Knjige ne mogu da zamene život jer književnost ni nema ambiciju da se izjednačava sa životom, ali knjige mogu da posluže kao ljupka prepreka pred medijskim nasrtajima na naša čula i našu zdravu pamet. Doduše, ta naša zdrava pamet ugrožena je pokušajima da nam se čitanje ogadi – fabrikovanjem teze da je književnost dosadna a da je čitanje kazna, kao i predubeđenjem da čitanje traži vreme. Razmerite Šekspirove sonete ili priče Rejmonda Karvera stanicama gradskog prevoza i odmah ćemo videti da nije baš tako.
Otkako postoje knjige, postoji i komentar da ih ljudi ne čitaju dovoljno. Ipak, Beogradski sajam knjiga je svake godine preplavljen knjigama, izdavačima, ali i posetiocima. Da li to znači da se knjige ipak uspešno bore za svoj opstanak?
Kad se pojavila, štamparija je smatrana đavoljim izumom, potom je knjiga dobila elitni status a danas se ponekad čini da je stavljena toliko visoko da retko ko ima volje i snage da se popne do nje, kad su televizija i internet prividno bliže i obećavaju prividno više. Knjiga opstaje zato što je odavno ne doživljavamo kao proizvod tehnologije, već kao deo našeg prirodnog okruženja. Zato je ona najzgodniji atačment i sasvim je sigurno uvek u modi.
Zovu vas »umetnička direktorka sajma«, iako vaša funkcija malo drugačije glasi, ipak šta će nam novo, umetničko i drugačije ponuditi ovogodišnji sajam?
Moja funkcija se zvanično zove “urednik pratećih programa Sajma knjiga”, i moj zadatak je da osmislim kulturne sadržaje koji će posetiocu sajma za kupljenu ulaznicu pružiti nešto više od doduše slatkog, ali ipak iscrpljujućeg, šopinga. Uz materijalnu podršku Skupštine grada Beograda i Beogradskog sajma, u hali 2 će, od utorka 26. do nedelje 31. oktobra, biti ponuđeni raznovrsni programi – od izložbi i promocija do strip radionica. Prošle godine smo započeli sa programom “Ćaskaonice”, imali sjajan fidbek od pisaca i ljubitelja knjige, pa ove godine nastaje ciklus razgovora koje vodi Aleksandra Glovacki: svakog sajamskog dana od 15 sati u sali “Selenić” ona dočekuje najaktuelnije pisce ovog trenutka – od medijskih zvezda do urbanih desperadosa. U “Ćaskaonicu” stižu Boris Dežulović, Svetislav Basara, Oto Oltvanji, Ivana Sajko, Minja Bogavac, Nebojša Romčević, Aleksandar Stanković, Jelena Lengold, Olja Savičević Ivančević, Teofil Pančić, Ljubica Arsić i Jelica Greganović.
Zatim, već drugu godinu zaredom Draško Roganović organizuje strip salu sa celodnevnim programom. O svojim najdražim strip junacima predavanja će održati rep zvezda Marčelo i Dinko Tucaković, Darko Macan, renomirani strip autor i specijalni gost Sajma knjiga, tokom sajamskog vikenda će održati radionicu stripa, a svakog sajamskog dana dežuraće strip crtači koji će publici prezentovati uživo kako nastaje strip. Vuk Ršumović, Vuk Marković, Sonja Žakula, Milan Ćipranić predstaviće nam strip iz drugog ugla (filozofije, religije, antropologije), a promovisaće se i svi najvažniji izdavači stripa u Srbiji.
Isto tako, pripremamo i niz sjajnih izložbi: iz Londona dolazi izložba “Drevni put svile”, a moći ćemo da vidimo i kako izgledaju pisci na novčanicama evropskih država (Aversi i Versi) i da prisustvujemo performansu Art klinike, kaogod i da proputujemo kroz pokretno pozorište Ljubomira Simovića i istoriju srpske grafike.
