Kao prvo želimo vam čestitati na nagradi za najbolji neobjavljeni roman. Šta očekujete od ove nagrade? Mislite li da će vam biti od pomoći u daljem književnom radu?

VBZ nagrada je za mene čast, privilegija i obaveza. Znam da će biti major boost u mom radu dakle da će me afirmisati i podstaknuti, otvoriti vrata prema čitaocima u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori ali i Srbiji i, što je najbitnije, moraću da pišem još bolje.

Po obrazovanju ste istoričar i dramaturg. Svestran ste pisac, ali i muzičar. Djelujete kao angažirani mladi umjetnik. Kako uopšte definišete umjetnost danas? Smatrate li da je dužnost umjetnika da reaguje na društvene procese prostora i vremena u kojem živi?

Hvala na komplimentima, naročito ovom „mladi“ što u Srbiji možete biti do pedeset i neke. Angažovan jesam i od toga ne zazirem. To, naravno, ne znači da zanemarujem sve ono estetsko u svom delu. Umetnost je danas slabo podložna definisanju u post-post-modernom dobu. Mislim da je najlakše reći da je umetnost težnja približavanja raznih segmenata života kroz stvaralačku prizmu. Dužnost umetnika jeste da bude oči i uši čovečanstva, danas možda i više nego ranije. Moj angažman je pomalo kao onaj kolega iz Latinske Amerike- ne biti angažovan, ne primetiti užas oko vas, ne „skrenuti ulevo“ za mene znači da autor možda ima talenta ali nema srca i empatije u sebi.

Odbili ste primiti Vibovu nagradu za najboljeg satiričara u 1999. godini. Zašto?

Vibova nagrada je u ono doba bila nagrada za mladog satiričara. Ja sam, po esnafskim principima, trebao da je dobijem i žiri i izbor nisu bili sporni. Ono što jeste bilo sporno je da je tu nagradu trebao da mi preda Dragan Hadži- Antić, tadašnji direktor „Politike“. Ja nagradu od čoveka koji je predstavljao kuću koja je širila govor mržnje nisam želeo ni mogao primim i to je moj razlog za takvu odluku.

A sada više o nagrađenom romanu. Koliko dugo ste pisali ovaj roman?

Oko godinu dana, radeći paralelno na drugim radovima. Bio je to dug, naporan i zahtevan proces.

U jednom intervjuu ste izjavili da ste pisali roman  “Vođa” s namjerom da opišete anatomiju jednog zla. U obrazloženju nagrade, žiri je okarakterizirao vaš roman kao “strašnu priču o svim našim zločinima i o svim našim zločincima”. Da li je “Vođa” vaš odgovor na fenomene zla i zločina kao akutne bolesti naše nedavne prošlosti?

Jeste i to upravo što sam shvatio koliko je mnogo istih, užasnih stvari počinjeno pre blizu stotinu godina, pa zatim pre  sedamdeset godina i to upravo u ime onih stvari pre kojih se ginulo pre jedne decenije. Ponavljanje surovog obrasca govori da nas istorija nije ničemu naučila. Ovi prostori nisu prokleti, ako neko misli, samo političari imaju pamćenje zlatne ribice.

Koliko ste upoznati sa književnom produkcijom u susjednim zemljama? Postoje li pisci mlađe generacije koje rado čitate?

Upoznat sam delimično sa produkcijom u susednim zemljama a ponešto od pisaca iz regiona sam čitao uglavnom zahvaljujući tome što pišem prikaze za Booksu. Voleo bih da imam više vremena da ih detaljnije upoznama razlog je jednostavan- pratim i domaću i stranu produkciju pa mnogi ne stignu na red. Mogu reći da sam čitao novija dela pisaca raznih generacija: Rizvanovića, Jergovića, Spišića, Mitrovićke,Brešana, Štivičićke, Radakovića, Dežulovića… Mlađi pisci koje čitam, a pošto mi je kultura Britanskih Ostrva posebno zanimljiva, su prvi na listi- čitao sam skoro zanimljiv roman irskog pisca Kevina Powera, zatim iz Škotske Sophie Cooke i Rodge Glass a iz  Engleske Zadie Smith.

Nakon uspjeha mladog pisca, uvijek slijedi i pitanje o književnim uzorima. Stoga, ko su vaši književni uzori?

Iako tako ne deluje na prvi pogled, moji heroji među piscima su često uticali na mene iako nisam uvek pisao u žanru kojim su se oni bavili. Ipak, izdvojio bih kvalitetne pisce koje volim da čitam i s kojima osećam dosta zajedničkog: Vonneguta, McCarthyja, Banvilllea, Franzena, Kosinskog, Peljevina, Sorokina…

Kakvi su dalji planovi povodom objavljivanja romana? Da li možemo očekivati promociju “Vođe” u regionalnim glavnim gradovima?

Za sad je rano da precizno govorim o tome ali je sigurno da ni VBZ  ni ja nećemo mirovati. Promocije i gostovanja se podrazumevaju i biće ih i ja ih smatram normalnom posledicom nagrađivanja ali gde i kako to ćemo još videti.

I za kraj, šta planirate u budućnosti? Da li već sada imate ideju za neko novo književno djelo?

Imam roman na kojem radim ali to neka ostane tajna. Tu su i neki dramski tekstovi. Voleo bih da napravim mali zaokret i napišem ljubavni roman ali ljubavni u najboljem mogućem smislu. Mada, znajući, mene, verovatno će se emotivno opet ukrstiti sa angažovanim, kao u nekom od filmova Kena Loacha.

knjizevnost.org