Euforiju smenila depresija

O tome šta oseća, pisac, prevodilac, profesor Kamajama čijom zaslugom je u zemlji samuraja  zavladao kult i duh Fjodora Mihajloviča, sam se ispoveda : – Stanje euforije koje je bilo dominantno tokom rada na romanu, smenila je depresija, koja još uvek traje. Kamejami je osećao depresiju i za vreme boravka u Moskvi : “U hotelu mi je tako teško, kao da je sa mnom duh Dostojevskog koji me stalno prati, kao što je Svidrigajlova (lik iz Zločina i kazne, prim.B.R.) pratio Marfin duh. To je povezano, naravno, s činjenicom da tiraž “Braće Karamazova” u Japanu stalno raste, roman svi čitaju, a njegovi likovi hodaju oko mene. Upravo je izašao i prvi deo “Zločina i kazne” u mom prevodu tako da je na pomolu novi bum”, kaže Ikuo Kamajama za ruski nedeljnik The New Times (Novo vreme).

Oseća se kao žena Dostojevskog

Jednom je Kamajama rekao da se oseća kao žena Dostojevskog i taj svoj iskaz ovako objašnjava : “Radi se o tome što je žena mukotrpno prepisivala tesktove Dostojevskog, pa je od izvesnog momenta Ana Grigorijevna postala koautor svoga muža. Dok prevodim njegove romane i ja se osećam kao koautor pisca ,kao da se s njim nalazim u istoj prostoriji i da razgovaramo. Posle izvesnog vremena počeo sam da se osećam kao da sam ja sam Dostojevski. To je donekle i razumljivo kad se zna da sam uradio čak pet varijanti porvoda, mnogo sam sve to prepravljao, doterivao, tako da  sam se poistovetio sa tim likovima”, ističe Kamejama.

On dalje objašnjava kakav bi trebalo da bude prevod da bi zaslužio toliki talas interesovanja. “Ne radi se tu samo o prevodu, nego su tu umešani razni procesi, ekonomski, politički. U pitanju je i rušenje čovekovog duha, jer osećam da u novim tehnologijama ima nečega strašnog, razarajućeg za ljudsku suštinu. To se ne ispoljava dok mi opštimo, komuniciramo, nego tek pošto ostanemo sami. Onda se u toj osami uključimo na internet  i prestajemo  da budemo ono šta smo mi ustvari. U Japanu je, kao što je poznato, veoma razvijena visoko tehnološka proizvodnja kao na primer mobilna telefonija. To razriva našu duhovnost, i Japanci više nemaju snage da kontrolišu svoje tehnološke pronalaske, a šta će s drugim narodima biti, pa i sa ruskim, to ja ne znam, ali u svakom slučaju Dostojevski će pomoći svima nama.”

Dostojevski ruski, ali i japanski pisac

Rusija i Japan su svetski lideri-po broju samoubistava. U Rusiji se snažan motiv samoubistva  manifestuje u vidu roba, ugnjetenog podanika. Ali u tački u kojoj se to osećanje dovodi do krajnosti, nastaje preokret i ono poprima strašnu formu oholosti. To se dešava i u Rusiji, i u Japanu. Ali Japanci izvršavaju samoubistvo u uslovima bezbožništva pošto u budizmu nema jedinstvenog Boga. I vodeća misao Dostojevskog “Ako nema Boga, sve je dozvoljeno” vrlo lako je prihvatljiva Japancima. Ova dva naroda imaju još jednu zajedničku crtu-paranoidealnost, sklonost ka predskazivanju od jedne do druge, suprotne krajnosti.

Promenjen ritam pripovedanja prilikom prevoda

O teškoći prevođenja profesor Ikuo Kamejami kaže: “Kad sam čitao prethodne prevode, sve vreme sam se spoticao o različite forme imena. Kod Japanaca koji ništa ne znaju o formiranju reči u ruskom jeziku, to izaziva veliku zbunjenost. A potrebno je i da se jave podudarnosti asocijacija imena s likovima i njihovim karakterima i postupcima. U prevodu sam maksimalno izostavio razlike u varijantama imena. Tako sam, na primer, odbacio očinstva kojih nema u japanskom jeziku, izostavio umekšane forme tepanja.Na primer : Dmitrij Fjodorovič u mom prevodu je Dmitrij- san, kako bi čitaocu odmah bilo jasno da se radi o obraćanju čoveku sa uvažavanjem. A Fjodorovič-to je za Japanca dopuna imenu koje upopšte ništa ne znači. Ostavio sam apsolutno sve detalje, ništa nisam skraćivao ni adaptirao, samo što sam ponegde izmenio izraz. Tako na primer, govor Starca Zosime je napisan na arhaičnom ruskom jeziku, a ja sam ga  preveo na  savremeni japanski dajući mu posebnu intonaciju. U Japanu živi jedan poznati muzički kritičar, 90 mu je godina, veoma je popularana, ali razgovara na osobitom jeziku-na nekom žeskom jeziku, vrlo uglađenom. Reči starca Zosima sam i preneo tim stilom.

