Na današnji dan pre 80 godina na glavnim trgovima nemačkih gradova spaljena su dela Trockog, Mana, Lesinga, Frojda, Cvajga u ime nove istorije Nemačke.
Pre ravno osam decenija, 10. maja 1933. nemački dnevni listovi izašli su sa dugačkim spiskovima „dekadentnih pisaca, autora čije knjige nisu bile u skladu sa „nemačkim duhom”. Uz liste pisaca demokrata, komunista, socijalista, Jevreja iz Nemačke, ali i iz celog sveta, stajala su obaveštenja na kojim sve mestima će biti moguće da se „nova Nemačka” oslobodi tog „smeća”.
Uveče tog istog dana, 10. maja 1933. na Opernplacu u Berlinu i na glavnim trgovima još 21 grada Nemačke, napravljene su „logorske vatre nacističke budućnosti” , velike lomače na kojima je spaljeno desetine hiljada knjiga, čime je najavljeno novo razdoblje u istoriji nemačke i svetske kulture.
Potpaljivanju „visoke peći nemačke kulture” na Opernplacu u Berlinu prisustvovao je i rajhministar propagande Jozef Gebels.
U tim „visokim pećima novog nemačkog duha”, sve do avgusta 1933, spaljeno je, prema nekim podacima, najmanje 35.000 primeraka knjiga raznih autora i različitih sadržaja i žanrova.
Tako su na lomači na Opernplacu u Berlinu izgorela sva dela Karla Marksa, Roze Luksemburg, Avgusta Bebela, a u pepeo su pretvorene i sve knjige nastale do 1933. Eriha Marije Remarka, Hajnriha Mana, Bertolda Brehta, Sigmunda Frojda, Stefana Cvajga, Liona Fejhtvangera …
Plamen nacističke lomače je te majske noći na glavnom trgu u Berlinu „pročitao” šta piše u „Komunizmu i bakunjinizmu” Fridriha Engelsa, u „Jevrejskoj mržnji prema sebi” Teodora Lesinga, a nije bio milosrdan ni prema „Nemačkoj republici” i „Pozivu na razum” Tomasa Mana, „Primenjenoj lirici Eriha Kestnera”, „Terorizmu i komunizmu” Karla Kauckog …
Lomača je zahvatila i dela strane literature prevedena na nemački koja su se zatekla u javnim bibliotekama. Tako su pored Lenjinove „Diktature proletarijata” u berlinskom majskom ognju izgoreli svi radovi Lava Trockog objavljeni do te istorijski sulude 1933. godine, zajedno sa „Pitanjima lenjinizma” Josifa Staljina.
Na ognjenim policama berlinske biblioteke „Lomača 1933” našao se odnekud i „Oslobođeni Don Kihot” Anatolija Lunačarskog uz „Oganj”Anrija Barbisa, i to u društvu svih dela Teodora Drajzera i Džona Dona Pasosa.
Plamen berlinske lomače zahvatio je i roman Ernesta Hemingveja „Zbogom oružje”, „Istorijske zapise” Herbera Velsa, kao i reportaže Džona Rida „Deset dana koji su potresli svet.”
————————————-
Spalite i mene
Bertold Breht je napisao pesmu „Spaljivanje knjiga” u kojoj jedan progonjeni, ali zaobiđeni pesnik vapi: „Spalite i mene!”
Posle naredbe režima o javnom spaljivanju/ knjiga štetne sadržine, kad su posvuda/ podsticali volove što su kola s knjigama/ vukli ka lomači, jedan progonjeni pesnik/, jedan od najboljih, proučavajući spisak spaljenih/, odjednom otkri, sav preneražen, da su njegove knjige/ zaboravljene. On pohita pisaćem stolu/, okrilaćen gnevom, i napisa pismo glavešinama./ „Spalite me! –pisalo je njegovo krilato pero. – Spalite me!/ Ne činite mi to! Ne izostavljajte me! Zar ja/ u svojim knjigama nisam pisao samo istinu? A vi/ sad postupate sa mnom kao s lažovom! Naređujem / vam/ Spalite me!”
Branko Rakočević
izvor: politika.rs
