Naime, kao u povremenoj praksi u prevođenju naslova knjiga i filmova, dramskom tekstu je trebalo promeniti naslov. U pitanju je komad koji je, iako napisan na španskom – što je jedini put da sam nešto napisao na kasteljanu – premijerno izveden na katalonskom, u maju 2004. godine u Tarasi kraj Barselone, u produkciji Instituta za Teatar. Reč „nomadi“ je u komadu primenjena na mlade raznih nacija sklone čestoj promeni sredine, pa i države. Takvih je Barselona puna. Reč „nomadi“ na srpskom ne može da upućuje na sličnu populaciju jer mi praktično nemamo strance; čak ih, u njihovom nedostatku, veštački proizvodimo. Pošto u pisanju drame, za razliku od situacije u pisanju proze, verujem u kategoriju neophodne tematske aktuelnosti, valjalo mi je promeniti naslov. Na kraju je drama u Beogradu izvedena pod naslovom „Tvrđava Evropa“. U odnosu na troje njenih likova koji su Katalonci, on je značio prostor koji je osvojen nakon što su njihovi roditelji iz razloga političke prinude decenijama boravili u predvorju tog prostora. U odnosu na likove Ruskinje, Čileanke, jednog Ostrvljanina i Katalonca sa decenijskim iskustvom boravka u Indiji – nomade – „Tvrđava Evropa“ je značilo svakodnevičke prepreke multikulturalizma na tuđem terenu. U odnosu na srpske gledaoce, sintagma o kojoj govorim je trebalo da znači prostor koji tek treba osvojiti – i još uvek nam ga tek treba osvojiti – i prepreke multikulturalizma u svakom slučaju. Iako je komad pisao neko ko kao građansko lice veruje u multikulturalizam, ali sebi kao autor dozvoljava da uperi najjače svetlo na njegove svakodnevičke prepreke, ponekom se moglo učiniti, imajući u vidu i činjenicu da je naslov zapravo prevod pesme“Fortress Europe“ politički namerno neintegrisane grupe „Asian Dub Foundation“, da „Tvrđava Evropa“ možda znači da zapadni deo kontinenta valja smatrati neosvojivim bedemom, nečim čemu se ne treba prikloniti kada se već – govoreći militaristički – ne može osvojiti…

Sličan problem mi se pre toga desio kad sam prevodio najznačajnije delo katalonskog autora Žesusa Monkade na srpski: kod „Lagune“ njegov naslov glasi „Srušeni grad“. Izvorni bi značio nešto kao „staza za vuču plovila“. Vuku ih mazge. Ako na srpskom reč „Nomadi“ može da znači Romi, „Cami de sirga“ ovde stvarno ne znači ništa.

Utoliko, kao da se svi prevedeni tekstovi s katalonskog na srpski i vice versa seju na nedovoljno plodnoj zemlji. Kao da bi bilo neophodno najpre da se dve kulture upoznaju kako bi pojedinačni simboli poput prevedenih dela bili potpunije shvaćeni u drugoj kulturi. U tom smislu bi, bar za neko vreme, prilikom odluke o tome koji naslov prevesti, bilo plodotvornije obratiti pažnju na rečnike, enciklopedije i istoriografske knjige nego na prozu i poeziju. Nažalost.

Igor Marojević – blog