Te sam godine, međutim, u mladalačkoj nadobudnosti, videla a previdela ono najvažnije – film Etorea Skole Ružni, prljavi, zli, snimljen u slamovima na obodu Rima.

Seća li se još iko pater familiasa Điaćinta (Nina Manfredija), na jedno oko ćoravog milionera iz karton sitija s pogledom na Vatikan?  Novac koji je dobio kao odštetu za izgubljeno oko sakriva na najnemogućnijim mestima: u poljski klozet, pod babu koja iz invalidskih kolica improvizovanih od razvaljenog automobilskog sica po vasceli dan gleda crno-beli test signal RAI 1, u gaće, rupu u zidu… Ne bez razloga. Svako od članova njegove živopisne familije – sve samih brkatih žena, džeparoša, prostitutki, prosjaka, secikesa, bogalja, travestita, bezbrojne musave dece začete pod zajedničkim krovom po sistemu ko koga stigne – ima ideju šta bi sa Điaćintijevim milionom. Kada on u trećinu bračnog kreveta dovede i svoju ljubavnicu, mlađu i deblju od zakonite brke, i sa njom počne da krčmi milionče na pečenje, svima prekipi i odluče da ga otruju a novac podele. Ne uspeva im, a razjareni Điaćinto poliva potleušu benzinom i pali je. Ni njemu ne uspeva masovni zločin. Film se završava tako što ponovo svi žive zajedno, samo što je njihov bedni kućerak sada i nagoreo, a doselili su se i još neki ljudi kojima je zgarište prodato…

Film sam ponovo, sasvim slučajno, videla u Kinoteci ranih devedesetih. I namah pomislila kako je Skola predvideo raspad Jugoslavije i snimio ga, na svoj način, lepih petnaest godina unapred. Sledeći put, ne mogu više reći slučajno, pogledala sam ga nedugo nakon lex-specijalne ‘pobede’ tromesečnih šetnji 1997. Opet je Skola bio video ‘moju budućnost’. Tokom bombardovanja 1999. nisam ni mogla ni morala u Kinoteku. I film sam znala napamet, i da je sve već odavno snimljeno, na periferiji Rima, jedino je taj put bila u pitanju koprodukcija sa Holivudom. Petooktobarske promene brzo su mi pokazale da smo i dalje ružni, pljavi, zli. Povremeno ne znam tačno ko drži mišomor a ko kantu sa benzinom ali sam sigurna da je igra i dalje u toku.

Etore Skola definitivno je snimio film mog života. Nevolja je u tome štoga nisam birala.

Večernje novosti 22.08.10.