Исто тако, 22. септембра 2010. године у галерији Клуба дома ваздухопловства ”Икар” у Земуну било је бучно и препуно на отварању већ традиционалне изложбе и промоције издања из Едиције 12+1 ”Лице ствари” Никите Данилова, нисмо ни ми пропустили прилику за кратак разговор са Гвозденовићем. Узгред, он се није одмицао од свог пријатеља и госта у Србији, великог румунског песника Никите Данилова.
А сутрадан, побратимиле су се 15. београдска са темишварском гимназијом ”Досиетј Обрадовић”…
Ж. Ж. : Ево вас на 47. Међународним сусретима писаца у Београду, практично на једном од отварања. Какви су утисци?
С. Г. : Ово је лагано захуктавање, увертира у Сусрете, чији организатори заслужују свако поштовање и моје дивљење. Требало је уложити огроман напор да се у Београду у овако кризно време одрже сусрети који су дали печат Београду и направили га незаобилазном престоницом лепе, писане и изговорене речи. Шта рећи о посети и интересовању, осим да је ово вече савршена увертира у највеће песничке сусрете на Балкану, можда и у Европи.
Ж. Ж.: Важите за познаваоца књижевних прилика у Румунији. Дајте нам неку оцену онога што се догађа на просторима на којима живите и стварате.
С. Г. : Као што видите, вечерас је с нама да отвори Сусрете и ово вече амбасадор Румуније у Београду Јон Маковеј. Вечерашњи гост био је аташе за културу Румуније у културним престоницама света. Могу слободно рећи да је државна брига о писцима и културним делатницима у Румунунији ретка и изузетна и да то даје видљиве резултате.
По мом скромном мишљењу, али из прве руке, румунска поезија је далеко испред прозе, јасно је то многобројним преводима румунских песника код нас и у свету. Савез Срба у Румунији, наша издавачка кућа издала је избор из поезије Љубомира Симовића на чак 270 страна под називом ”Олуја над Београдом”. Недавно смо објавили избор из поезије Миодрага Павловића на око 300 страница, уз помоћ Лучијана Алексиуа, који је уз Данилова гост из Румуније овоговишњих сусрета писаца. Вечерас, као одоговор на пројекат Николе Шиндика и аутора окупљених око њега 12+1 имамо ”Антологију 13”, издату у Румунији, са наше стране.
Ж. Ж. : Овогодишњи сте лауреат још једне поетске светковине која се одржава у Мрчајевцима – Повеље ”Морава”. У друштву сте највећих живих српских песника. Колико вам ова повеља значи?
С. Г. : Дирнут сам и узбуђен. Морава је српска река над рекама. Ја долазим са Дунава, али је Морава завичајна, старија, део српске културе и многих српских песама. Много ми значи Повеља, јер су то вредни сусрети, који постају део значајног догађаја у којем узимају учешће највећи српски писци.
Ж. Ж. : Чини се да сте у великом пријатељству са Никитом Даниловим. Које место овај песник заузима у румунском кругу?
С. Г. Никита је сигурно међу десет најзначајнијих румунских песника данас. Врло је много превођен. Близак ми је, пореклом је Рус, словенска душа, без обзира на већ велику славу која га прати не мења се и пише искључиво на румунском језику. Лично сматрам да је посебног сензибилитета, да је изузетно у себи спојио две духовности које су сазреле у њему као једна: словенску и романску.
Ж. Ж. : И прошле године су нас походили на сусретима Румуни. Био је Разван Вонку, који је на Митинг поезије донео своју нову песничку збирку у великом делу инспирисану Србијом. Има ли ове године осим Данилова, гостију из Румуније- вас не бројимо?
С. Г. : Ту су и као што видите у пратњи свог амбасадора- такав је то ниво и третман песника- поред Никите Данилова и песник, издавач и врсни преводилац из Темишвара Лучијан Алексиу и остали чланови делегације.
Ж. Ж. : Следи најављено братимљење темишварске и београдске гимназије. Признајте кривицу.
С. Г. : Признајем. Крив сам. Идеја је дошла сама, спонтано. Донели смо много преведених књига румунских писаца- знате ли само колико их је. (Пребирем: Јонеско, Станеску, Сореску, Сијоран…) Са намером да их поклонимо школској библиотеци најмлађе београдске 15. гимназије, која је на Лабудовом брду, а онда смо у ходу смислили да акција буде двосмерна и да се темишварска гимназија ”Доситеј Обрадовић” и београдска збратиме, што се на општу радост догодило 23.септембра 2010. године. Тако ширимо добри дух, доводимо вредне песнике и писце да их нове генерације упознају, чују и постану бољи нараштаји од својих предака.
Жана Живаљевић
