Zašto da bude jednostavno kada može da bude komplikovano, to je princip kada je reč o primeni novog Zakona o javnim nabavkama u bibliotekama, pa i u kulturi uopšte.

Bibliotekari kažu da je procedura nabavke knjiga toliko usložnjena ovim zakonom, da je potrebno da se čitav jedan tim bavi samo administrativnim poslom.

Tako da ako neko dođe u biblioteku i traži neko novo izdanje „Lagune”– na primer knjigu „Naš brat: život kapetana Flore Sends” Luize Miler, novi roman Rju Murakamija „Plavo, gotovo prozirno” iz „Buke”, knjige „Službenog glasnika” o savremenoj umetnosti ili novi roman Alberta Mangela „Svi su ljudi lažljivci”, objavljen u „Geopoetici”, vrlo lako se dešava da te knjige uopšte ne može da nađe. I to ne zato što su na čitanju, već zato što ih na policama uopšte i nema.

Danica Otašević, upravnica Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” iz Čačka, pojašnjava da je Zakon o javnim nabavkama stupio na snagu 1. aprila, i da od tada ova biblioteka nije kupila ni jednu knjigu, pre svega zato što zaposleni ne znaju kako zapravo da primene taj zakon.

– Ne znamo da li da idemo sa direktnim pogađanjem ili sa principom tri ponude, a naročito smo zbunjeni posle izjave ministra kulture Bratislava Petkovića da će javne biblioteke biti izuzete iz sistema javne nabavke. Dva meseca čekamo zvaničnu informaciju – kaže Danica Otašević.

Kafkijanski lavirint administracije, u koji su zapale knjige, čitaoci i bibliotekari, ona objašnjava na sledeći način:

– Ako određena biblioteka, sa jedne strane, želi da nabavi knjigu od nekog izdavača, treba sa njim da se dopisuje, i da uzima još dve neke „falš” ponude da bi ih imala ukupno tri, samo da zadovolji formu. Sa druge strane, ako hoće da uđe u postupak pogađanja sa jedinim izdavačem neke knjige, od Uprave za javne nabavke treba da traži odobrenje za to, da sve široko obrazloži, pa da tek onda uđe u pogađanje. Bilo koji postupak da se primeni, ne može biti završen za mesec dana. Pošto prvo treba da se piše Upravi za javne nabavke kako bi ona odobrila postupak sa pogađanjem, a najmanje mesec dana je rok da se od Uprave dobije odgovor – ističe Danica Otašević, uz bojazan  da dva miliona dinara, koje je opština dodelila za kupovinu knjiga za pomenutu čačansku biblioteku, neće moći da utroši do kraja godine.

– Po ovom sistemu treba da kupimo tri hiljade knjiga od pedeset izdavača, pa zamislite koliki je to posao. Zbog svega toga je stala nabavka knjiga, biblioteke su u čitavom zakonu kolateralna šteta, a čitanost ne može da se pospeši bez knjiga u bibliotekama. Put ovoga zakona i ove kulturne politike jeste da se jednoga dana zatvore sve biblioteke. Ako neko dva meseca dolazi u biblioteku zbog nekog izdanja, i ne nalazi ga, onda više neće ni da je posećuje. Ovaj zakon je nelogičan i neprimenjiv, i radi se na tome da sve bude komplikovanije i zamornije, kako bismo svi digli ruke od svega – ponavlja naša sagovornica.

Jasmina Ninkov, upravnica Biblioteke grada Beograda, takođe objašnjava da i ova ustanova kulture mnogo zaostaje za aktuelnom izdavačkom produkcijom zbog nedostatka sredstava i glomazne procedure nabavke.

Ona ističe problem nedostatka novca, zbog toga što bi za Biblioteku grada Beograda, u odnosu na broj stanovnika, nabavka trebalo da bude u visini od devedeset miliona dinara godišnje. A ove godine biće u tu svrhu izdvojeno najviše dvanaest miliona.

– Pod ovim uslovima, mehanizam za kupovinu knjiga otežan je i zbog toga što određene knjige postoje samo kod jednog izdavača, dok se po novom Zakonu o javnim nabavkama traži da se javi više ponuđača. Ako tražimo knjigu „Veliki rat” Aleksandra Gatalice, znamo da ju je objavio samo „Vulkan”. Veliki problem nastaće za male izdavače jer se učešće na tenderu plaća. Najbolje za sve nas biće pravno izuzeće iz poštovanja ove procedure, i zbog toga i čekamo rasplet svih događanja. Ovako su se biblioteke našle između dva velika problema: jedan je sve manje sredstava, a drugi je sve drastičnija procedura same nabavke, koja takođe košta i zahteva rad pravnika, službenika za javne nabavke, što je iskušenje za male biblioteke – mišljenja je Jasmine Ninkov, koja podvlači činjenicu da svuda u svetu biblioteke potpuno slobodno kupuju knjige, bez ikakvih tendera.

– Jedini način koji bi bio najbolji i za čitaoce i bibliotekare bio bi da se određeno izdanje nabavi kada se za njim ukaže potreba, a tu može da bude i neka starija knjiga, časopis, elektronsko izdanje, koji nedostaju bibliotečkom fondu. Sve ovo vodi biblioteke u nabavku knjiga najviše dva puta godišnje i iziskuje ogromnu proceduru – dodala je naša sagovornica.

Kako saznajemo, pravni tim Ministarstva kulture i Narodne biblioteke Srbije radi na razrešenju ovog problema, ali se sve odgađa od nedelje do nedelje.

Republički otkup knjiga, koji raspisuje Ministarstvo kulture kao deo kulturne politike, i koji je dosada bio jedna je od mera kojima se pomažu biblioteke, još uvek nije raspisan za ovu godinu. A čitaoci se pitaju gde su nove knjige.