Mnogi od ovih samo-realizujućih poduhvata ne predstavljaju ništa više od dobro osmišljenog marketinga. Od individualnosti kreirate novi, kamuflirani konformizam. Ako je svako specifičan, tek smo onda svi isti. Društvo se ovim poigrava starom ljudskom potrebom: potrebom da se bude dugačiji, da se bude prepoznatljiv. Time individualnost može da postane preokupacija. Upravo u ovom slučaju, kad stojite po strani od onog „Zajedničkog“, kad nas toliko mnogo deli, pitanje: šta nas to spaja, postaje još bitnije.

To što nas spaja je najčešće jedan veliki iluzionistički meh prepun ništarija. Relevantne teme, kao što je politički angažman, ili društvena odgovornost, nisu teme za individualno preispitivanje. Tu radije plivamo u masi.

*Autorka teksta: Judith Belfkih

prevod sa nemačkog: Dragan Radovančević

foto: thefastertimes.com