NAJBOLJI SVET

ja ću živeti
u najboljem
od svih
svetova

čim ga dovršim

KRATKO UPUTSTVO ZA PRIPADNIKE NESTAJUĆIH VRSTA

u slučaju pripadanja
jednoj od nestajućih vrsta a
to lako može da se desi
moraš spustiti nos
da profil bude nizak

između ostalog i
na tome treba insistirati
na licu ne sme da se vidi ništa
a najmanje od svega
treba da se vidi lice
emocije gnusne izdajice

organe
na vreme treba zaveštati:
srce – ljubavi
mozak – razumu
ruke – stvaranju
noge – kretanju
obraze – poštenju
snagu – pravednosti

i na svaku podlogu seme da baciš
pa ako nikne
ostavi mu ovu pesmu

ZA MESO

krupije skuplja čipove i
dobitnicima ih ubacuje u ždrelo

živi ljudi
skaču u grotlo
mašine za mlevenje mesa

pijani klovnovi
izvode svoje predstave

ulične svetiljke
čekaju pse

plemena uživaju u krvavim ritualima
oko mašina za mlevenje mesa

poglavice trguju
mesom i mašinama

posle se hvale
u novinama

krupije skuplja novu turu čipova i
dobitnicima ih ugrađuje u zube
u srca
na grudi
i svi su srećni do imbecilnosti

stigle su nove mašine
za meso

DA JE RAZUM POBEDIO

vredi žaliti
samo
ukoliko znaš o čemu se radi

insistiram
da preskočimo besmisleno nabrajanje
šatro poetiku i
izlizane takozvane metafore

budimo realni:
da je razum pobedio
pesme bi bile bolje
cveće bi lepše cvetalo
vazduh bi bio mirišljaviji
reči bi bile punije
ali bi automobila i zastava
bilo manje

vredi žaliti
ali ne vredi kukati

ne valja se
u javnosti brukati

JEDAN VRLO POETIČAN POPIS SVAKODNEVNIH SRANJA

jedna po jedna lažna informacija
puna pepeljara kao izanđala slika
plata koje nema i neizvesna budućnost
gomila lažnih osmeha i režanje besnila

opterećeni pogled hvata umorne oči
dužnici koji se kriju u žbunju
poverioci koji lome rebra
jedno veliko prenemaganje i pretvaranje
sve važniji seks koga svuda ima
ili nigde nema

pare same po sebi
mnoga iluzija o sebi i drugima
paranoja
profesionalni parničari
stranački janičari
veštački paradajz

neizrecivo glupe reklame i
korumpirani članovi komisije

jedna pesma u nastajanju
o velikom sranju iz dana u dan

EU TAN AZIJA

istorijsku histeriju
histeričnu istoriju
treba lečiti svime
što pod ruku dođe

ozbiljni su to
delirijumi

u akutnim slučajevima
ni eutanazija
nije isključena

MOJ JEZIK

moj jezik je apatrid
višestruki državni neprijatelj
gordi prognanik
begunac pred zakonom licemerja i
licemerjem zakona

govorim ti na njemu
a ti vidi
snađi se i
ne brini šta ćeš reći
ako imaš šta da kažeš

kad zađe sunce
svi na njemu
sanjamo

ZATIM SMO PRIČALI

zatim smo pričali o
inflaciji morala i
visokim kamatama na bolećivost
ako to već tako hoćete da zovete i
zaključili smo da se
osećamo jako usamljeno i
da polako počinjemo da jedino verujemo odrazu ogledala

zatim smo pričali o
inflaciji morala i
visokim kamatama

BLAGO

blago onome kome su uskratili osećaj časti
ali mu nisu uskratili
akademske počasti

blago vlasti kojoj su uskratili odgovornost
ali joj nisu uskratili
policiju

blago vuku kome su uskratili babu i lovca
ali mu nisu uskratili
crvenkapu

blago i meni
sa svima njima

ROBOVI GOSPODARSTVA

gospodar nema ruke
ni stomak ni oči

magla je
od gladi i pogleda

gospodar jede
uvek
gospodar je gladan

gospodar je mnogo gladan

kao rob svoje gladi

I TAKO DALJE U TOM SMISLU

što se mene tiče
najbolje bi bilo da me bacite lavovima ili tigrovima
verujem
variće me dugo i
biću koristan u krajnjoj liniji
na jedan
krajnje ljudski način
na način krvi i mesa
a ne na način
mašinske sadistike
sveopšte statistike
koja odbrojava
sa velikom radošću
broj resetovanja u prosečnom ljudskom veku
bajpas po glavi stanovnika
broj penzionera za otpis
tonažu hrane za topove
i tako dalje
u tom smislu

PEPEO

da biste nas shvatili ozbiljno
moramo se posipati pepelom

žao mi je
pepela je nestalo

dajte da se pospemo nečim drugim
pa da počnemo

ozbiljni smo u šalama
koje nisu smešne

stigli smo u ono vreme i
na ono mesto
čije imenovanje nema nikakvu snagu

ropstvo

veseli robovi
posuti pepelom
zabavljaju okupljene

NEŠTO O NEMOĆI

te večeri
zapisali smo nešto o nemoći i
tome
šta je smešno u beznađu

u beznađu je
pisali smo
najsmešnija nada

a to nam nije
prvi put

znamo se
beznađe

znamo se
nado

nasmejte se od srca
pa da se zaključamo
u svojim beznađima
u kojima nas još samo nada
drži u životu