Sedam prevoda s greškom

Hoćete li da vam otkrijem veliku tajnu? Kod nas je dosad bilo sedam prevoda “Braće Karamazovih” i u svakom od njih je bilo  mesta u kojima uopšte ništa nije bilo jasno. Ama baš ništa! U mom prevodu to je otklonjeno i taj problem ne postoji.

Kako se rodila misao da produži roman?

Završio sam prevod “Karamozvih” i 10.maja prošle (2009) g. odlučili smo da taj događaj proslavimo u jednom restoranu. Tada sam prisutnima postavio pitanje: “Kako bi bilo da napišem nastavak?” Primetio sam kako se na početku četvrtog dela pojavljuje mnogo novih detalja koji su neobjašnjivi ukoliko ih ne sagledamo u razvoju sa daljim tokom radnje. To jeste: vrlo mnogo se u prvom romanu govori o tome da će on biti produžen. Drugi roman, kao što je poznato iz predgovora samog pisca ,trebalo je da bude kao da se prvi ogleda u ogledalu. Motiv oceubistva- koji je glavna tema prvog dela- biće nastavljen temom ubistva samodršca. Sve je to sadržano u tekstu 10. glave ”Karamazovih“.

Dvanaestoro dece Karamazovih u dopisanom romanu Ikua Kamejame

I u novom romanu “Braće Karamazovih” koji je dopisao Ikuo Kamejama je takođe složena struktura od četiri dela. Na kraju je suđenje, ali se ono dešana 1879. Aljoša se ženi Lizom, koja ima dete s drugim, a Aljoša pretpostavlja da je to dete Ivanovo. Mitja pokušava da pobegne, a Ivan sakuplja dokaze o Mitjinoj nevinosti. Za krivično delo zbog kojeg je Mitja osuđen (oceubistvo) sprovodi se nova istraga, ali on umire ne dočekavši novo suđenje. Liza i Aljoša putuju u neki grad u kojemu deluje sekta “Karamazovi“. Ustvari, Aljoša sam osniva tu sektu, ali je na njenom čelu Liza. Kolja Krasotkin pokušava da postavi eksploziv u voz kojim imperator putuje iz Peterburga u Novgorod.

Novi likovi u Kamejaminim “Karamazovima”

Drugi deo Kamajaminih “Karamazova” naziva se “Deca Karamazova“. Ukupno ih 12, od kojih su polovina članovi revolucionarnih grupa. Glavni događaj u ovom romanu je atentat na cara. Na  sudu car oprašta atetatoru. Ovde je važno imati u vidu da je Dostojevski bio slavenofil i podržavao je samodržavlje. Ali je kod njega bilo i terorističko naličje, pošto je on najpre suprotstavljao samodržavlje revolucionarnoj snazi, da bi ih zatim pomirio, a to je za njega bilo pomirenje sa samim sobom. Inače, sve linije novog romana Kamejma vodi iz teksta Dostojevskog. U njemu nema nijedne linije niti epizode koju je on dopisao specijalno za Japance. I pre bi se moglo reći da  je sve to on radio za Ruse nego za Japance. Naravno, i za one koji se sada u Japanu oduševljavaju “Karamazovima”.

Još uvek dorađuje tekst

Kamejama još uvek dorađuje tekst, razrađujući detaljno nove teme kao što su odnos Aljoše sa sektom “Karamazovi“. Pisac kaže da su u pitanju dve varijante, od kojih je prva napisana još pre nego što je prevod završio, a druga, preciznija i sa većim osloncem na naučnu argumentaciju, okončana je po završetku prevoda – a namerava da uradi i treću varijantu.

Boris Akunjin o Kamejami i Dostojevskom u Japanu

Ne bi se moglo reći da svo vreme postoji neko stanovito interesovanje za rusku kulturu. I odjednom u Japanu nastaje takav fenomen! Osmi prevod “Braće Karamazova “ Osmi !!! I Svi su odjednom počeli da ga čitaju. Zamislite da u Rusiji iznenada ponovo prevedu “Tri musketara“ za kojima svi iznenada sa