Ali prava ovogodišnja novost su sajamski maratoni: najpre, “Dugo putovanje kroz kratku priču” – maraton kratke priče u sajamski četvrtak i petak od 14 sati, ugostiće mnogo domaćih pripovedača, a iz Velike Britanije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije dolaze nam Sofi Kuk, Rade Jarak, Andrej Škare, Dimitar Samardžiev, Vladimir Martinovski. Maraton poezije u čast Laze Kostića će u sajamsku subotu od 13 do 18 sati predstaviti uzbudljive poetske prakse više generacija pisaca: od Vladimira Kopicla i Slobodana Tišme do Zvonka Karanovića i Minje Bogavac, a očekujemo goste iz Švedske i Rusije.
Gosti Sajma knjiga u utorak i sredu biće pisci iz Istre, udruženi oko projekta „Kuća za pisce“: dolaze Milan Rakovac, Roberta Raci, Davor Šišović, Marina Jadrejčić i Igor Grbić, autori različitih generacija i poetika. Neki od njih su zaokupljeni istorijom i kulturom svog podneblja, kao što je to slučaj sa Davorom Šišovićem, dok drugi Istrane sele u 26 vek i u drugu galaksiju, kao spisateljica SF proze Marina Jadrejčić. Istrani se predstavljaju u utorak, 26 oktobra u 11 sati u sali Selenić, u hali 2.
Ovogodišnji 55. sajam je posvećen i jubilejima, danima jubilarnih brojeva i “Uspomenama na dugo sećanje”. Koga ćemo se sve setiti tim povodom?
Jubileji su uvek proračunati produžetak književnog i svakog umetničkog dela, način da se podsetimo vrednosti koje smo možda i zaboravili. Ovaj pedeset i peti sajam prilika je da najavimo jubileje koji tek dolaze – stosedamdesetu godišnjicu rođenja Laze Kostića koja pada u februaru iduće godine obeležavamo petočasovnim pesničkim maratonom koji će se održati u subotu, 30. oktobra od 13 do 18 sati, a u sredu ćemo se prigodnim programom podsetiti i Vojislava Despotova, sjajnog pesnika, prevodioca i antologičara koji već deset godina nije sa nama a na ovom sajmu bi, da je živ, slavio šezdeseti rođendan. U utorak ćemo, panelom o razvoju hrišćanstva upriličenom povodom nove knjige uglednog vizantologa Radivoja Radića, obeležiti i 1700-tu godišnjicu donošenja Milanskog edikta, dokumenta kojim je Konstantin Veliki, inače rođeni Nišlija, hrišćanstvo proglasio punopravnom religijom. Maratonom kratke priče koji će teći u dve etape u četvrtak i petak, okupljajući pisce iz pet zemalja, biće prilika da obeležimo pet godina festivala kratke priče “Kikinda Šort”, koji je mnogo učinio da se literarno siroče koje je uvek u senci romana popularizuje među čitaocima i stekne vernu publiku.
Pored toga što posetiocima sajma knjiga omogućavate dodatno uživanje u pomenutim pratećim događajima, vi na sajmu nastupate i sa “druge strane”, kao pisac. Vaša nova knjiga se zove “Mistika i mehanika”. Šta se krije iza ovog naslova?
Pregršt eseja iz književne teorije i kritike, postrojenih u tri kolone – “žensko”, “dramsko” i “pripovedno”. Eseji o Džefriju Čoseru, Mileti Prodanoviću, srpskoj ženskoj književnosti, Borislavu Pekiću, Tenesiju Vilijamsu….Naslov je pokušaj da se predstavi izvesna dvosmislenost književnog stvaranja i čitanja knjiga. Pisanje ujedinjuje mistiku i mehaniku. Autora pokreće mehanizam kojim se postiže mistični efekat. Pred nama je konstrukcija, proračunat autorov izbor teme, pripovedača, tona i atmosfere, ali ta je konstrukcija uslovljena zamršenim procesima inspiracije i motivacije.
(B92.net)