SUNCE SE NE VIDI OD OBLAKA
epigonima

otkada smo tragali za izgubljenim vremenom
nekoliko ugroženih životinjskih vrsta se samoistrebilo
sviđalo ti se kako mi se rukav trese
dok brljam po tuđim džepovima
znaš da sam sve izmislio usput
zar ne
ja sam u stvari samo izgubljeni štreber
moju zalutalost je opevalo zujanje bandera
znaš me
a ipak
još uvek ostavljaš vatrogasne aparate sa isteklom garancijom
to je tvoj način da mi kažeš
da ti kasni

čudno
baš svakog dana ti kupujem
očajne kolutiće i ako se udaš za mene
budi sigurna
zlostavljaću te
zapostavljaću te
dok za šankom mi se omakne poslednji Miljkovićev stih
dok bauljam po kalu metafizike
tražeći ono sećanje
koje je prvi homo sapiens zaboravio da prenese drugom
ipak
volim te
mislim
jer ja sam romantičan i moram nekoga da volim
kao što zupčanik mora da se podmaže
i da bih te voleo
ti moraš da patiš i na kraju umreš
i ja moram da patim za tobom i budem mrtav pijan
jer ja te tako volim
sagorevajuće
da ću na kraju umreti i ja
dokusuriće me poreznici
rastrguće me bankarski službenici
odneće me pauk zbog tebe
koja si jedina umela sa mnom da tražiš
izgubljeno vreme
iako znaš da mi nikada nikakvo vreme nismo ni gubili
jer mi smo sposobni da izgubimo samo sebe
u potrazi za izgubljenim pesmama
mislima
željama i životom

POGLED VOJNIKA ŠULCA

pojave
poput Vojnika Šulca
spadaju u statističke greške

prezrene samoubice
kukavni moralisti

znate već

ljudi
poput Vojnika Šulca
ne broje se u žrtve

sećanje
na Vojnika Šulca
nije predviđeno

poznavanje
Vojnika Šulca
navlači sumnju

poštovanje
za Vojnika Šulca
nasmeje ljude do suza

priča
Vojnika Šulca
nema reči

pogled
Vojnika Šulca
razoružava izgovore

njegova leđa
nose težinu nade

POREKLO VOJNIKA ŠULCA

možda te nije rodila majka
u krvi i placenti
možda
možda te nije hranilo mleko
ni smirivali treptaji razneženog srca

možda te je rodila nemoć
pojmljenja
šta čovek može
šta treba da radi

možda te je hranio očaj
a budilo srce koje skače

možda

ali nije važno

jer čista nada
čini te besmrtnim

*Napomena
Ime vojnika Šulca je upisano na spomeniku u Smederevskoj Palanci, među imenima ostalih žrtava fašističkih zločinaca. Reč je o pripadniku Vermahta koji je odbio da strelja civile i, momentalno, kao vojnik koji je odbio naređenje od strane svojih nadređenih stavljen pred streljački stroj. Ovaj gest je odbranio ne samo čast tzv. običnog nemačkog čoveka koji se suprodstavlja zločinu, već je odbranio i samo značenje reči „ljudskost“. Postoji, međutim, jedan problem: naši istoričari sa kojima sam ja razgovarao ne žele da potvrde postojanje ovog vojnika, tvrdeći da je reč o mitu koji je stvorila posleratna vlast. U tome se sa njima slaže jedan deo njihovih nemačkih kolega. Međutim, prošle godine je Dojče vele objavio priču o vojniku Šulcu, navodeći da je reč o čoveku koji je, pre moblizacije bio dekorater izloga. Ovakav stav istoričara meni je nerazumljiv, čak ga smatram cinizmom. Šta god da je u pitanju – vojnik Šulc je morao postojati! Ako istorija neće da prizna, poezija hoće. Ljudskost mora pobediti militarističku subordinaciju. Ove pesme posvećene su svima koji rizikuju svoj život stavljajući ga kao žrtvu na oltar ljudskosti. Dok je takvih ljudi, biće i čoveka. Ako dozvolimo da ih ubiju kukavičke mitomanije, ne ostaje nam ništa, čak ni nada. Na našim prostorima ovakav div-junak zvao se Srđan Aleksić.

Nenad Glišić

Rođen 1972. godine u Kragujevcu gde i sada živi i radi na svetskoj revoluciji. Samostalne knjige: “Domovino, ti si kao ciroza jetre” (pesme); “Himne kamikaza” (pesme); “Cvetovi Hirošime” (haiku); “Pesmice o prirodi i društvu” (pesme); “Sve o Psovaču” (roman); “Lica i situacije” (kratke priče); “Anahronike” (poema); “U hladu drveta saznanja” (pesme).
Dobitnik nagrade “Đurin šešir” za zbirku “Doba. Ciklusi” 2013. godine.