0

Šabac, Radovančević- 27.03. – promocija knjige: Kulturni centar, program Centar za savremenu umetnost (CzSU)

dragan radovancevic

Sa dodele međunarodne nagrade CEO iz Trsta/Italija (Festival Vilenica, Slovenija)

27. marta 2018.  /  u 19 časova / Kulturnom centru Šabac (na sledećem LINKU)

Adresa: Gospodar Jevremova 12, 15000 Šabac

 

u okviru programa Centar za savremenu umetnost (CzSU) biće održana promocija knjige

“Lampeduza”

pesnika i psihologa Dragana Radovančevića.

O KNJIZI:

ИСКУШЕЊА ИЗГНАНСТВА (Политика, Додатак Култура)

Драган Радованчевић, Лампедуза, Краљево, 2016.

„Прокуни ону земљу, рече ми, мораш то учинити/ онда ћеш знати/ ко је она, а ко си ти“ („Песма из чистог мира“), lampeduza

каже Драган Радованчевић, српски песник који живи у Немачкој, у добровољном изгнанству.

Лампедуза, италијанско острво у Средоземном мору, од 2000. године постало је главни пункт за афричке избеглице у Eвропу. Слике које данас свакодневно виђамо у парку код аутобуске станице, тамо су постале стварност знатно раније. Од када је 2009. године добио стипендију Фестивала Виленица, Драган Раованчевић живео је у Бечи, Берлину, Потсдаму и Лајпцигу. Ово искуство навело га је да се идентификује са избеглицама у потрази за новим домом. Отуда он нову књигу посвећује онима који „и од бежања самог беже“. Лампедуза за њега постаје симбол бекства и потраге. Радованчевић говори у име свих оних младих људи који су побегли из Србије.

 

… завршна песма књиге „Ода Лајпцигу“. У њој се се на локалне, племенске вредности гледа апсолутно негативно: „Некоме се некада у пустињи запалио грм/ који му је заповедио да његови познаници побију њему незнане људе.“ Насупрот тога је оно што је заиста вредно, оно универзално: „Не знам/ које у овом граду живео прошлога века. // Ако је од њега нешто ваљало,// то сад ваља у читавом свету.“ Налажење дома у изгнанству није замена једног места другим, већ ослобађање од свега ограниченог, локалног, ефемерног.

Никола Живановић

politikaDragan Radovančević (Sremska Mitrovica, 1979), psiholog, pesnik i pisac. Dobitnik nagrada Mladi Dis (2006) i Brankove nagrade Društva književnika Vojvodine (2007) za knjigu pesama “Klatno se boji letenja” (Biblioteka Čačak 2006). Stipendije “Milo Dor” KulturKontakt Austria i Centralno-evropske inicijative (2009), kao i Literarnog kolovijuma Berlin (2010).

Pesničke knjige “Klatno se boji letenja” (2006), “Glagol intimnosti” (2009) i “Lampeduza” (2017). Prozom i poezijom zastupljen u mnoštvu antologija na šest stranih jezika. Studije psihologije sa kompjuterskim programiranjem završio u Potsdamu i Lajpcigu, gde trenutno živi i radi.

 

IZ KNJIGE

 

ISPOVEST KAPETANA LUBITZA¹

1* Andreas Lubitz, kopilot nemačkog aviona Lufthase, koji je
26. marta 2015. oborio avion kojim je upravljao.
Kao razlog za taj čin navode se  depresija i neuzvraćena ljubav.
death-and-fire-1940(1).jpg!Blog

“Smrt i vatra”, Pol Kle

Dragi putnici,

molimo vas da vežete sigurnosne pojaseve
i da isključite svoje aparate.
Jer život je ovde pravilo,
smrt je izuzetak.

Levo od ulaznih vrata su dnevne novine,

one koje vi pišete.
A na svojim sedištima
dobićete sendviče,
one koje vi po svojim radnjama pravite.

Govori vam vaš gladni kapetan:
trenutno smo na deset hiljada metara visine.
Odavde bi nam i bogovi
pozavideli na perspektivi.
Kao što vam već i zavide,
kao što vam i ja zavidim:

vama pekarima, vama piscima,
vama srećno oženjenima,
u morskoj peni osveženima.

Dragi putnici,

ukrcavanje je završeno.
Prekasno je da se predomislite.
Iz neuzvraćene ljubavi
gledam vas ovde
kao u Nojevoj barci uparene.

Upleli ste konac i vosak,
sunce je vaš drug.
Želeli ste provod i odmor,
stremite novcu i slavi.

Sad ne znate
da ćemo koliko sutra
svi mi biti slavni.

Ne na pet minuta,
nego večno.

Danas ne znate, govori vam vaš kapetan,
da sam ja
glavni junak ove priče.

Sekirate li se da li ste zavrnuli slavinu,
oribali šporet i pustili mačku?

Kao i to da li ste promenili vodu
zlatnoj ribici.

Zlatnoj, ćutljivoj i hladnoj,
što drugoj ribi grize rep.

_______

Objavljeno u: Vijesti Tagovi: 

Spremi

Komentariši

Submit Comment
© Književnost.org.  | SitemapVideo Sitemap  |