Najviše primedaba iznelo je Srpsko udruženje izdavača i knjižara koje se odnose na činjenicu da im je malo vremena ostavljeno da reaguju u odnosu na tako važan zakon, kao i da nisu konsultovani u izradi ovog nacrta. Zajedno sa njima, Miodrag Grdinić iz Privredne komore Srbije ukazao je da propusti u nacrtu dopuštaju različita tumačenja, da nisu određeni instrumenti kojima bi se realizovali na početku apostrofirani ciljevi, da nije regulisano pitanje uličnih sajmova, da Udruženje izdavača ne može biti
tretirano kao udruženje građana što nacrt predviđa…

“Postoji problem i oko osnivanja Centra za knjigu. Ovo telo u osnovnom kontekstu postavlja se kao organizaciona jedinica Narodne biblioteke Srbije, ali nije jasno da li je Centar pravno lice ili mu se izdavači obraćaju preko NBS“, rekao je Rogić „Blicu“. Takođe se moglo čuti da je diskutabilan i način finansiranja Centra, odnosno to što nacrt zakona predviđa da za njegov rad, između ostalog, od svojih prihoda po tri odsto izdvajaju „Službeni glasnik“ i Zavod za udžbenike.

Takođe se moglo čuti da je knjiga u Srbiji u teškom položaju na razne načina i iz različitih razloga pri
čemu su apostrofirana i nedovoljna izdvajanja države. Zoran Hamović, pomoćnik ministra za kulturu, odgovarajući na primedbe, između ostalog naveo da su se izdvajanja za knjigu (ne samo za izdavanje već i za druge aktivnosti koje ona podrazumeva) približila izdvajanjima za film i pozorište. „U narednoj godini biće opredeljeno 220 miliona“, rekao je između ostalog Zoran Hamović.

Pomenimo i da Srpsko udruženje izdavača i knjižara obuhvata 83 izdavača koji pokrivaju najveći deo izdavačke produkcije u Srbiji (preko 70 odsto). Sa njihovim stavovima složilo se i SIS udruženje koje broji tridesetak izdavača. S obzirom na to da u Privrednoj komori postoji preko 700 pravnih lica registrovanih za izdavačku delatnost stiče se utisak da je najveći deo esnafa nedovoljno zainteresovan za zakon o izdavaštvu.

(Blic)