Ipak, sa dolaskom stripa, nazvanog „Život Ane Frank“, sve su češći komentari koji ocenjuju ispravnost ovog čina.

Meno Metselar, kustos u muzeju „Kuća Ane Frank“ u Amsterdamu, smatra da je objavljivanje stripa pozitivan događaj, jer se „Dnevnik Ane Frank“ do sada vezivao isključivo za uzrast od 15 do 16 godina, a ovim potezom priča je dostupna svima. „Nadamo se da će strip uticati na to da ljudi razumeju holokaust i da će ih inspirisati da pročitaju dnevnik u originalu“, izjavio je Metselar za časopis „Time“.

S druge strane, direktor Centra „Ana Frank“ u Berlinu, Tomas Hepner smatra da format stripa nije dobar za ovakvu priču, ali se nada da će on ući u nastavni plan, bar kao pomoćno sredstvo.

„Kada Nemci pomisle na strip, oni misle na Mikija Mausa ili Supermena, odnosno na zabavu. Teško je da prihvate strip kao ozbiljnu i edukativnu formu, naročito ako je reč o suočavanju sa mračnim delom nemačke istorije“, smatra Hepner.

Stefan Kramer, generalni sekretar Centralnog Saveta Jevreja u Nemačkoj, tvrdi da strip neće pomoći u razumevanju holokausta. „Postoji opasnost da će ovako ispričana priča o životu Ane Frank samo trivijalizovati stradanja Jevreja“, izjavio je on, slažući se sa ocenama da strip može da pomogne u dočaravanju holokausta dece, jer, kako kaže „istorija mora biti dostupna svim generacijama.“

Ovo ipak nije prvi put da su se strahote Drugog svetskog rata našle u stripu.

„Maus“, strip Arta Špigelmana objavljen je 1986. godine i odmah je izazvao oštre kritike. Ta ilustrovana biografija Artovog oca Vladeka predstavlja Nemce kao mačke, a Jevreje kao miševe. Ipak, kritike nisu uticale na to da „Maus“ 1992. godine osvoji specijalnu Pulicerovu nagradu .

(Izvor: B92.net)