САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НАГРАДЕ ''СТРАЖИЛОВО''

06. 08. 2010. u 09:45

Жири Бранковог кола за угледну награду ''Стражилово'' у саставу: Иван Лаловић, председник, Стела Манaсијевић и Марко Ковачевић, на завршној седници, 2. августа, донео је једногласну одлуку да награда ''Стражилово'' за 2010. годину равноправно припадне Мирославу Митковићу Наму за књигу ''Амови'' и Мићи Савановићу за збирку ''Зенице душе''.
Специјална награда ''Стражилово'' за најбољи првенац младих песника до тридесет година, такође једногласном одлуком жирија, равноправно је припала Дајани Петровић за књигу ''Созерцање сна'' и Милану Ракуљу за збирку ''Глуви путник''.

У најужем избору за награду ''Стражилово'' биле су и књиге песама Маје Даковић, Душана Лончара, Мирјане Кајтез, Велибора Сикимића и Славице Лукач Торма. Награда ''Стражилово'' додељује се за најбоље песничке књиге објављене у едицији ''Савремена поезија'' Бранковог кола.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Нова књига Мирослава Митковића Нама, ''Амови'', трећа објављена у Бранковом колу, представља његово најзрелије песничко остварење. Подједнако мајстор слободног и везаног стиха, овај песник се супериорно поиграва знацима апокалиптичног времена, релативизује материјалистичке адуте света и исмејава громогласну буку ''новог доба''. У знаку чувеног стиха Бранка Миљковића: ''Да ли ће слобода умети да пева као што су сужњи певали о њој'', Митковић попут каквог народног трибуна осветљава помрчину и богазе, заблуде и прелест наше епохе. Духовит и озбиљан, једак и милостив, Митковић не преза, у исти мах, од жестоког уједа сатире и заноса молитве као наоко удаљених поетских средстава за осветљавање свакодневних и општих површности и глупости. Он непрестано указује на труле поступке и (не)дела човека кроз време и историју, на вековни људски грех импрегниран празнином увида у живот и, поготово данас, увеличан утопијом виртуелне демонијаде света.

 

 

 

 

Нова књига Миће Савановића, ''Зенице душе'', такође његова трећа објављена у Бранковом колу, доноси поезију завичајне и универзалне сензибилности. У песничком путешествију Миће Савановића постоји константна брига о матерњој супстанци речи. Епицентар његовог света јесте Змијање, славни топоним крајишког песничког краљевства опеван у народу, понајпре из пера Петра Кочића. У ''Зеницама душе'' завичај је третиран као синестезијски калеидоскоп призорâ што звоне и миришу, пресијавају се у бојама и енергији годишњих доба. Савановић је аутор изразите етичке компоненте, који, и поред сваковрсних искушења, поезијом брани савременог човека од опасности леталног (смртоносног) вируса профита – новца. Отуда у Савановићевој поезији потреба за морално чистим видом живота и певања, за непресушним, а скрајнутим контактом са светлим лицем наше и светске духовне баштине.

 

 

 

Поетски првенац Дајане Петровић, ''Созерцање сна'', доноси на младу српску књижевну сцену песникињу јарког талента. Реч созерцање (медитација) има за свој корен – зрење, а по Исаку Сирину, оно је ''осећање божанских тајни скривених у стварима и њиховим узроцима''. У богатом низу песама Дајане Петровић сусрећемо се са религиозним стиховима, али и са песмама широког тематско-мотивског спектра: о љубави, природи и завичају, о песми, сну и чину стварања, о новијој историји, свакодневици и избегличкој попутбини.. Прва књига Дајане Петровић носи надахнуто усијање песме у матерњем језику, поседује оно преко потребно ''недремано око'' што у свему види могућност за песму. Ова песникиња припада оном таласу младе српске поезије, који своје мотиве и призоре црпи из ратних и поратних (избегличких и болних) искустава преломљених у психи младог бића жељног пуноће живота, стварања и хармоније.

 

 

Песнички првенац Милана Ракуља, ''Глуви путник'', бурни је лирски водич кроз, такође, збегове и изгоне, збирка поезије исписана деликатним искуством и болом, амалгам рационалног и ирационалног аспекта свести, у сталној потреби да се именују разлози песничке инспирације. На трагу репрезентативне српске боемске поезије, овај даровити млади поета исписује своје сонете, катрене, дистихе, секстине, мешовите и слободне стихове. Појава младог Милана Ракуља на савременој српској песничкој сцени веома је драгоцена у односу на наплавине тзв. поезије тихог геста која утуљује жижак надахнућа и рециклује беживотно труње речи у апстрактну артифицијелност израза. Милан Ракуљ је песник који обзнањује и обнавља златоносну жилу куцавицу стражиловске линије певања додајући јој, дабоме, валере сопственог талента и искуства, пркоса и мегдана. Нема сумње, првенац Милана Ракуља, ''Глуви путник'', доноси нам гласног песника.
Ова престижна награда, која се додељује од 1973. године, свечано ће лауреатима бити уручена 4. септембра на Стражилову, у оквиру 39. Бранковог кола које ће трајати од 3 – 13. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду.

ДИРЕКТОР БРАНКОВОГ КОЛА

Ненад Грујичић

БРАНКОВО КОЛО
Сремски Карловци


Сремски Карловци, 2. август 2010.

---

---

Frontpage Slideshow (version 2.0.0) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Rss