Matica srpska je ove godine u okviru svoje edicije “Prva knjiga” objavila knjigu “Zov okeana” Barbare Novaković, za koju postoji sumnja da je većinom plagijat.
Redakciji 021 javila se Novosađanka Katarina Savkov koja tvrdi da je više od 50 odsto knjige “Zov okreana” preuzeto sa njenog bloga “Alana u zemlji klikera”, koji je od 2007. godine vodila na Mojblog.rs domenu.
“U martu ove godine slušala sam radijsku emisiju “Utorkom u sredu” i primetila da izvesna Barbara Novaković, u okviru predstavljanja svoje buduće knjige, čita moje pesme. Odmah sam reagovala i toj osobi pisala putem Fejsbuka objasnivši joj šta je uradila, naravno, uz dokaze koje posedujem. Nakon toga Barbara gasi svoj profil, a rukopis umesto da povuče sa konkursa Matice srpske, ona ga ipak objavljuje u novembru ove godine”, priča za 021 Katarina Savkov.
Ona napominje da je od pedesetak stranica knjige “Zov okeana” bar dvadeset njeno, ponegde sa malim izmenama a ponegde i doslovno, o čemu kaže da poseduje dokaze, iako je blog pre izvesnog vremena ugašen.
Kada se Katarina obratila urednici edicije “Prva knjiga” Vladislavi Gordić Petković, iz Matice je stiglo sledeće obrazloženje:
“Autor koji izdavaču pošalje rukopis potpisan svojim imenom automatski preuzima punu odgovornost za autorstvo, i sva prava i obaveze koje iz tog čina proishode. Nijedan urednik nema zakonsku ili ugovornu obavezu da proverava autentičnost dela izabranog za objavljivanje. Hvala vam što ste mi se javili, ja ću se potruditi da vidim koje dalje mere u ovom slučaju treba preduzeti”, piše u odgovoru iz Matice srpske.
I novinari u problemu oko autorskih prava
S obzirom na to da se i novinari, posebno oni koji se bave elektronskim medijima, susreću sa problemom oko preuzimanja njihovih tekstova i fotografija, što su slučajevi koji nikad ne završe na sudu, 021 je potražio zvanično obrazloženje od advokata kao i Zavoda za intelektualnu svojinu.
“U konkretnom slučaju Matica srpska mora da snosi neku vrstu odgovornosti, shodno ugovoru koji ima sa autorom. Ukoliko postoje čvrsti dokazi da je reč o plagijatu, autor tih pesama može da tuži pomenutu autorku izdate knjige i tako zatraži zaštitu svojih prava, shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima”, objašnjava Branka Totić, direktorka Zavoda.
Kada su mediji u pitanju, situacija je takva da ukoliko je reč o agencijskim vestima ili javnim događajima, ne može biti reči o povredi autorskih prava.
“Sa druge strane, kada je reč o autorskom ili istraživačkom tekstu, kada autor poseduje dokaze da je tekst njegov, a da je taj tekst neko nedozvoljeno reprodukovao, onda to svakako potpada pod povredu Zakona o autorskim i srodnim pravima. Ista situacija je i sa fotografijama”, kaže za 021 Branka Totić.
Kako 021 saznaje, sugrađanka Katarina Savkov planira da na sudu traži zaštitu svojih autorskih prava.
(Gordana Ćosić)
izvor: BKG
Ове ствари су страшно узнемирујуће. Ако ме је ишта узнемирило у Нушићевом “Покојнику”, то је била крађа научног рада. Ми смо земља плагираних доктората, плагираних људи и плагиране културе, очигледно.
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/503206/SOKANTNO-Pesme-plagirali-Davico-Popa-Cesaric
На овим линковима можете погледати двије критике на Дончићеву књигу :
1 .
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=90039
2 .
http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE+%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+2/1749348/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D1%83+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8.html
Ово је велика срамота ! Красти туђе и присвајат као своје . Шта је дотична овим хтјела постић ? Наравно да пјесници различитих генерација , вјекова , миленијума могу се у неким идејама срести али да имају идентичне ријечи то је немогуће . На примјер : многи пјесници који пјевају о изгубљеној љубави сложи ће се да је то велки духовни али и физички губитак ( али и не морају ) , описат ће га слично , али никад са идентичним ријечима .; своју тугу описат ће можда идентично али никада истим ( копијским ) ријечима односно строфама и стиховима јер можда сви ми имамо исти осјећај кад нас неко остави али пошто смо сви ми посебни као једнинке са именом и презименом , из различите околине ( што и није толико битно ) као и познаваоци различитих људи и особâ које нас укружује али највише због наше личности као јединствене , посебне и слободне индивидуе сви ћемо то изразит својим ријечима које нису исто са оним који је имао исти доживљај (нпр као губитак вољене особе ) .
Веома ми је жао због овога што је се десило . Правој пјесникињи стихова , које су украли са њеног сајта желим да побједи лоше , искварене и плагијаторске душе . Мора да је ова дјевојка желила да се искаже пјеснички али услед недостатка воље и постојаности одустала је да изграђује свој властити стил пјесме , а пошто је јој жеља да нешто објави била јача од стрпљења , труда и тражења Божије милости за посао који ради она је се усудила на такав један чин који су људи свих вјекова осуђивали . Наравно њу нетреба осуђивати него њен чин .
Понекад посјећујем овај сајт и ово ми је први пут да нешто коментаришем . Жао ми је што се дешавају овакве ствари , и жао ми је што се људи ако имају жељу да нешто напишу неослањају само на свој труд и на дар који је им Бог дао или који ће нам дати . Можда од наше збирке не буде ништа , можда нас нико не буде читао , али као што је писао Дучић пошто је примјетио да ће се у будућности све више и више писати , ако бар неко научи једну нашу пјесму или више људи ми смо успјели . Нетреба да људи због славе стварају плагијат и кич јер тако славу и признање сигурно неће добити . Друго је ако је пјесма слаба из незнања или из непознавања пјесничке технике , такав аутор врједи поштовања јер је имао жељу за писање а због те жеље није се користио крађом . Уосталом мислим да онај ко пише то ради због саме љубави према тоне чину , да нешто покаже , прикаже , да читатељ нешто осјети , да и себе можда испуни . . . а не због славе ( која је у књижевности ријетка а поготово у пјесништву ) .
Uvijek ću iznova biti pogođena plagijarizmom, koji me osobito u ovome slučaju uzbunio.
Svjesna sam da svi mi (blogeri ovakvi ili onakvi) s punom odgovornošću prosipamo crnilo svojih pera nesposobni da ih adekvatno zaštitimo, svjesni da mogu biti ukradeni, svjesni koliko smo onemogućeni dokazati istinu.
Snažno me potresa svaki ovakav slučaj iako si uvijek kažem “oguglala si”, ali nisam.
Osoba koja je u stanju doslovno kopirati tuđi osjećaj, tuđu suzu, bol, osmijeh, kamenčić u rijeci, zraku sunca na dlanu, ne vrijedi kao čovjek. Nedostaje mi riječi kojima bih izrazila nemoć i tugu da pomognem, osobito nakon što pročitam da je dotična copy-paste stručnjakinja čak maltene i priznala kako je “50 %” rada njezino.
Kamo ide ovaj svijet? Kako takva osoba živi sa sobom? Izda knjigu? Potpisuje je?
I što nam onda svima znači pojam “krađa intelektualnog vlasništva”?
Iskrenu potporu svakoj autorici i autoru koji prolaze kroz ovaj mračni blogerski tunel, koje gazi plagijarizam.