasa dok čita sopstveni esej „Craftsmanship” za emisiju BBC-ja emitovanu 29. aprila 1937. godine. Poslušajte!
Pesmu Gđa Faust britanske pesnikinje Kerol En Dafi, dobitnice nagrade T.S. Eliot (2006), ali i domaće a međunarodne nagrade Branko Radičević (2011), možete pročitati na stranama Kulturnog dodatka Politike, na ovom linku.
O pronicljivoj, razumnoj i nadasve poštenoj kritici medija koju je okupljenim novinarima upriličio Ginter Gras, možete čitati ovde.
Izdavačka kuća “Booka” objaviće novi roman Frederika Begbedea "Ljubav traje tri godine". Vest o tome možete pročitati na ovom linku, a njegovo gostovanje u emisiji „Nedjeljom u dva” (novembar 2007) pogledati ovde.
„Guardian” je nakon izjave književnika i nobelovca V. S. Naipaula da mu nijedna žena nije ravna u pisanju, osmislio test u kojem se nudi 10 odlomaka iz 10 različitih knjiga, a vi morate procijeniti radi li se o autoru ili autorici. Guardian-ov test i sami možete „isprobati”...
Pisma koja je Mileva Marić-Ajnštajn pisala svojim kumovima iz Ciriha od 1935. do 1941. godine u Novi Sad, objavljena u knjizi “Dragi moji kumovi”. Opširnije.

Američki pisac Philip Roth dobitnik je međunarodne književne nagrade Man Booker. Vest o tome pročitajte ovde .
Kritika je uglavnom bila suglasna, Wallace je dostojni nasljednik Pynchona i DeLilla, najtalentiraniji američki prozaik koji se pojavio u posljednjih 30 godina. “Književnost treba opisati što to znači biti jebeno ljudsko biće. Želim pisati strastvenu moralističku prozu”, govorio je David Foster Wallace. Ovih dana objavljen je njegov nedovršeni roman “The Pale King”, djelo na kojem je radio desetljeće pred smrt. Opširnije.
Beograđanka Tea Obreht dobitnica je ovogodišnje britanske "Orindž" nagrade za svoj prvi roman "Tigrova žena" (The Tiger's Wife) o nedavnim sukobima na Balkanu. Knjigu će objaviti izdavačka kuća „Laguna”, pa će ona, od septembra, biti dostupna i našim čitaocima. Saznajte više!
Dobitnik glavne književne nagrade ovogodišnjeg sajma knjiga u Leipzigu 28-godišnji je Clemens Johann Setz. On je u jednom intervjuu rekao: 'Realizam je najlakši put da bi se došlo do srži jednog lika ili priče. Zbog toga se mnogi pisci zaustavljaju kada imaju priliku otići u nadrealno ili fantastično, jer smatraju da se to ne uklapa. Ali u znanstveno-fantastičnom je itekako moguće opisati jednu figuru, čak mnogo bolje nego jezikom svakodnevice. Za mene je to pitanje iskrenosti.' Saznajte više.
"Vavilonska kula od knjiga", impresivna umetnička instalacija sagrađena od 30.000 knjiga napisanih na raznim jezicima sveta, podignuta je na San Martinu, centralnom gradskom trgu Buenos Airesa, povodom proglašenja tog grada od strane UNESCO-a za svetsku prestonicu knjige 2011. godine. Kako, pročitajte ovde.
Thomas Pynchon vjerojatno je kandidat broj jedan za status najvećeg suvremenog američkog književnika. Kao da nema dovoljno bizarnih stvari povezanih s Thomasom Pynchonom, osmi maj od sad će u javnosti biti poznat i kao Dan Pynchona .
У Европи сада имамо врло добре законе, и ако је судити по „папирима” жена је равноправна мушкарцу. Међутим још увек је јака традиција дискриминације – каже за „Политику” Дача Мараини. Опширније.
Književni portali:
Za ljubitelje SF&F-a:
Online knjižare:
Besplatne e-knjige:
Književni blogovi:
Sajtovi pisaca:
Ostalo
Sve što vas zanima o autoru romana Krvoslednici, Manchester City Blues i WAR možete naći na: Sajt pisca - Saša Stojanović Čarli
------
Zavirite u Jurski park, novu knjigu Željka Barišića, mnoštvo čuda Vas očekuje.
Kontakt: robertmlinarec@yahoo.com
Cijena: 80 KN ili 20 KM ili 1000 DIN
------
Ovdje možete reklamirati svoj rad, knjigu, blog ili neku četvrtu književnu dranguliju. Cijena simbolična, prostor ponuđen! Javite se! (knjizevnost.org@gmail.com)