Vreme i mesto za ovaj performans nije slučajno odabrano. “Početkom jula, po neuobičajeno jakoj zapari, jedan mlad čovek je izašao iz svoje sobe. “To su prve reči iz romana o Rodinonu Raskoljnikovu koji je postao poznat u celom svetu. Glavno „mesto radnje“ na kojemu je protekla manifestacija Dan Dostojvskog bio je muzej koji nosi ime velikog pisca kao i Kuznečni prolaz u kojemu je poslednjih godina živeo i radio autor „Braće Karamazova“.
Jevanđelje po Dostojevskom
U banji Stara Rusa sada već prošlog proleća je održan 25. jubilarni međunarodni naučni skup pod tradicionalnim nazivom „Dostojevski i suvremenost“ koji je okupio veliki broj naučnika iz ruskih gradova kao i iz bližeg i šireg okruženja. Najbolji savremeni poznavaoci dela Dostojevskog, istoričari i teoretičari književnosti, književni kritičari, eksperti komparistike, kulturolozi, okupili su se u gradu Braće Karamozava, Staroj Rusi, u koji se veliki pisac sa porodicom doselio 18. maja 1872., pa se otud simpozijumi posvećeni njegovom stvaralaštvu po tradiciji održavaju baš u tom najlepšem prolećnom mesecu. Na ovom forumu podneto je više od 60 naučnih saopštenja, održani otvoreni časovi u gradskim školama posvećeni delima ovog ruskog književnog genija, a priređeni su i drugi sadržaji prigodnog kulturnog programa. Za učesnike i goste naučnog skupa bilo je organizovano posebno književno veče posvećeno 40. godišnjici od osnivanja poetskog studija „Baklja“ Moskovskog državnog univerziteta ( MGU) na kojoj su promovisani zbornici poezije koje je Fond Dostojevskog objavio uoči održavanja ovog simpozijuma. U zborniku su objavljeni stihovi pesnika sa MGU i sećanja jedinstvenog stvaralačkog udruženja na čijem je čelu već dugi niz godina poznati biograf Dostojevskog – pisac, istoričar i filolog Igor Volgin. Direktorka spomen-kuće muzeja Dostojevskog, Natalija Anatolijevna Kostina je istakla kao posebnu vrednost ovog naučnog skupa broj mladih naučnika i istraživača besmrtnog dela Dostojevskog koji su prvi put došli u Staru Rusu. Oni su obišli mesta koja su čitaocima poznata iz romana „Braća Karmazovi“, kuće u kojima su stanovale Grušenka i Svetlova, vekovne vrbe pored kojih je često šetao Fjodor Mihajlovič, a ukazala im se i jedinstvena prilika da se upoznaju sa „najautoritarnijim savremenim proučavaocima sveta junaka Dostojavskog“, naglasila je Kostina.
Ima reč Dmitrij Andrejevič Dostojevski, praunuk ruskog genija
Praunuk Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, Dmitrij Andrejevič, čiji je 60. rođendan proslavljen na proletošnjem naučnom skupu u Staroj Rusi, o susretima naučnika kaže: “Susreti poznavalaca i proučavalaca dela i misli mog pradede održavaju se dva puta godišnje: Dani sećanja na Dostojevskog protiču u Petersburgu u jesen, i ovde, u Staroj Rusi, u maju. Ja ne prestajem da se oduševljavam atmosferom u kojoj protiču skupovi u Staroj Rusi. Tu ne mislim samo o referatima i saopštenjima koji otkrivaju nove stranice u istraživanjima stvaralaštva Dostojevskog, nego pre svega u srdačnoj, toploj atmosferi koja vlada među učesnicima, a koja je saobrazna prolećnom optimizmu i lepoti majskog cvetanja prirode. Često imam običaj da u šali kažem kako se Fjodor Mihajlovič kao pravednik i iskreni vernik seti nas i pošalje nam sunčano vreme. Inače, u naučni dijalog na temu „Dostojevski i suvremenost“ uključuje se iz godine u godinu sve veći roj mesnih istraživača, što se može tumačiti kao logičan i pravilan proces. Raduje i veliko interesovanje mladog pokoljenja naučnika za stvaralaštvo genijalnog pisca. Njihova naučna sekcija koju vodi peterburška istoričarka književnosti i spisateljica Tatjana Alesandrovna već je istupila sa referatima na ovom naučnom skupu“, sa zadovoljstvom ističe praunuk velikog pisca.
Piše: Branko Rakočević
