DEPONIJA EVROPE

I live on the Balkans, govorim turistima iz Evropske unije,
I write poetry, objašnjavam čime se bavim;
klimaju glavom sa odobravanjem penzioneri 
iz Folksvagenovog pogona u Volfsburgu:
ne sumnjam – poezija Balkana je egzotična destinacija
zapadnoevropskih turista.

Vetar diže rub suknje jedne preplanule Nemice,
dame u godinama sa etno đerdanima,
slušam tvrde glasove što izgovore imena zemalja
čije jezike ne smem više da razumem:
Montenegro, Croatia, Bosnia and Herzegowina, Serbia. 

A primetna je obnova monarhije:
u cvetanju jorgovana serbijanskih varoši
feudalizam neoprostivo stiže ovog proleća.

Tešim se kako trgovina ide, 
kako ide piraterija diskova, kozmetički proizvodi…
U centru ovog malog grada na jugu države
ubeđuju me da je preko granice istok, 
a sve je u mešanju slogova čajniz, ciganjskih
i serbijanskih.

Sunce je u lavi zapada naglo zašlo preko moje usne, 
grizem je od svraba, skupljam robu, 
odlazim sa trga ne okrećući se… Iza mene
praska, žubori, glagolje stranci i domoroci.
A ima li rešenja sem ljubavi za Balkan,
oficijelnu deponiju Evrope.