Slogan pod kojim se odvija ova manifestacija, za koju su cene ulaznica 250 dinara za pojedinačne i 150 za grupne posete, svojevrstan je dobronamerni savet ljudima da im je knjiga najbolje i sklonište i utočište od svakodnevne medijske i svake druge halabuke, a glasi – „Pamet u glavu“.
Govoreći o ovogodišnjem Sajmu knjiga, Dragan Velikić, naš poznati pisac, kaže: „Otkako se probudi, čovek je sve agresivnije bombardovan medijskim sadržajima koji ga, bio on toga svestan ili ne, i emotivno usmeravaju i oblikuju. Da ne bude nesporazuma, ne zalažem se za izolovanost kakva je, recimo, karakteristična za amiše, ali potrebno je da ljudi sami, shodno sopstvenom pulsu, kreiraju i vreme i raspoloženje. Knjiga je, između ostalog, odličan otklon od celodnevne medijske halabuke koja truje. Knjiga stvara misleća bića. Nedelja Sajma je nedelja druženja s knjigom, a tako se navike i stvaraju. Ne mislim da knjige treba propagirati kao dosadna učiteljica, ali zasigurno da zavređuju makar deo pažnje koja se poklanja raznim drugim, neretko bizarnim stvarima. Ta mantra o komercijalnosti i o tome da nešto nije komercijalno, jednostavno nije tačna. Lično, za mene je Sajam knjiga mesto gde uvek nađem nešto što me zanima, a što sam iz ko zna kojih razloga propustio. Sada me posebno interesuje i novi roman Antala Srba, velikog mađarskog pisca, reprezentativnog predstavnika velike književnosti u našem susedstvu o kojoj se zna manje nego što ona to zavređuje, koga kod nas objavljuju ‘Stubovi kulture’.“
Tokom sedam dana trajanja Sajma, planirano je oko 250 promocija knjiga na štandovima i u za to predviđenim prostorima.
Ljubica Arsić, poznata književnica, kaže da se raduje Beogradskom sajmu knjiga koji, posle onog frankfurtskog, najvećeg na svetu, a na kome je nedavno bila, takođe snažno potvrđuje da postoji „carstvo knjige i more ljudi koji imaju potrebu za njom“.
Čuveni pesnik Pero Zubac napominje da jedan od najdragocenijih i najinteresantnijih momenata koje Beogradski sajam knjiga donosi jeste „to što tokom te manifestacije pisci imaju priliku da se sretnu i razgovaraju jedni sa drugima, da se druže sa svojim čitaocima“. „Što se konkretnih knjiga i naslova tiče, radije ih nalazim po policama preostalih knjižara i u odsustvu gužve, mada je do sada bivalo da me i sajmovi prijatno iznenade.“
U okviru obilja raznih programa najavljeni su brojni različiti sadržaji, pisci iz zemlje i inostranstva, razne aktivnosti, al, ima i stvari koje nedostaju.
Naš čuveni aforističar i satiričar Aleksandar Baljak ističe:
„Bojim se da će se i na ovogodišnjem Beogradskom sajmu knjiga potvrditi jedna tužna činjenica. I ovoga puta govoriće se isključivo o romanima, dramama, poeziji. Samo se nijednom rečju neće pominjati aforizam, upravo onaj književni rod koji je poslednjih pedeset godina na srpskom govornom području doživeo najburniji razvoj.
Savremenom aforizmu bila je dovoljna samo jedna decenija da postane dominantna forma satiričnog izražavanja u srpskoj književnosti, a pet puta više vremena da koliko-toliko legalizuje svoje književno građanstvo, da uveri bar neke domaće književne kritičare u svoj značaj i svoju vrednost. Priznanja srpskim aforističarima svakodnevno stižu iz sveta, a ignorisanje je domaći specijalitet.
Srpski aforizam je velika šansa da se da nešto novo savremenoj književnosti Evrope, ali ta šansa će, po svemu sudeći, i ove godine biti propuštena. Sramno je da se u 21. veku moramo boriti za status književne vrste koja postoji već dve i po hiljade godina. I to u zemlji koja je u aforističkom stvaralaštvu vodeća u Evropi. Tvrdoglava domaća književna kritika, kako sada stvari stoje, kaskaće za srpskim aforizmom sve dok ga ne bude potpuno izgubila iz vida.“
Sem knjiga i promocija, na predstojećem Sajmu knjiga biće i tematskih diskusija o raznim pitanjima od značaja za knjigu i književnost koja je danas, po mnogima, u opasnom sudaru sa brojnim iskušenjima; od zakona tržišta do elektronskih medija.
Mihajlo Pantić, naš poznati pisac i književno-teorijski znalac, za „Blic“ kaže: „Poslednjih godina to je sve više sajam knjiga, a sve manje sajam književnosti. Voleo bih da se taj paradoks makar malo ublaži“.
„Glasovi Švedske“
Švedska, kao zemlja počasni gost, nastupiće s projektom „Glasovi Švedske“ u okviru koga će biti predstavljeno oko 20 švedskih autora i stotine savremenih švedskih naslova izdatih u poslednjih šest godina. Pisci za decu i mlade koji će biti gosti na Sajmu jesu Osa Lind, Ulf Stark, Sven Nordkvist (kod nas je objavljuje „Kreativni centar“), Zulmir Bečević („Bosanska riječ“), Pernila Stalfelt, Martin Vidmark i Helena Vilis (Institut za ekonomiku i finansije/“Licej“), kao i belgijska spisateljica i ilustratorka Kiti Krauter, dobitnica ovogodišnje nagrade ALMA, najveće nagrade na svetu za dečju književnost.
„Tokom Sajma knjiga organizovaćemo veliki broj aktivnosti za decu – radionice i susrete sa švedskim piscima i ilustratorima. Namera nam je da zajedno sa različitim lokalnim partnerima u Beogradu skrenemo pažnju na važnost dečjih prava na kulturu“, kaže Helen Laršon, ataše za kulturu Ambasade Švedske u Beogradu.
Na polju savremene literature pozvani su sledeći autori: Marija Sveland, Gelert Tamas, Lina Ekdal, Stiv Sem-Sandberg („Čarobna knjiga“), Helena Henšen („Zavet“), Ulf Peter Halberg („Adresa“), Karl Juan Valgren („Beobook”), kao i Ula Larsmo (pisac i predstavnik Švedskog PEN-a) i Ulrika Knutson (predsednica Udruženja publicista).
Projekat „Glasovi Švedske” obuhvata 79 programa koji će se održavati pod kupolama Sajma, ali i na drugim mestima u gradu.
Tatjana Nježić (Izvor: Blic.rs)
