„Mislim da se u poslednje vreme puno radi na takvoj saradnji. Da knjige koju su objavljene ovde ili u Hrvatskoj budu dostupne čitaocima u drugoj zemlji. Mislim da treba raditi upravo na tome da se knjige ne objavljuju nego da se prodaju i na jednom i na drugom tržištu. To je praktično jedan jezik, i ne vidim razloga za prevođenjem.“
Ivana Pleić kaže da se neke izdavačke kuće zbog carine ili nekih drugih problema, ipak odlučuju na dvostruko objavljivanje, iako ona smatra da je mnogo bolje da se knjige uvoze, prodaju ili razmenjuju.
„Znajući literarnu scenu mislim da je uočljiv trend objavljivanja srpskih pisaca u Hrvatskoj Oni su prisutni ne samo kod izdavača, poput ’VBZ’, koji ima biblioteku posvećenu savremenoj srpskoj proznoj sceni, nego su prisutni i u časopisima – kao kritičari ili autori blogova. Mislim da se danas situacija promenila i da se manje objavljuju hrvatski pisci u Srbiji nego obrnuto. Naravno da to nije veliki problem, ali ja znam da knjige raznim kanalima dolaze u Hrvatsku i zaista su prisutne u Hrvatskoj. Vidim da posetioci Sajma traže savremenu hrvatsku produkciju, a primećujem i da su upućeni u aktuelnu produkciju i da žele da kupe te knjige. Verovatno postoji veći problem sa naše strane kako te knjige distribuirati ovde ili ih objaviti u Srbiji nego što je obrnuta situacija. Dakle, više je srpskih pisaca prisutno u Hrvatskoj nego obrnuto.“
Povezivanje tržišta
Boško Zatezalo iz „VBZ“ kaže da u Srbiji vlada ogromno interesovanje za delima hrvatskih autora, poput Vedrane Rudan, Aleksandra Stankovića i Borisa Dežulovića. Zatezalo naglašava da se radi o ozbiljnim tiražima i ozbiljnoj prodaji kao i činjenici da te knjige spadaju u red najprodavanijih dela koje je objavila njegova izdavačka kuća. Zatezalo objašnjava da izdavačka kuća „VBZ“ predstavlja staru ideju o povezivanju tržišta. Kaže da je normalno da tržišta koja su pre devedesetih funkcionisala dobro i kvalitetno, i dalje funkcionišu na isti način. Reč je o interesu i biznisu, bez politike. Treba omogućiti čitaocima koji mogu da čitaju ili kupuju knjige na istim ili sličnim jezicima, da to i rade.
„Taj prostor se sve više otvara tim više što su srpski pisci spremni da objavljuju kod hrvatskih izdavača, tako da je u poslednje vreme objavljeno dosta naslova, i publika u Hrvatskoj ima priliku da se upozna sa srpskim piscima, mada su oni i nekada ranije bili velike zvezde u Hrvatskoj. Trenutno u zajedničkoj saradnji ’VBZ’ u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu pripremamo knjigu Bore Ćosića. Pre toga smo objavili Crnkovića, dobitnika naše najveće nagrade u kulturi Hrvatske. Saradnja postoji.“
(dw-world.de)
