Na osmoj Medjunarodnoj konferenciji u Dubrovniku “Socijalna i kulturna istorija

Jevreja na istočnoj obali Jadranskog mora”, o čemu nam piše Melita Švob,

učestvovalo je 35 istraživača jevrejske kulture, sa temom “Magija i medicina”, što je

dokaz da i nadalje naučnici iz Engleske, Francuske, Italije, Španije, Portugala,

Turske, Hrvatske i Srbije zajedno razmatraju rezultate svojih istraživanja.

Ali, da sem naučnih i stručnih istraživanja mogu da se pročitaju i natpisi: “Neka svi

Jevreji i Jevrejke napuste naše kraljevstvo i neka im se nikada ne dozvoli povratak”

– saznajemo od Sofije Živković iz putopisa ovog leta po Španiji, koji je napisala za

“Nekad i sad”. Da se “Dani jevrejske kulture” danas održavaju ne samo u 27

evropskih zemalja već i u Srbiji, pročitajte u tekstu Milice Tomić.

Novinar Raul Tajtelbaum prisustvovao je manifestaciji povodom godišnjice

oslobodjenja logora Bergen Belzen i on smatra da bi “Zaborav Holokausta bio izdaja

prošlosti”. Da se dogadjaji iz Drugog svetskog rata ne zaboravljaju može se pročitati

i u tekstu “Sećanje na Buhenvald” kojim je književnik Ivan Ivanji otvorio ovogodišnji

Festival umetnosti u Vajmaru. Donosimo i odlomak iz njegovog romana “Slova od

kovanog gvoždja” koji u oktobru objavljuje beogradska izdavačka kuća “Stubovi

kulture”. I još jedan prikaz romana, ovog puta Filip David piše o “neobičnoj,

drugačijoj knjizi” Tatijane Cvejin, u čiji jednodimenzionalni svet (u literaturi), ulaze

politika, istorija, pokazuje se naličje, druga, tamna strana života, gde svoje mesto

zauzimaju strah, mržnja, ljudske izopačenosti. Dakle, ponovo su umetnost i politika

nerazdvojni.

Prenosimo razgovor Miše Vujičića sa Davidom Albaharijem iz NIN-a o njegovom

novom romanu – Ćerka, takodje u izdanju “Stubova kulture”.

Jusuf Hećimović nam je poslao svoj prevod pesama Jehude Amihaja, pa “Kada je u

pitanju svijet” i druge pesme možete pročitati na 22. strani, zatim i “Masadu” –

reinkarnaciju trenutka istorije – stihove Igora Šipića u kojima se sažimaju kultura i

poezija sa politikom, tako da opet dolazimo do zaključka da se ovi pojmovi ne

razdvajaju u umetnosti, mada se u životu medjusobno uništavaju.

I ponovo dolazimo do večne teme, antisemitizma, ovog puta u Švedskoj, o čemu

piše Ronald S. Loder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa.

Svakako, nismo mogli da mimoidjemo ni pregovore Benjamina Netanjahua sa

Mahmudom Abasom u Vašingtonu, koji su u centru pažnje izraelske javnosti, mada

tek na začetku.

Na narednim stranicama možete pročitati i druge vesti sa početka školske godine i

prikaze novih knjiga kao i o gasnim poljima Izraela u tekstu “Svet u kome živimo”.

A gde se nalazi “perla, ogrlice Stvaranja” saznaćete iz “Geopisa” Maria Heinala.

Ana Šomlo